BEOGRAD - Vladimir Lešić, muzičar i otac dve devojčice, potomak najbogatijih srpskih porodica Savčić i Acović, deli sudbinu više stotina hiljada građana Srbije, čije porodice su bile izložene teroru i pljački. Za njih očigledno ne važi parola "dosta zločina", kojom se služe komunisti preobraćeni u demokrate na svom putu potpunog uništenja klasnih neprijatelja. Na pitanje kako je bilo njegovo detinjstvo, odgovara da je odrastao u "neprijateljski nastrojenom" okruženju, sa žigom koji je dobio samim rođenjem i da nikada, pa ni danas nije prestao da bude građanin drugog reda.

Prema Lešićevim rečima, obraćali su se stari vlasnici prethodnoj i ovoj vladi, sa zahtevom da ispune obećanje i konačno donesu zakon o restituciji jer tako bi rešili i problem opstanka Srba na Kosovu i u Metohiji. Kako kaže, da je to učinjeno, vlast bi sada sa drugačijih pozicija mogla da vode pregovore sa Albancima i predstavnicima međunarodne zajednice. Sve što su oni ovde radili, Albanci su to isto činili na Kosovu. Dokaz za to je i pljačkaški Zakon o privatizaciji, koji su odavde, kao model, primenili na Kosovu.

Proglašeni narodnim neprijateljima

- Da je donet Zakon o restituciji u Srbiji, kao što su, Dosova i aktuelna vlast, obećavale pre izbora, sada bi sa drugih pozicija mogli da pregovaraju s Albancima i međunarodnom zajednicom na Kosovu i u Metohiji - kategoričan je Vladimir Lešić, jedan od naslednika i zastupnik ostalih članova porodica Savčić-Acović, koje su pored ogromne imovine u Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji i Makedoniji, bile i vlasnici rudnika lignita "Kosovo", koji je obuhvatao prostor površine 84 kilometra sa 14 kilometara.

CEPTER UMESTO SAVČIĆA U vlasništvu Ljubiše Savčića i njegovih sestara, bile su kuće i placevi u Ulici Mihaila Avramovića 8 - 12 kojih se domogao Filip Cepter. - Drugi opštinski sud u Beogradu proglasio je 1947. godine mog ujaka Ljubišu, mrtvim bez naslednika, a on je živeo sve do 1985. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Iza sebe je ostavio naslednike, sina i dve ćerke, koji su američki državljani. Na volšeban način, najbogatiji čovek Istočne Evrope, po sopstvenoj tvrdnji, ušao je u posed naše imovine. Pitam ga javno da li je znao za ovo i da li zna da međunarodno pravo ne priznaje pojmove konfiskovane i nacionalizovane imovine i da po tom osnovu može da dođe pod udar zakona na Zapadu jer tamo poseduje imovinu koja može da mu bude zaplenjena - poručuje Lešić u ime svih naslednika porodice Savčić-Acović.

TRAŽE PRAVDU NA EVROPSKOM SUDU U STRAZBURU - Aplicirali smo, mislim na celu porodicu, sa 119 prijava. Koliko mi je poznato familija je pokrenula, od oduzimanja imovine dosad, oko 80 sporova od kojih su još u toku oko desetak, na raznim nivoima od opštinskih do Vrhovnog suda Srbije. Ne očekujem ništa dobro od naših sudova koji nisu samostalni i najverovatnije da ćemo morati na tražimo pravdu na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Nekolicina razbojnika je prigrabila našu imovinu, a štetu će svaliti na celokupno stanovništvo Srbije. To je njihov provereni način kako da nas sve opljačkaju i još pri tom i zavade. Upravo zbog toga tražimo vraćanje imovine u naturi, tamo gde je to moguće, da ne plaćaju nedužni- kaže Lešić.

Posle Drugog svetskog rata komunisti su ih proglasili narodnim neprijateljima i oteli njihovu imovinu, a sadašnja vlast im, umesto imovine, vraća samo "čast" usvajanjem Zakona o rehabilitaciji.
- Sam Zakon o rehabilitaciji je pravni nonsens jer mi moramo da dokazujemo nevinost naših očeva i dedova i to pred Okružnim sudom u Beogradu, koji je javnosti dobro poznat po korupciji i kriminalu, posebno u sferi ljudskih prava. Kao dokaz za to, mogu da priložim sve presude tog suda unazad četiri godine, vezano za imovinu moje porodice.

- Znači, tim zakonom mogu da povratim samo "čast i ugled" porodice, a našu imovinu će vlast pokušati da da tajkunima, kao što je činila i dosad - ogorčen je Lešić jer nema poverenja u navedeni Zakon, kao ni u državne institucije. Kao dokaz za to navodi Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine starih vlasnika, po kome su prijavili šta im je oduzeto. Iako su dobili potvrde o tome, a i čeka se dugonajavljivani zakon o restituciji, vlast za to vreme užurbano prodaje upravo tu imovinu starih vlasnika.

Opštine preuzimaju imovinu

- Ova vlast, posle ustava najavljuje zakon o lokalnoj samoupravi, a to je prenos vlasništva naše imovine sa nivoa republike na gradove i opštine. To će omogućiti lokalnim moćnicima da nastave rasprodaju tuđeg bez ikakve kontrole. To će biti kao i sa Zakonom o privatizaciji, u šta su se uverili građani Srbije jer smo svi do jednog u ovoj zemlji pokradeni. Upravo zato, iako na sva zvona pričaju u ulasku Srbije u EU, vlast to ne želi jer to ne odgovara tajkunima sve dok ne završe pljačku i legalizuju i zaštite ono što su oteli - kategoričan je Lešić i optužuje predstavnike vlasti da ovakvu privatizaciju u Srbiji pravdaju višim ciljevima, a činjenice govore suprotno.

Pet godina bez odgovora

Prema njegovim rečima odmah posle promene vlasti u Srbiji, tačnije u proleće 2001. godine, prijavio je otetu imovinu njegove porodice na Kosovu i Metohiji.
- Na poziv Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, podneo sam dokaze o oduzetoj imovini naše porodice. Jednom su me samo pozvali telefonom sa informacijom da gospodin Čović želi da me vidi i to je bilo sve. Do današnjeg dana nikakav zvaničan odgovor nije stigao od njih. U svim sredstvima informisanja, u ime porodice Savčić-Acović, izrazio sam spremnost da zajedno, sa svim državnim institucijama i SPC-om, branimo teritoriju Kosova i Metohije istinom.

- Da vlasničkim listovima koje posedujemo, dokažemo Albancima, pred međunarodnom zajednicom, da je to naše. Niko do sada nije odgovorio na moj poziv. Pitam javno, u čije ime i za čiji račun će predstavnici vlasti u Srbiji pregovarati o našoj i imovini drugih porodica, kada ceo svet zna da je država tu imovinu otela. Kako će sada braniti osnovna ljudska prava Srba na Kosovu i Metohiji, kada ta ista prava krše prema svojim građanima ovde. Zakon o vraćanju imovine crkvama je donet, a šta je sa nama građanima. Zar to opet nije diskriminacija - ističe potomak jedne od nekada najbogatijih srpskih porodica.

Pored ogromne imovine u Srbiji, Savčići i Acovići imali su imovinu u Crnoj Gori, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Potomci ovih porodica čekaju odgovor iz Crne Gore, o vraćanju imovine, koji treba uskoro da im stigne, pošto je pre dve godine i u ovoj Republici usvojen Zakon o restituciji. Donet je zakon i u Albaniji, ali ne i u Srbiji, koja je jedina zemlja u istočnoj Evropi koja to nije učinila.

		SAMO U BEOGRADU 100 HEKTARA Prema nekim procenama, na dan oduzimanja, imovina Savčića-Acovića vredela je milijardu dolara. Tu spadaju nalazište lignita Kosovo i rudnici AD "Kosovo" sa upravnim zgradama i stanovima za rudare i činovnike kao i pet rudnika mrkog uglja u istočnoj Srbiji (Soko, Podvis, Tresibaba, Čitluk i Jelašnica). Tu je bila i teška industrija, cementare, banke, osiguravajuća društva, osam poslovnih zgrada u centru Beograda, 14 zgrada za rentiranje i desetak porodičnih kuća na Senjaku i Dedinju, kao i Mihaila Avramovića 8 -12. U Novom Beogradu to je bilo zemljište na kome su podignuti blokovi 61, 62, 63, 67 i delovi blokova 40, 45, 70, kao i na drugim mestima u gradu. - Ako gledamo samo gradsko građevinsko zemljište koje je naše, to je negde oko 100 hektara u gradu - navodi Vladimir Lešić.

Ljudmila Stojković