GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak 5. 9. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

   vesti dana

   arhiva

   vaša pisma

   istorijat

   redakcija

   kontakt

   pomoć

   pišite nam

 


Glas u Prištini razgovarao s ključnim političkim liderima kosovskih Albanaca

Potrebni su im njihovi izdajnici

TAČI: Pitanje političkog statusa Kosova nije pitanje koje ima veze s prethodnim pravnim i ustavnim aspektom Srbije. SUROI: Smatram da bi neka vrsta labave granice, kao i školovanja po programima Kosova, mogla da se uspostavi s južnim delom Srbije. FERATI: Struje koje smatraju da bi trebalo da slušamo Tiranu ili Beograd su ekstremni stavovi koji građanima Kosova ne idu na ruku

"Trebaju nam naši izdajnici" - ovaj naslov komentara objavljen u jednim prištinskim dnevnim novinama, u kome se na istom mestu nalazi i kritika na račun tamošnje vlasti, ali i objašnjenje javnom mnjenju - da je ta ista vlast morala da se odrekne nečega da bi dobila ono što želi - nezavisno Kosovo, objavljen neposredno pošto je prištinski pregovarački tim "prihvatio" delove Ahtisarijevog plana o decentralizaciji, najbolje govori o jedinstvu albanske političke i javne scene.

Karta na koju prištinski političari, međutim, ovih dana zdušno igraju lobirajući, pre svega, kod Srba na Kosmetu, svesni da bez njih ne mogu od Zapada da dobiju ono što priželjkuju, jeste socijalna i ekonomska perspektiva. Ono s čim, međutim, albanski političari imaju problem nisu ni Srbi, ni Beograd - nego upravo građani albanske nacionalnosti jer teško da prosečan Albanca može da razume da lako može da im se desi da od međunarodne zajednice, pod plaštom samostalnosti Kosova, u stvari, dobiju novi protektorat pod okriljem EU. Nešto slično kao što je to urađeno u Bosni.

Ukoliko bi se to desilo, lideri ekstremnih političkih struja na Kosmetu, poput Hašima Tačija ili Ramuša Haradinaja, neminovno bi sa svojom ekstremnom ratnom politikom izbili u prve redove. Da je apsolutna nezavisnost Kosova jedina opcija prihvatljiva za Tačija, koji se iz ratnog komandanta OVK transformisao u "legitimnog političkog predstavnika građana Kosova", govori i njegov stav da "za Kosovo postoji smo jedno rešenje, a to je poštovanje želje građana za nezavisnom državom Kosovo".

- Pitanje političkog statusa Kosova nije pitanje koje ima veze s prethodnim pravnim i ustavnim aspektom Srbije. Nezavisno Kosovo jedino, ali i najbolje za međunarodnu zajednicu i Srbiju jer nezavisnost je garancija za stabilnost u regionu - upozorava Tači za Glas.

Političke ambicije Tačijeve partije, trenutno opozicionog lidera prištinske političke scene, ogledaju se i u njegovoj kritici postojećoj vladi na Kosmetu za koju tvrdi da ne "odslikava volju građana Kosmeta", a to se, kako kaže, vidi u tome što je upravo opozicija, koja je uključena u pregovarački proces o budućem statusu Kosmeta, zaslužna za ubrzavanje ovog procesa.

Za razliku od politike Tačijeve partije, čijeg se stava, reklo bi se, plaši i deo Albanaca, stranka Ibrahima Rugove, koja se slično kao SPS u Srbiji nalazi pred stranačkim izborima za lidera stranke, uživa najveće poverenje među građanima. Međutim, posle Rugovine smrti, stranka je usred unutrašnjeg raskola. Opcija koja "sledi politički put Rugove", poželjna kod građana, nije omiljena kod lidera ostalih političkih stranaka na Kosmetu. Iako i Rugovin DSK, kao uostalom i svi Albanci, bilo političari, bilo građani, zastupaju stav - nezavisno Kosovo, njihov način je znatno umereniji.

Sadri Ferati, kadar DSK i predsednik izvršnog veća južnog, albanskog dela Mitrovice, smatra da bi trebalo zaboraviti maksimalističke stavove koji dolaze iz Tirane i Beograda i okrenuti se ekonomskoj budućnosti Kosova.
- Nezavisno Kosovo stvorilo bi perspektivu za sve građane Kosova, ne samo za Albance. Struje koje kako među Albancima tako i među Srbima smatraju da bi trebalo da slušamo Tiranu ili Beograd su ekstremni stavovi koji građanima Kosova ne idu na ruku - ocenjuje Ferati za naš list.

Veton Suroi, za koga slove prognoze da Zapad na njega već sada gleda kao na budućeg premijera ili predsednika Kosova, ozbiljno igra na kartu nacionalnog jedinstva. NJegovo uporište među biračima na Kosovu, prema oceni tamošnjih analitičara, nije baš na zavidnom nivou. Stoga on, tvrde upućeni u političke prilike Prištine, pokušava da političke poene dobije objedinjavanjem albanskog korpusa u okolnih zemalja, ali ne u smislu prekrajanja granica nego u smislu labavljenja. Upravo Suroi će na pregovorima u Beču, između ostalog, pokrenuti pitanje statusa Albanca sa juga Srbije. A to bi prema njegovoj zamisli izgledalo ovako:

- Ne mislim da bi Albanci sa juga Srbije trebalo da budu nekom čvrstog granicom odsečeni od Kosova. Pri tom, ne dovodim u pitanje da je teritorija juga Srbije deo države Srbije, ali ipak verujem da bi u konačnom dokumentima o budućem statusu Kosova trebalo da bude ugrađen i način komunikacije građana albanske nacionalnosti ovog dela Srbije i Kosova. Smatram da bi neka vrsta labave granice, kao i školovanja po programima Kosova mogla da se uspostavi sa južnim delom Srbije - objašnjava Suroi za Glas.

REFERENDUM

- Verujemo u odluke koje će doneti svet u skladu sa našim zahtevima, ali smo spremni i na referendum na teritoriji Kosova, naravno. Kosovo je Kosovo, a Srbija - Srbija. Mi nemamo zajedničku agendu na ovoj relaciji. Beograd ne može da utiče na političko rešavanje problema Kosova, dok Priština može da pomaže Beogradu u pravcu evropske perspektive - rekao je Tači Glasu.

Bez obzira na političko jedinstvo Albanaca kada je reč o statusu Kosova, ono što ih kao problem u budućnosti čeka jeste problem identiteta albanskog življa na Kosmetu. Albanci koji su stasavali u proteklih 16 godina smatraju da bi trebalo da budu nacija, dakle "kosovari". Ova populacija nije za tradicionalne veze sa Albanijom i smatra da je zastupanje te ideje šteta za Albance s Kosova. Politički lideri Prištine za sada ove unutrašnje probleme guraju pod tepih, smatrajući da će se oni sami po sebi rešiti čim pitanje status bude regulisano. Analitičari iz Prištine, pak, upozoravaju da bi upravo ovaj problem mogao da bude unutrašnji problem Kosova, koji bi zbog duboko usađenog nacionalizma u starijoj generaciji Albanaca na Kosmetu, čak mogao dovesti i do sukoba među samim Albancima. Naravno, politički lideri negiraju svaku vrstu nejedinstva u albanskog telu i tvrde da su to "huškanja iz Beograda."

Pored ovoga, albansku javnost je, prema nekim istraživanjima, počelo da zanima i kakav program i plan njihovi političari imaju za period posle rešavanja statusa. A ovo je pitanje na koje albanski lideri imaju nejasan odgovor zato što je malom delu Albanaca poznato da, ukoliko status ne bude rešen tako da dobije podršku u regionu, pre svega u Srbiji, Albanci mogu da imaju ozbiljan problem - jer će takvo rešenje doneti tenziju. Drugim rečima, to znači da nema investicija i nema zapošljavanja.

- Socijalni nemiri, koji se na Kosovu već neko vreme najavljuju, lako se mogu pretvoriti u političke, što je opasno i toga je svesna i međunarodna zajednica - ocenjuju analitičari u Prištini.

Brankica Ristić


vesti po rubrikama

^tema

Glas u Prištini razgovarao s ključnim političkim liderima kosovskih Albanaca
Posle Sabora trubača, ponovo otvoreno pitanje našeg brenda
VREME LUDILA : VJEKOSLAV RADOVIĆ
 
 


     


FastCounter by LinkExchange