GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak 4. 9. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

   vesti dana

   arhiva

   vaša pisma

   istorijat

   redakcija

   kontakt

   pomoć

   pišite nam

 


ISTRAŽIVANJE: : Glas javnosti i agencija IPRES ispitivali stavove građana Srbije prema lošem imidžu o Srbima stvorenom u svetu

Zašto svet veruje da su Srbi loši momci

Za loš imidž Srbije u svetu, smatraju njeni građani, krivi su političari zbog loše vođene politike, mediji zbog lošeg predstavljanja, nedostatak lobiranja i poslednji ratovi

Izjava Martija Ahtisarija, specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za rešavanje statusa Kosova i Metohije, po kojoj se pri rešavanju kosmetske krize mora uzeti u obzir zaostavština Miloševićeve epohe i da su "Srbi krivi kao narod" izazvala je burna reagovanja u Beogradu i kod kosmetskih Srba. Ovom svojom izjavom Ahtisari je doveo u pitanje poželjni minimum poverenja koji mora da uživa svaki međunarodni pregovarač, a posebno posrednik koji pokušava da približi dve suprotstavljene strane u tako teškoj krizi kakva je kosmetska. Da ova izjava nije slučajna i "izvedena iz konteksta", potvrdio je šef Unmika Joahim Riker jer ju je prihvatio kao značajan argument u daljem rešavanju krize.

U ovako nategnutoj situaciji vezanoj za kosovsku krizu, nameće se pitanje zašto je došlo do stvaranja lošeg imidža o Srbima u svetu i u kolikoj meri smo mo sami krivi za to. Tražeći odgovor na ova pitanja Glas i IPRES su anketirali 743 građana Srbije starija od 18 godina sa ciljem da otkriju bar neke od činjenica koje bi objasnile zašto smo na jednoj strani "nebeski narod" a na drugoj "krivci za sve".

Rezultati ankete su pokazali da građani Srbije u najvećoj meri (48,18 odsto) za loš imidž Srba u svetu "optužuju" političare zbog loše vođene politike. Na drugo mesto krivaca za naš loš imidž u svetu građani Srbije su izglasali loše medijsko predstavljanje sa 17,9 odsto glasova. Kao treći uzrok naveli su nedostatak lobiranja, sa 13,32 odsto glasova, dok su se tek na četvrtom mestu kao uzrok naše nepopularnosti našli poslednji ratovi, sa 6,73 odsto glasova. Ovako "loš" rejting poslednjih ratova sasvim sigurno da je posledica činjenice da su ratovi bili posledica loše vođene politike jer se na svim fakultetima koji se bave ratom i mirom propagira teza da je osnovni zadatak svake dobre politike izbegavanje rata. Međutim, stoji i teza da u vremenu kada su osvajački ratovi preimenovani u "humanitarne", mali narodi, bilo kakvom politikom, ne mogu da utiču na svoju sudbinu.

UZORAK TELEFONSKE ANKETE

Ispitivanje javnog mnjenja Srbije obavljeno je telefonskim putem u periodu od 25. do 29. avgusta. Anketom je bilo obuhvaćeno 743 ispitanika starijih od 18 godina. Anketirani su žitelji u sledećim mestima: Beogradu, Boru, Negotinu, Soko Banji, Despotovcu, Požarevcu, Šapcu, Kragujevcu, Ćupriji, Velikoj Plani, Zrenjaninu, Jagodini, Apatinu, Novom Sadu, Subotici, Smederevskoj Palanci, Loznici, Valjevu, Gornjem Milanovcu, Nišu, Smederevu i Leskovcu.
Anketa je obuhvatila četiri problemskih pitanja i dva demografska. U anketi je učestvovalo 47,11 odsto muškaraca i 52,89 odsto žena. Anketom je bilo obuhvaćeno 2,83 odsto građana Srbije koji su u starosnoj dobi od 18 i 19 godina, dok je najviše ispitanika bilo zastupljeno u starosnoj dobi između 40 i 49 godina - 23,82 odsto. U anketi je učestvovalo 19,38 odsto građana u starosnoj dobi između 20 i 29 godina, kao i 22,07 odsto građana u dobi između 30 i 39 godina. U anketi je takođe učestvovalo 18,04 odsto građana koji imaju više od 50 a manje od 59 godina i 13,86 odsto starijih od 60 godina.

Uzroke zašto su političari i njihova politika doveli do našeg lošeg imidža u svetu možda treba tražiti u tvrdnji Jovana Cvijića, našeg utemeljivača etnopsihologije da se "usled vekovne turske uprave mogao ustanoviti autokratski režim u svim balkanskim državama. Vešt i snažan vladalac mogao je gotovo neograničeno upravljati, štaviše potpomagan patrijarhalnim narodnim predstavništvom." Istorijski gledano , od prvih nahijskih knezova, preko Tita i Miloševića, do današnje političke elite svi takozvani "narodni ljudi" bili su u većoj ili manjoj meri autokrati-demagozi.

Povodom Ahtisarijeve izjave, uz objašnjenja i pojašnjenja naših ponašanja, pojavile su se i teze da kao narod još nismo sazreli da se suočimo sami sa sobom. Međutim, na osnovu odgovora građana Srbije može se zaključiti da baš nije tako. Naime, odgovarajući na pitanje posvećeno našoj samokrivici za ono što nam se događa, čak 80,35 odsto građana smatra da smo sami krivi za naš loš imidž, i to 34,86 odsto smatra da smo veoma mnogo krivi, 34,05 da smo delimično i 11,44 odsto da smo malo krivi. Samo 16,15 odsto građana Srbije smatra da za naš loš imidž nismo uopšte krivi.

Sa uobičajenim stavom da su Srbi "loši momci", koji se često može čuti u zapadnom svetu, slaže se 25,44 odsto građana Srbije, dok se 71,6 odsto građana ne slaže s tim stavom. Ovaj odgovor potvrđuje tezu da je zahvaljujući našoj medijskoj inferiornosti stvorena negativna predrasuda o nama u svetu ista ona po kojoj su svi Francuzi dobri ljubavnici, da svi Italijani prelepo pevaju, da svi Brazilci dobro igraju fudbal, da svi Mađari i Meksikanci vole ljuto.

Na kraju, postavili smo građanima Srbije pitanje šta bi trebalo uraditi da bi se popravio imidž Srba u svetu. Na prvom mestu, sa 26,52 odsto glasova, našao se predlog da treba prvenstveno da podignemo međusobne odnose na mnogo viši nivo od onog na kojem se danas nalaze. Na drugom mestu našao se predlog da treba da popravimo medijsku sliku o nama u svetu, sa 24,90 odsto glasova, dok se na trećem mestu našao predlog da Srbija treba da formira svoje nacionalne interese i da bi oni trebalo da budu linija vodilja svih naših nastupa u svetu (22,07 odsto). Na četvrtom mestu naših aktivnosti na osnovu kojih bi se, prema proceni građana, popravio imidž Srba u svetu, našao se predlog o formiranju jakog lobija sa 17,63 odsto glasova.

Ukupno gledano, anketa je pokazala visok stepen samokritičnosti i svesti o našoj političkoj zaostalosti, s vrlo izraženom težnjom da se problemi s kojima se suočavamo, kao "kulturno zaostao, a ipak prirodno najdarovitiji narod Evrope" (Dvorniković), rešavaju na nacionalnom nivou, a ne u nekim kabinetima i užim kadrovskim telima, kako se to do sada radilo.

Vinko Đurić i Istraživački tim Glasa javnosti


vesti po rubrikama

^tema

Zašto svet veruje da su Srbi loši momci
Marović: Crna Gora treba da pokaže istorijsku zrelost
SRPSKA POSLA : BRANA CRNČEVIĆ:
 
 


     


FastCounter by LinkExchange