Sve češće se postavlja pitanje da li će do kraja godine biti raspisani vanredni parlamentarni izbori.

- Ukoliko se ne dogodi ništa, što u ovom trenutku nije moguće predvideti, očekujem izbore tek na proleće iduće godine - rekao je Marko Blagojević iz Cesida.

		KRIZE KOŠTUNIČINOG KABINETA Koštuničin kabinet je 2004. bio dva puta u opasnosti. Prvi put kada je SPO zapretio odlaskom ako ne dobiju mesto direktora BIA i kada je iskrsnuo sukob između Dinkića i Ilića zbog "Mobtela". U 2005. godini kriza u vladi se udvostručila. G 17 plus je najavio odlazak ako se generali ne isporuče Hagu, i zbog optužbi Drakulića da je vlada korumpirana. SRS je zapretio bojkotom rada parlamenta zbog "otmice" Sretena Lukića, SDP je napustio Koštunicu zbog zakona o NIS-u. Ove godine opstanak vlade je doveden u pitanje zbog kvoruma u parlamentu, zatim zbog tvrdnji da je sa 20.000 evra pokušano da se podmiti nezavisni poslanik Branislav Stevanović. Poslednji test bio je izglasavanje Ivane Dulić-Marković za potpredsednika vlade. Tu se da uvrstiti i ostavka Miroljuba Labusa, prekid pregovora sa EU, izglasavanje budžeta i kovertirane ostavke ministara G17 plus ako se do 1. oktobra ne nastave pregovori sa EU.

- Ako se ne raspišu vanredni parlamentarni izbori, onda političari u Srbiji ne znaju da vode racionalnu politiku - tvrdi Milan Nikolić, politički analitičar.
Koštuničin kabinet do sada je više puta pokazao da je žilav, a najnoviji probni test, kako Blagojević smatra, čeka ga oko izbora ministra inostranih poslova. Sve do tada Koštunica ima izazovan posao - da očuva većinu koju ima u Skupštini, čime bi obezbedio i opstanak vlade i izbegao raspisivanje vanrednih izbora.

Pre pitanja da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora, Blagojević smatra da se treba zapitati ko bi hteo da ide na izbore.
- Nisam siguran da bi sada bilo koja od stranaka bila raspoložena da izbori budu raspisani. Strankama vladajuće koalicije izbori ne odgovaraju, pre svega zato što posle izbora neće imati poziciju koju sada imaju, dok strankama opozicije, koje mogu da konkurišu za čeono mestu u budućoj vladi Srbije, DS i SRS, ne verujem da bi odgovaralo raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora pre nego što bi se rešilo pitanje Kosmeta, izručenja Mladića, i pitanje novog ustava. To su problemi koji su previše vrući i ne verujem da bi stranke opozicije bile spremne da ih preuzmu i da ih rešavaju. Sa druge strane, vladajuća koalicija nema interes da podigne ruke od pozicije koju sada ima jer ih posle izbora najverovatnije neće biti u vlasti. Ukoliko se ne dogodi ništa što u ovom trenutku nije moguće predvideti, očekujem izbore na proleće iduće godine - rekao je Blagojević.

Nikolić, za razliku od Blagojevića, veruje da su vanredni izbori upravo potrebni pre nego što se donese odluka o budućem statusu Kosmeta.
- Takozvani demokratski blok ima neke šanse naspram SPS-a i SRS-a samo ako izbori budu raspisani pre odluke o Kosmetu. Da li su Amerikanci i EU spremni da rešavanje kosovskog pitanja produže za iduću godinu, zasad se to ne vidi, iako, istina, ima znakova da se to desi. Međutim, jači su ovi drugi znakovi koji kažu da to mora da se završi do kraja ove godine. Znači, ako dođe do izbora pre rešavanja ovog problema, ova koalicija ima neke šanse - smatra Nikolić.

- Međunarodna zajednica manje brine o demokratiji u Srbiji. NJih zanima da završe jednu, da tako kažem, istorijsku fazu koja je vezana i za bombardovanje Srbije. Oni hoće da to zamotaju i završe stvari jer imaju teže i ozbiljnije probleme na Bliski istoku. Ako ne bude izbora, onda verovatno neko hoće da se stvar rešava u korist radikala, a u tom slučaju međunarodna zajednica može da kaže: Sad kad su radikali na vlasti, onda Srbija nema pravo ni da rešava pitanje Kosova - objašnjava Nikolić.

Ukoliko izbori ne budu ove godine, to praktično znači da je Koštuničina vlada izgurala pun mandat jer je iduća godina ionako izborna pa je manje bitno da li će izbore raspisati na proleće ili jesen.

B. Ristić