KIKINDA - Sjaj i bedu srpske tranzicije na svojim nejakim plećima iskusila je penzionerka Marija Šimon (62) jer sa dvoje odraslih unučadi živi u trošnoj kući, sklonoj padu, na kojoj je nevreme pre dva meseca srušilo krov. Štapom i kanapom ukućani su sklepali providni krov, a tavanicu zaštitili najlonom. Prethodnih dana potopa je bilo na sve strane jer sa jakim kišama najlon nije mogao da se izbori. Iako trošni dom Šimonovih na periferiji Kikinde može da se sruši svakog časa, gotovo da niko nije pokazao interesovanje da pomogne sirotinji. Sem simboličnih 5.000 dinara, koje su dobili iz Fonda solidarnosti SO Kikinda, svi su ostali gluvi i nemi na njihovu muku. Sa knedlom u grlu Marija priznaje da njena mizerna penzija koja iznosi 6.000 dinara, nije dovoljna za polupreživljavanje, a kamoli da popravi kuću ili nađe drugi smeštaj. Prema rečima njene kćerke Erike (33) koja živi u Pančevu, pomoć su tražili od raznih ustanova u Kikindi.

		KOMISIJA NEUMOLJIVA Marija Šimon kaže da je opštinski Sekretarijat za stambeno-komunalne poslove, građevinarstvo i privredu razmotrio njen zahtev za dodelu stana. Komisija za raspolaganje opštinskim stanovima je 24. jula ove godine zaključila da ona nije u kategoriji lica kojima je opština dužna da obezbedi stan, pošto je penzioner, pa svoja prava treba da ostvari kod Fonda PIO.

- Majka je podnela zahtev za dodelu bilo kakvog stana, ali je dobila obaveštenje da opština nema slobodnih stanova i da ne može da reši njen problem. Na sastanku u opštini bili su i ljudi iz Centra za socijalni rad. Rečeno nam je da ne računamo na pomoć jer nismo socijalni slučajevi, budući da sam ja stalno zaposlena, a majka penzioner. Uputili su nas na adresu Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja, gde nam je rečeno da su oni zaduženi samo za isplatu penzija. Što bi naš narod rekao, muko moja pređi na drugoga, nemoćno širi ruke Erika.

Šimonovi su na ovoj adresi već 32 godine, kada je Marijin pokojni muž Đerđ dobio na korišćenje kuću od komunalnog preduzeća "6. oktobar", gde je radio kao domar i pogrebni kočijaš. Još tada je kuća bila u lošem stanju, ali sem krpljenja, nikada nije bilo dovoljno novca za popravku. Iako je Đerđ strpljivo čekao da i on dođe na red, od firme nikada nije dobio stan, već je bio prinuđen da krpi sirotinju. Nadajući da će im neko, ipak priteći u pomoć, Erika priznaje da i pored silne želje ne može da pomogne kćerki i sinu koji žive sa bakom. Erika u Pančevu radi kao konobarica, a živi kao podstanar u iznajmljenoj sobici.

S. Urošev