Predsednik Narodnog pokreta Sandžaka i Bošnjačkog nacionalnog veća Džemail Suljević najavio je da će "Bošnjaci uskoro organizovati kongres na kojem će biti doneta odluka o statusu Sandžaka", izražavajući uverenje da će kongres odlučiti da ova oblast postane federalna jedinica. Suljević je istakao da njegov "pokret ne priznaje uspostavljenu granicu kroz prostor Sandžaka" jer to, kako je rekao, predstavlja nasilje nad njegovim građanima. On je naglasio da uvažava volju srpskog i crnogorskog naroda da odlučuje o svojoj budućnosti, ali tvrdi "da se zna da su na referendumu za osmostaljenje Crne Gore glasovi "uvoženi iz Amerike, Turske i Makedonije".

		OPASNE IZJAVE Portparol DSS-a Andreja Mladenović smatra da bi izjave o referendumu i organizovanju kongresa o statusu Sandžaka mogle da poremete političku stabilnost u Raškoj i Sandžaku. - U Sandžaku stvari sve bolje funkcionišu, država Srbija je sve prisutnija, ulaže u infrastrukturu, što je jasan znak sigurnosti. Ko želi da pravi probleme nema mesta ovde - rekao je Mladenović. NEMOGUĆE MENJANJE GRANICA Amer Halilović, član predsedništva Bošnjačke stranke u Crnoj Gori, smatra da nije moguće menjanje granica jer su Srbija i Crna Gora međunarodno priznate države, a da je "Sandžak postojao i postoji", ali da bi to trebalo da bude regija koja spaja sve sa obe strane granice. - Kakav će biti njen budući status stvar je evropskih integracija. Nemamo nameru da udaramo u temelje priznate države. Tražićemo brži ekonomski razvoj, a ako bude interes Srbije i Crne Gore da kao regionalizovane zemlje uđu u EU, mi ćemo to podržati. Nemamo nameru da tu regiju odvajamo po nacionalnim šavovima. Menjanje granica je neostvarljivo, bespotrebno i opasno, objašnjava Halilović.

- Tražimo celovit Sandžak u jednoj državi, sa Srbijom ili sa Crnom Gorom, o čemu bi se narod naknadno izjasnio. Bošnjačko nacionalno veće je još 1991. godine sprovelo referendum sa pravom priključenja jednoj od suverenih republika. Najbolje bi bilo da građani, i Srbi i Bošnjaci i ostali narodi, odluče s kim će da ostanu, kao i to da li bi Sandžak bio federalna jedinica ili autonomna oblast. To je autonomija za sve jer ne može više niko da živi na naš račun. To ne bi bilo prekrajanje granica, kako neki kažu, već poštovanje istorijskih granica Sandžaka koji je nelegalno ukinut 1945. godine - govori Suljević.

On tvrdi da je i od pojedinih srpskih predstavnika saznao da "ne bi imali ništa protiv stvaranja regije Sandžak". Suljević je istakao da je njegov pokret svoje stavove o statusu regije pokazao i predstavnicima međunarodne zajednice, državnim organima, ali da su "oni to ignorisali".

Šefket Krcić iz Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka i Matice Bošnjaka podržava Suljevićevu ideju, ističući da je ona utemeljena na stavovima koje je iznosio Rifat Burdžević i koji su izloženi na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Burdževića su podržavali i Srbi i Crnogorci i Bošnjaci, a on se zalagao da Sandžak bude republika.

- Okolnosti nisu danas naklonjene takvom rešenju. Bošnjaci su se još 1991. izjasnili za autonomiju, a smatram da bi ona bila potvrđena i danas. Mi nemamo ništa protiv Srbije i Crne Gore, ali je činjenica da su one posle Berlinskog kongresa okupirale Sandžak. Ukoliko bi on pripao Crnoj Gori to bi bio način za rušenje diktatorskog režima u toj republici. Mislim da je najbolje da on bude autonomija između dve zemlje, jer nikome ne odgovara stroga granica. Zatezanjem odnosa samo bi se otvorilo novo krizno žarište - trvdi Krcić, dodajući da smatra da bi i članice nekadašnjeg Bloka za zajedničku državu podržale novi status Sandžaka.

Član predsedništva G17 plus istoričar Čedomir Antić podseća da su muslimani iz Raške oblasti i severne Crne Gore "odavno pokušavali da stvore svoj entitet" i smatra da je ovo politički obračun među njima.

- Sandžak jeste bio administrativna oblast u okviru Osmanskog carstva, ali on nije imao nikakvu autonomiju, a Srbi su činili većinu stanovništva. U ovom trenutku, odnos je negde pola-pola. Međutim, ulaskom u Vladu Srbije vodeće bošnjačke stranke su pokazale da je taj prostor lojalan Republici Srbiji, tako da smatram da je predlog o preispitivanju statusa pokušaj novog ustrojstva scene u Crnoj Gori, pošto su bošnjačke partije shvatile da su sve poluge u rukama Mila Đukanovića. Međutim, nacionalizam nije najbolji način da se iz tog zagrljaja istrgnu, štaviše to je način da budu marginalizovani - smatra Antić.

Siniša Dedeić