Slično se igra kao "između dve vatre" samo malo drugačije. Šestorica dečaka treba da pogode loptom dve devojčice, koje brane druga četiri dečaka. Oni su džentlmeni jer ih štite, pa se zato igra zove "jadžent" - objašnjava Momir pravila nove igre, koju je naučio u letnjem kampu Bogovađa, mestu nadomak Divčibara.

Već osam dana je četrnaestogodišnji Momir iz Rume ovde, sa još osamdesetoro klinaca iz svih gradova Srbije. I, kaže, potpuno se rastuži kada pomisli da već prekosutra morati kući.

Nije Momir jedini koji bi rado produžio boravak u Bogovađi. Nikome se ne napušta netaknuta priroda ove vazdušne banje, mesto na kom se ukršta osam vetrova, toči voda s prirodnih mineralnih izvora i gde se nalazi dečje odmaralište, u kome su Momir i njegovi drugari smešteni. Iz četvorokrevetne sobice, sa drvenim ležajevima i krovnim prozorima s pogledom na mlečni put, istrčava grupica dečaka. Uputili su se na stoni fudbal. Biće turnir, pa valja vežbati.

- Sve mi je super - usaglasio se Raško sa Momirom.
- Pre doručka idemo na "jutarnji pozdrav suncu". Vežbamo okrenuti ka istoku i mašemo suncu. Pa igramo turnire u fudbalu, košarci, odbojci, a uveče idemo u ovu diskoteku - pokazuje rukom na improvizovanu salu za zabavu, u kojoj je preksinoć organizovan izbor za "šiz-friz", sinoć maskenbal, a večeras će se tu slaviti nečiji rođendan.

Raško redovno pozdravlja sunce, ali ga brine što sunce ne odgovara i ne uzvrati im jednim sasvim toplim danom, kako bi se bućnuli u nekom od bazenčića, montiranih ispred odmarališta.

- Meni se najviše dopada "aspirin" - ubacuje se devetogodišnja Juca u razgovor.
Ne misli ona na lek već na istoimenu igru, koja se igra tako što se svi rasporede po obližnjoj livadi i uz muziku prate ritam i korake koje im zadaju studenti Fakulteta za fizičko obrazovanje. Ovim mladim ljudima zadatak je da osmisle što zanimljiviji sportski, obrazovni i zabavni program za osnovce od devet do 14 godina, što im je, sudeći po raspoloženju klinaca koje smo zatekli u Bogovađi, pošlo za rukom.

Svi ovi dečaci i devojčice deca su članova Samostalnog sindikata putara Srbije i već treću godinu imaju priliku da borave u ovom kampu.

		TUNEL KRALJEVIĆA MARKA Malo mesto na zapadu Srbije, Bogovađa, nazvano je po istoimenom manastiru posvećenom arhangelu Georgiju. Predanje kaže da na toj zemlji počivaju zemni ostaci Grgura, slepog sina Đurađa Brankovića, a u tunelu pored manastira se, po predanju, krio i Marko Kraljević. - Ne zna se ni kad, ni ko, ali priča kaže da je neki slepi čovek, bogom vođen, došao je na ovo mesto, umio se vodom sa lekovitog izvora i progledao. Iz zahvalnosti je podigao je crkvu i dao joj ime - pričaju monahinje. Manastir je osnovao iguman Mardarije 1543. godine. Osam je puta rušen za vreme Turaka, koliko se i vetrova ovde sastaje, a od 1852. godine nije više napadan. Skoro čitav vek kasnije, postao je muški manastir, a od 1957. godine u njemu su samo monahinje. Konak koji se nalazi sa desne strane zdanja sagradio je Hadži Ruvim 1790. godine, a 15 godina kasnije u njemu je održana premijerna sednica Prvog praviteljstvujućeg sovjeta.

- Naši radnici nisu imućni i nemaju svi para da decu pošalju na more. Zato smo osmislili ovaj kamp, gde deca provode vreme u prirodi, druže se sa vršnjacima iz drugih krajeva i uče od studenata. Sigurna sam da su ovakve akcije ono što najmlađima omogućava da zdravo rastu. Postaju samostalniji, odgovorniji i komunikativniji, a to je ono što nas, odrasle, treba da inspiriše, jer ko će drugi da se bavi našom decom, ako nećemo mi sami - govori Sonja Vukanović, predsednica sindikata putara, koja je u subotu posetila Bogovađu.
Neku decu obilazili su i roditelji. Dušan priča da njega nisu jer nije klinac. Kaže, šta će mu mama i tata tu kad ih ionako gleda cele godine.

- Ovde nije dobar domet, tako da ne mogu ni da me zivkaju. Imamo samo jedno drvo pored koga smo umreženi. Tu stanemo, kad baš moramo da se javljamo kući, pa smo to drvo nazvali govornica - kaže dvanaestogodišnji Dušan, dodajući da je jedno od njegovih otkrića, do kojih je došao u kampu, da muškarci i žene nisu jednako talentovani za umetnost prerušavanja.

- Devojčice nikada ne mogu da se maskiraju u dečake tako dobro kako dečaci lako mogu da se preruše u devojčice. Evo, Zeka je osvojio prvo mesto na maskenbalu, a bio je Karleuša, a on - pokazuje na svog drugara - bio je Karleušina drugarica sponzoruša. Da ih nisam video dok su se šminkali i pozajmljivali stvari od drugarica, ladno bih mislio da su žene - argumentuje Dušan svoju tezu i već hita prema terenu po novu dozu "aspirina".

I. Vranešević