Vi stvarno govorite unazad? - pitamo Aleksandra Milajića, simpatičnog Zaječarca, začuđeni njegovom sposobnošću da tečno čita "zdesna nalevo".

- aD, aj ugom ad mirovog dazanu mivsas ončet - našao je Aleksandar najbolji način da nas odmah uveri u svoju čudnu sposobnost. A odmah zatim i prevodi.

- To je značilo: "Da, ja mogu da govorim unazad sasvim tečno".

Na ovaj izvrnuti način, Aleksandar govori, kako maternji, tako i engleski. Kaže da je otkrio da ima dara za to još kao klinac, čitajući Mikijev zabavnik.
- Kada u jednom broju Miki Maus odlazi u neku čudnu zemlju u kojoj svi govore naopako, shvatio sam da i ja to mogu. To vam je kao da pišete desnom rukom, a onda stavite olovku u levu i vidite da vam to sasvim dobro ide - objašnjava Milajić, kao da to nije ništa posebno.

Prvo je, naravno, progovorio "normalnim" srpskim, a potom i "izvrnutim". Zahvaljujući, kako kaže, dobrim predavačima, naučio je odlično engleski, a zahvaljujući svom specifičnom talentu i njega sad jednako dobro govori "po arapski". Nedavno je otkrio da među bliskim prijateljima ima sagovornika i za to. Naime, iako malo ljudi na svetu poseduje ovu sposobnost, izvrnuti govor dobro ide i njegovoj drugarici Vesni, pa Aleksandar u šali priznaje da je pričanje unazad često sjajan način da joj saopšti neku tajnu, čak i kad su u društvu.
Aleksandar je po struci građevinski inženjer, ali se opredelio za posao prevodioca sa engleskog. A, lako ga možemo svrstati u pisce. Najveće strasti su mu slovenska mitologija i plivanje. Od 2003. godine član je Mense jer mu je koeficijent inteligencije veći od 156, što ga čini članom kluba od jedan odsto genijalnih Zemljana. Aleksandru slobodno možemo da dopišemo i profesiju ljubitelja azbuke.

		ODLOMAK ODLOMKA NA O Aleksandar Milajić je pre desetak godina napravio jedan eksperiment, objaviši priču "Odlomci" od 27 kucanih redova u kojoj sve reči počinju na slovo O, koji otprilike izgleda ovako: "Olga Olegovna obožava oficire. Otmena, očaravajuća, ohola. Opalne oči ovalnog oblika, obešenjački osmeh, opasna opsena odanosti. Obožavaoci očajnički obilaze ovaj objekat opsesije. Obleću oko Olge, obasipaju omiljenu Olgu opalima, orhidejama, ogrlicama. Olga oholo osmatra, odabira, ostavlja, opet odabira, opet ostavlja... Ogorčeni očajnici ostavljaju oficirsko ordenje, otadžbinu, odlaze odavde, obeznanjeni, odbačeni, osramoćeni..." - Napisao sam i jednu kratku priču na slovo Dž. Iako izgleda da nema mnogo pojmova čija imena počinju pretposlednjim slovom azbuke, kada sam počeo da je sastavljam, pokazalo se da ih nije baš tako malo - priča autor.

Možda bi Aleksandar sastavio i podužu verziju bukvara nastavljajući da piše priče na isto slovo, ali inspiracija koju je pronašao u rodbinskim vezama i svakodnevici srpske porodice navela ga je da napiše svoju prvu knjigu "Leti, leti... prababa i druge bračne priče".
Za one koji u komplikovanim vodama srbijanske porodice ne plivaju baš tako dobro i ne znaju šta je jetrva, zaova ili, ne dao bog šurnjaja, Aleksandar je sastavio i genealoško stablo odnosa koji nastaju stupanjem u brak. Mesto na začelju kolone zauzela je komšinica (stručno: laprdaia bezkraia). Jer, objašnjava Milajić, ona vam ionako dođe kao rod rođeni. A, pokušao je i da ukaže na vekovnu nepravdu, zbog koje jedino zaovin muž u našem jeziku nema posebno ime.

Piše Milajić i o najčešćim razlozima bračnih svađa, a supružnike u knjizi predstavlja kao likove dečje igre. Pogađate, ilustrovao ih je naravno, Bob Živković.
- Dečja igra je najbolji način da se opšta mesta u porodičnom životu, kao što je ljubomora, zavist, nerazumevanje, izvrgnu smehu - predstavlja Aleksandar svoje prvo delo.

Knjiga je podeljena na poluvremena, a učesnici u igrama koje se zovu "Jutarnji šah", "Stoni fudbal", "Fliper", "Leti, leti" su na su članovi familije.
- "Leti, leti... prababa" je, zapravo, jedna od igara iz prvog poluvremena, a to su one u kojima učestvuju samo muž i žena. Potom sledi igra koja se igra za vreme trudnoće, a u drugom poluvremenu su igre za nju, njega i decu. Na kraju dolaze one tužne, koje aludiraju na razvod i smrt - objašnjava pisac.

Figurom leteće prababe počinje jedna od igara, a za autora je ona, u stvari, aluzija na peripetije među supružnicima koje nastaju kada iz puke dosade počnu da se nadmeću čiji su preci znamenitiji.
Svaka pričica ove nedavno objavljene knjige počinje kao opis društvene zabave. U zaglavlju strane navedeno je kome je igra namenjena i šta su rekviziti.

- "Na slovo na slovo" je priča o mukama koje zadese supružnike dok čekaju prinovu. Trudnica, baš kao u dečjoj igri, zadaje slovo, a budući otac treba da pogodi šta je to što ona želi u datom trenutku - priča Milajić.

I. Vranešević,Foto: M. Rupena