GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


O fudbalskom znanju, zainteresovanošću i željom za pobedom

Utakmica se dobija srcem

Gledao sam fudbalski meč Crvena zvezda - Milan. Naravno da postoji razlika između igrača Zvezde i Milana u tehnici i iskustvu. Ali, ta razlika nije bila presudna. Postoji druga vrsta razlike koja se golim očima mogla videti i pratiti.

A ta bitna razlika je sledeća: dok su Italijani munjevitom brzinom uskakali u noge našim igračima koji su imali loptu i na taj način ih omeli da dodaju loptu svom saigraču ili su im je čak oduzeli, naši su na nekoliko metara obilazili italijanskog igrača koji se kretao prema našem golu, dajući mu mogućnost da na miru razmotri na koju će stranu poslati loptu svom saigraču. Ni najmanjeg pokušaja da ga u tome ometu, osim u časnim izuzecima. Kao da su pravili neki "zid", koji zbog udaljenosti nikako nije mogao biti efikasan.

Kao običan posmatrač fudbalske utakmice, ne mogu i ne moram da znam, niti me interesuje, šta sadrži zadata taktika trenera, ali me interesuje zašto u svim tim mudrim stručnim strategijama nema zahteva da se na svaku loptu juriša i pokuša da bar omete, ako ne i otme, loptu od suparnika. A to nije bio samo slučaj na utakmici Zvezda - Milan, već na svim našim utakmicama. Naravno, ponavljam, uvek ima i dobrih, ali, nažalost, retkih dobrih izuzetaka.

Ne verujem da naši fudbaleri na treninzima ne dobijaju fizičku kondiciju, ali je ne koriste za brzo kretanje i jurišanje na protivničkog igrača. Italijani su, naprotiv, "zujali" po terenu, stizali svugde, trčali skoro mahnito, a često su i po dvojica pokušavali da ometu našeg igrača i najčešće mu i oduzimali loptu. Ne mogu da ne pomenem da je jedino Basta u dobroj meri nastojao da otme loptu protivničkom igraču. Da li su naši fudbaleri lenji da potrče? Ako neki jesu, valjda ima onih koji mogu i hoće da lete po terenu, a njima selektor i treba da da šansu.

Drugi, uzgredni ali veoma mučni, stari problem i na ovoj utakmici je onaj naš nesrećni nezamenljivi komentator, koji već godinama maltretira gledaoce/slušaoce svojim glupim žvakanjem besmislenim pričama koje nemaju veze s dešavanjima na terenu. Na primer, kad je Inzagi poslednji put dao go? Zašto je ta informacija važna i to u trenutku žestoke bobe na terenu? Kako je moguće da nema nikog u sportskoj redakciji RTS-a koji bi to onemogućio, iako je štampa bezbroj puta pisala upravo o besmislenom izveštavanju tog komentatora? A znam da mnogi gledaoci, čim čuju njegov glas, isključuju ton da ih ne bi nervirao i da bi mogli na miru da prate utakmicu. A još moraju da Javnom servisu Srbije plaćaju da slušaju takve gluposti. Doduše, možda bi sportska redakcija RTS-a mogla da izađe u javnost i objasni da je veoma važno da se zna kad je Inzagi dao poslednji put go i kroz kakve su transfere neki igrači prošli, kao i to za koje pare su to učinili.

Danko Đurić, Beograd


Šarena turistička laža beogradske agencije "Matiko"

Prosečan srpski turista verovatno ne može da zamisli šta može da mu se dogodi na godišnjem odmoru sve dok ne uplati aranžman u beogradskoj agenciji "Matiko". Nažalost, nije reč o kakvoj letnjoj avanturi, već o podužoj listi neprijatnosti koja se izdešavala nama i celokupnoj grupi koja je krajem avgusta s pomenutom agencijom letovala na grčkom ostrvu Zakintos. Neprijatnosti su trajale, ne od prvog dana letovanja, već od prvog dolaska u agenciju. Evo šta se dešava kada uplatite aranžman preko neprofesionalne i neproverene agencije kakva je "Matiko":

Popust, mamac za lakoverne

1. Agencija "Matiko" reklamirala 10 odsto popusta za sve uplate do 15. maja. Međutim, kada smo došli u agenciju 14. maja, rekli su nam da ne postoji nikakav popust jer vlasnik agencije ima diskreciono pravo (!?) da ukine popust kada god zaželi, iako nas je prethodno veče službenica agencije telefonom ubeđivala da ne moramo doći taj dan. Možete i sutra jer i sutra definitivno priznajemo popust od 10 odsto, rekli su mi u agenciji 13. maja, ali smo sutra, ipak, uplatili 100 evra više jer je popust ukinut!

2. Umesto prodatih 12 dana, a 11 noćenja (kako nam je obećano), dobili smo 10 dana i 11 noći! Kako? Tako što odletite kasno uveče, te izgubite prvi dan ceo, a vratite se prvim jutarnjim letom u 6 sati ujutru, te izgubite i taj poslednji dan. "Jat", inače, tvrdi da oni agencijama dostave raspored letenja čartera mesec dana pre, te da agencije dobro znaju kada su letovi u momentu kada obmanjuju narod prodajom aranžmana u trajanju od npr. 12 dana a 11 noći!

Platiš 4, dobiješ 2 zvezdice
3. Plasiraju vam informaciju da ste dužni da sve dokumenta za dobijanje vize dostavite 10 dana pred put, a onda vas 15. dan pred put zovu ujutru i kažu vam da po novom morate dostaviti sva dokumenta 15 dana ranije, te da ste dužni taj isti dan do 20. da im sve dostavite, bez obzira na to da li možda taj dan imate neodložne obaveze!

4. Prodaju vam hotel sa 4 zvezdice (npr. "Beluši bič" na Zakintosu) a kada dođete tamo, shvatite da hrana u hotelu nije dostojna ni hotela sa 2 zvezdice, a i za hranu morate da se "bijete" da biste je dobili. Pri tome, 10 dana nismo, recimo, desert ni videli, što ne znam da se ikada desilo u nekom hotelu sa 4 zvezdice. O piću da i ne govorimo, čak ni flaše vode na stolu!

5. Dodele vam diletantskog vodiča, koji nije znao da nam kaže nijednu reč o Zakintosu, a sve je to pravdao nedostatkom vremena. Naravno, posećivao je hotel samo u cilju prodaje fakultativnih izleta, koji se skupo naplaćuju. Vrhunac izleta bio je šverc nafte, što se inače i obavlja nasred mora, na putu za jedan lokalitet do kojeg je trebalo da nas odveze, a čega smo svi mi prisutni na brodu bili svedoci! Dok su ubacivani kanisteri, turisti agencije "Matiko" su pola sata čekali na brodu, a kasnije udisali "opojni" miris nafte. Verovatno je i to jedan od dodatnih načina da gazda "Matika" zaradi još neki novac.

6. Agencija nije objasnila svom vodiču da je red da žene s malom decom imaju prvenstvo prolaza carinske i pasoške kontrole, tako da putnici s malim bebama prolaze poslednji, dok vodič proziva prvo sve one sa stranim pasošima uz "duhovit" komentar: "Prvo Evropa, a onda vi!"

7. Ne dobijete ni poslednji obrok u hotelu jer vas iz istog izbace daleko pre tog poslednjeg, a plaćenog, doručka jer treba da krenete iz hotela u 5.30!

A kada dođete kući i obratite se agenciji i tražite povraćaj dela novca, oni se uredno pozovu na njihov Pravilnik o uslovima putovanja, u kome su se oni lepo zaštitili od svih mogućih pritužbi, i po kome vi, kao korisnik njihovih usluga, nemate baš nikakva prava. Uzgred, napomenu da će vam priznati samo taj poslednji nedobijeni obrok, te da možete doći po svojih 20 evra.

Neprijatnosti i posle letovanja
A tada počinje vrhunac mizerije dotične agencije! Kada dođete po tričavih 20 evra, gazda agencije vas primi i lepo vam obrazloži da ne duguje on vama 20 evra, već vi njima dugujete 54 evra jer je službenica agencije pogrešila kada vam je obračunavala koliko treba novca da date prilikom isplate poslednje rate, plaćene pre odlaska na put! Na sva insistiranja da ukoliko postoji neka greška, (što je nemoguće jer vam inače ne bi dali vaučer za boravak ako niste izmirili sva dugovanja prema agenciji) da mi napiše po kom kursu on to meni sada obračunava moje plaćene rate, (aranžman za mene, supruga i dete od pet godina bio je 1.000 evra) dobijam odgovor vlasnika agencije: "Neka ti tata napiše!"

Nemam drugih reči o ovoj nazovi agenciji osim - drskost, bezobrazluk i krajnji primitivizam!!!

Aleksandra Marelja, Zemun


Pišemo latinicom u korist sopstvene štete

U srpskoj štampi već je više puta objavljeno da ISBN (Međunarodni sistem za standardno označavanje knjige, sa sedištem u Berlinu) svaku knjigu štampanu latinicom - a na srpskom ili takozvanom srpskohrvatskom jeziku - beleži kao - hrvatsku. Dosad taj podatak nije osporen i može se pretpostaviti da je tačan, ali on, po svemu sudeći, ne zna da je srpskim izdavačima nikakvu brigu.

Naprotiv, vidljivo je da oni sve više knjiga štampa latinicom, što neminovno vodi do toga da ih je, bar prema ISBN, sve manje - srpskih. Nije lako shvatiti iz kojih se pobuda izdavači ovako odnose prema svome poslu i, što je mnogo važnije, srpskoj kulturi.

Da li ih na to podstiču ekonomski ili neki drugi razlozi? U svakom slučaju, o njima naša javnost malo zna, pa bi novinari koji bi poveli takvu anketu od vlasnika, direktora i urednika izdavačkih kuća verovatno čuli pravo objašnjenje za zapostavljanje ćiriličnog pisma, a povećanje broja naslova i tiraža "hrvatskih" knjiga. Srbima ovo nije prvi put da rade u korist sopstvene štete, ali kad bi bar bio poslednji.

Vojislav M. Stanojčić, Beograd.



Plaža Lido opasna za kupače

I ove godine na našim rekama i jezerima utopilo se i izgubilo život veći broj građana. Kao difovac i čovek koji je kao hobi imao preplivavanje reka i jezera, među njima i reku Dunav, želim nešto reći o plaži Lido, nadomak Zemuna i Novog Beograda.

Ova plaža je dosta opasna za kupače, posebno za neplivače i slabe plivače. Sreća je da nema puno kupača i da se oni koji to rade drže plićaka i kopna. Ukoliko se iduće godine plaže bude generalno sređivala, u interesu je kupača i njihovih života da se znatno bolje obeleži prostor koji je bezbedan za kupanje.

Naime, ovde je prostor za kupače obeležen tačno na "ivici" gde prelazi plićak u veliku dubinu, a to bi trebalo, ipak, učiniti malo ranije. Razlog tome je što je voda toliko brza da nosi kupača, a peščano dno se gubi pod nogama jer voda nosi i pesak. Samim tim neophodno je višemesečno ispitivanje konfiguracije dna, kako bi se otkrilo da li se dno pomera i za koliko ili, pak, ostaje tu gde je.

Između bova na užetu ili kraj bova čak napisati "Opasno, brza i duboka voda". Čak i na Adi Ciganliji, gde je voda mirna, a prostor za kupanje je dobro obeležen, uz prismotru spasilaca, pa se ipak svake godine desi nekoliko nesrećnih slučajeva. Sve to ukazuje da je razlog nemilih događaja pre svega nepažnja, nesmotrenost, neznanje... odnosno, ljudski faktor.

Svaki pojedinac mora znati šta može, a šta ne može, šta sme, a šta ne sme. Ne sme se ulaziti u vodu vruć i zagrejan, s prepunim stomakom. Ne ulaziti u delove gde je opasno ukoliko nismo sigurni u svoje znanje plivanja i ukoliko se ne poznaje ćud reke. Ne skakati na glavu ukoliko se prethodno ne proveri dubina vode. Mali saveti koji život znače.

Dragan Đurić, Inđija