GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak 11. 8. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Danijel Hani živi u Beogradu, a strahuje za rodbinu u Libanu

Mislima u ruševinama Bejruta

Majka i otac su mu na sigurnom, u Gani, ali brine za ujaka, ujnu, baku i brata

Noću, uglavnom, ne spavam kao sav normalan svet, nego do pet ujutru satima sedim pred monitorom. Internet mi je jedini način da stupim u kontakt sa porodicom, koja je ostala u blizini Bejruta. Bar da čujem da su živi i zdravi - priča četrdesetogodišnji Danijel Hani, Libanac koji već devet meseci živi u Beogradu.

Nije Danijel od onih koji se prepuštaju slučaju i mire sa situacijom, nego je, od početka sukoba u Libanu, na vezi sa ljudima iz celog sveta. Sizifovski posao, rekao bi neko, ali se on trudi da na sve strane pusti glas i apeluje za mir.

- Evo, baš ovih dana planiram da odem do ambasade Libana u Beogradu. Nadam se da ću, uz njihovu pomoć, uspeti da nađem način da pošaljem neku pomoć, koja je mojim rođacima i sunarodnicima više nego neophodna - kaže Dani.

Iako je na bezbednom, u Beogradu, ponekad mu se čini da mu je ovako još teže. Miljama udaljen od ratom zahvaćenog Bliskog istoka, ni na trenutak ne zaboravlja tamošnju muku. U Beograd se preselio sa suprugom Ljiljanom, koju je upoznao u Gani. Dobili su ćerku. Dani je tamo imao privatan posao, ali, kako kaže, bolje je da dete raste ovde, u Srbiji, gde je narod toliko sličan njegovom.

Sve je išlo po planu. Taman su se, kako kaže Danijel, prilagodili drugačijoj klimi, životnoj sredini, upoznali ljude i običaje i stekli nove prijatelje i počeli da žive mirno, kad se desilo ono najgore - rat.
- Nisam ni slutio da ću doći u situaciju da kompletan posao prepustim ženi, jer sam sada koncentrisan samo na ono što se dešava tamo daleko, u mojoj zemlji. Srećom, ona ima razumevanja, jer ste se i vi nedavno nalazili u sličnoj situaciji - nastavlja Dani.

Ganut je razumevanjem na koje je naišao u Srbiji, ali to nije dovoljno da on i svi njegovi sunarodnici prestanu da žive u agoniji.
- Majka i otac su mi, srećom, na sigurnom, jer su još pre rata otišli u Ganu i bar o njima ne moram da brinem. Ali ujak, ujna, baka, bratÖ Svi su još nadomak Bejruta. Ne znam kako preživljavaju. Otkad je miniran most na reci Litani, nedostaje im i ono najosnovnije. Najteže podnose nestašicu vode, a i do hrane se teško stiže. Strašno - ježi se Dani i prilično je ljut - na Ameriku, naravno.

Kaže da nema ništa ni protiv jednog naroda niti nacije, ali da tako ne misli samo on, kao pojedinac, već je to u srži libanskog naroda.
- Skoro svakodnevno komuniciram sa prijateljem Izraelcem. On je, kao i ja, zgrožen onim što se u Libanu dešava. Nama civilima uvek rat izgleda kao nesporazum koji se može rešiti za kancelarijskim stolom, njima - moćnicima to zvuči naivno. Ovaj rat nije nastao zbog tri izraelska vojnika. Sve se to dugo spremalo, ali brzo ga treba sprečiti, jer Treći svetski rat nije bajka, ako se u celu priču uključi i Al kaida-opominje Danijel Hani.

Srbi u Libanu zasad bezbedni

Iako Izraelci već mesec dana tuku po Libanu i gine na stotine civila, nijednog Srbina, srećom, nije zakačila izraelska bomba. Gordana Aničić, ambasador Srbije u Siriji, koja "pokriva" i Liban, rekla nam je da niko od naših sunarodnika, kao i onih koji godinama žive u Libanu, u mešovitim brakovima, nije povređen.
- Sve naše ljude, koji su tražili pomoć, evakuisali smo iz Libana, a oni, koji su ostali na zaraćenoj zemlji, zasad su bezbedni. U mnogim ambasadama, ovde u Damasku, pravi je haos, jer diplomate ne mogu da evakuišu sve svoje ljude, među kojima ima i povređenih - objašnjava Aničićeva i napominje da naša ambasada sada i nema posla, jer se, s vremena na vreme, javi poneka mešovita porodica, koja se raspituje za izlazak iz Libana, iako još nisu konačno prelomili o selidbi iz te zemlje.
Marina Davidović-El Hatib, koja je na početku rata, s porodicom, izbegla iz svog stana u delu Bejruta u kom je uporište Hezbolaha, još je na planini Alej, 18 kilometara od libanske prestonice.
- Ovde je još mirno i bezbedno. Nismo meta, pa je tu i mnogo izbeglica sa juga Libana. Iako smo ranije razmišljali da idemo u Srbiju, sada, sve i da hoćemo, ne možemo. Nemoguće je izaći iz zemlje, granice su zatvorene - rekla nam je Marina, koju je naš telefonski poziv zatekao u potrazi za stanom za iznajmljivanje. Mesec dana bili su u vili kod njihove prijateljice Snežane, a sada će uzeti stan u najam, jer rat još traje.

J. J.

I. Vranešević


vesti po rubrikama

^reportaža

Vladimir Lešić: Decenija borbe za oduzeto "porodično blago"
Danijel Hani živi u Beogradu, a strahuje za rodbinu u Libanu
Vodenim arterijama kroz srce Rusije (3)