KNJAŽEVAC - Nekada Gurgusovac, zvanično Knjaževac, a oduvek jednostavno Palanka, svake godine od 2. do 4. avgusta, tačnije od Svetog Ilije, stecište je meštana knjaževačkih, svrljiških, zaječarskih i sela podno Stare planine i Midžora.

Nekada se na ovaj vašar dolazilo uglavnom konjskom zapregom, pa su se podizala svojevrsna šatorska naselja, a u sredini te naseobine nicale su kafanske šatre, oko kojih su se pekla pečenja, a ispod kojih su se čašćavali trgovci i seljaci koji su uspešno ispazarili, svejedno da li su prodali ili kupili, uglavnom krupnu i sitrnu marvu, uz muziku bleh bandi, harmonikaša i, pod obavezno, razgolićenih pevaljki i pevačica, ali ne toliko koliko su danas razgolićene naše estradne zvezde.

Nekada bilo... Juče, prvog dana vašara, tek da smo primetili jednu, odnosno dve male kafanske šatre. Pored jedne pekao se tek jedan brav na ražnju. Bilo je nekoliko kafanica i ćevabdžinica. Nigde muzike uživo, nigde bleh muzike.

Dragan Tekelija je u svojoj ćevabdžinici, pored pljeskavica, domaćih kobasica, crevca na žaru, nudio i grčki specijalitet - girose u lepinji.

- Ha, ne ide ni jedno ni drugo - odgovara Dragan Tekelija na naše pitanje šta se najviše kupuje. - Narod nema para. Cene su prošlogodišnje, ali ne vredi. A, nekada je vašar trajao ne tri dana, nego 17! Pa kad se na kraju sve sabere, mogao je čovek da kupi dobru"ladu", danas nema ni za dve koze. Doduše, da se opet ne žalim, ali mene ljudi znaju i dolaze kod mene. Zaobiđu sve i dođu kod Tekelije - dodaje Dragan.

Naravno, na vašaru knjaževačkom bilo je ponajviše prodavaca odevnih predmeta, lake konfekcije, lakih cena,"tri za sto", obuće letnje i kojekakvih sitnica iz Kine, Turske... "Sve jeftino, samo što nije za džabe", "Roba za srednju klasu", "Kupite danas, trajaće vam do narednog vašar"... Reklamirali su svoju robu prodavci "majica", tangi i gaća...

Uz gaće i "muške i ženske tange" (!) prodavani su i - kompjuteri. Lokomotiva je iz one narodne "od igle..." prešla sa lokomotive na kompjutere.

Prodavac Jovan iz Zaječara prodavao je štenad boksera i zlatnih retrivera. "Sto evra komad, 150 evra s pedigreom".
Primećujemo da je reč o štenadi iz istog legla.
- Da, ali i kučeća administracija oko papira je skupa - objašnjava prodavac.
Opekla svetoilijska žega. Omorina. Kažu Knjaževac ko Kragujevac. Kiša ga obilazi redovno. Pije se pivo, uglavnom "zidarsko". Dobro je i "porodično" (ono od dva litra), "ali nije za ovu vrućinu", objašnjava čiča iz Kalne, gde uskoro treba "da nikne novi Kopaonik, obećao Dinkić".
Luna park. Ringišpili, vrteške, ljuljaške, sve prazno. Konjići, automobili, avioni, kamioni - vrte se u krug prazni.

- Nema dece, upeklo sunce. Očekujemo pazar večeras. Radićemo po 'ladovini, samo ako se ne bune ovi stanari ovde zbog glasne muzike - objašnjava vlasnica ringišpila i kaže da je vožnja jeftina, samo što nije besplatna, tek da ima za leba, vodu, pivo i... struju.
Na vašarskom delu "bele tehnike" i krupnije robe - sve i svašta. Ponajviše šporeta.

		KONTROLA PRITISKA I ŠEĆERA Malo podalje ekipa Doma zdravlja iz Zaječara. Lekari i medicinske sestra mere posetiocima vašara pritisak i šećer. Naravno, ko želi i ko ima uza se ili zdravstvenu knjižicu ili bar ličnu kartu. Reč je akciji koju sprovodi ekipa Doma zdravlja iz Zaječara na svakom vašaru u okolini. - E, pošto je pritisak malo iznad, ja mogu u kafanu, a ti, pobratime, uzmi mekice - šale se dvojica vašarskih pajtaša. GALERIJA NA OTVORENOM U hladu ispred velelepnog Doma kulture u Knjaževcu, galerija slika na otvorenom. Rade Milojković iz Rgošta, nekada čuvene Rgoške banje, silom prilika otišao u umetnike, kad je ostao bez posla. - Najpre je to bio hobi, a onda sam morao, da bih mogao da živim, da se pojedinih slika i odreknem, uz novčanu nadoknadu. Kad se zaradi koji dinar od muziciranja, onda slike čuvam. Ali, eto i s muzikom sve slabije ide. Ma ljudi nemaju para...

- Mi smo iz Leskovca. Selo Babinjce... Najviše prodajemo crne šporete, ćunke, kubiće i ove specijalne kubiće za pečenje paprike i spremanje zimnice na otvorenom - kaže Dragica Marković.
Crni šporet 1.400, kazan za mast 7.500, kube i roštilji po 800 dinara.
- Da vam pošteno kažem, do sada smo dobro prolazili. Sada više ne. LJudi nemaju pare, ovi što kupuju. A, i ovi što prodaju su bez para, pa to rade iz nužde, da prežive. Rade na crno, spustili cene, ne plaćaju nikakve dažbine, a mi s prijavljenim radnjama trpimo - objašnjava Dragica.
Stočni deo vašarišta smešten ispod jedne velike topole. Tamo dvadesetak konja, a podalje pet-šest krava. I to je sve.

Konji se prodaju po ceni od 400 do 1.000 evra. - Ima i onih što se zanose, pa traže hiljadu i po, dve hiljade evra, ali njima nije za prodaju - objašnjava jedan džambas.
- Kobila Vilma nije obična kobila. Ona je glumica... - kaže njen vlasnik Petar Miljković i objašnjava kako je Vilma "učestvovala, u Pirotu u filmu "'Zona Zamfirova'". Kaže da je vozila, doduše u paru, baš Zonu...

- Koliko košta? A, ko bi ga znao. Ja sam za nju, doduše mom prijatelju Bati iz Barja, dao pastuva... Vilma nije na prodaju... Ovde smo fijakerom, da provozamo zainteresovane ljude...
Zelena pijaca. Paprika, papričice, paradajz, crni luk, boranija... Prodavci pola iz leskovačkog kraja, pola iz okoline Knjaževca.
Kosara Milivojević iz Gernjeg Zuničja proizvodi paradajz i paprike na otvorenom i ispod "najlona". Kaže: "Ma plastenik je isto i pored Morave i pored Timoka, ama mi nemamo naviku". Na pijaci i povrće ispod plastenika koji je podigla Osnovna škola "Kaplar" iz Knjaževca u isturenom odeljenju u Štipini.

Zorica Pešić prodaje med, bagremov, od lipe i livadski po 220 dinara kilogram, šumski je skuplji - 300 dinara. Med je iz čiste ekološke sredine, iz pčelinjaka u Žlni, ispod Tresibabe. Jaja sa farme Tomislava Stojkovića iz Orešca od 3 do 4,5 dinara. Zejtin u trgovini, u gradu, prodavnice su poluprazne - 80 dinara, tu i tamo ima šećera, cene različite.

Vašar je u Knjaževcu tri dana. Autobuski prevoznici iz Niša i Timočke Krajine i železničari se nisu baš potrudili da povećaju broj autobusa i železničkih vagona.
Zato taksisti u Knjaževcu imaju pune ruke posla. Voze za stotinu dvadeset, do stotinu pedeset i do obližnja prigradska sela.

Tekst i foto: Dragi Petković