GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak 31. 7. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Dr sc. Vesna Jovanović-Čupić govori o zloupotrebi alkohola

Ni pivo, ni droga!

Mnoge alkoholičare je nemoguće detektovati - odlično prikrivaju svoje stanje sve dok se odjednom ne uruše Sintagma kojoj se ruga naš naslov ("pivo da, droga ne"), "mudro" smišljena za vreme nekakve medijske kampanje protiv narkotika, govori sama za sebe koliko smo kao nacija svesni opasnosti koja se zove alkohol. Ništa čudno, s obzirom na to da je stari srbijanski običaj da "dete proba". Alkohol (od arapske reči al-gaul, što znači podeljeni, podvojeni duh), tako opravdava svoje ime i u svojoj srbijanskoj epizodi: dok ga mi obožavamo, konzumiramo, pevamo o njemu, reklamiramo ga, on nam namiče svilenu omču oko vrata... O ovome za Glas govori načelnik Dispanzera sa Dnevnom bolnicom za lečenje alkoholizma pri Zavodu za bolesti zavisnosti, dr sc. Vesna Jovanović-Čupić.

Da li je broj alkoholičara na ovim prostorima u porastu?
Pretpostavljamo da jeste, s obzirom na to da na sve strane niču privatne zdravstvene institucije koje se bave bolestima zavisnosti. Nažalost, o ovome možemo samo spekulisati, pošto nemamo validne i zvanične podatke. Kad je reč, konkretno, o našoj instituciji, nemamo povećanu incidenciju (broj novoprimljenih za godinu dana), no morate razumeti da je jedan od razloga ovakve statistike i činjenica da se ljudi plaše da ne izgube posao ukoliko dođu kod nas. Privatnici nemaju razumevanja za alkoholičare.

Lično mislim da je alkohol na prvom mestu, kad je reč o opasnosti po zdravlje nacije. Delite li moje mišljenje?
Alkohol je najprisutnija psihoaktivna supstanca, a sigurno je da je i najpodmuklija od svih. Veliki broj alkoholičara je nemoguće detektovati - odlično prikrivaju svoje stanje sve dok se odjednom ne uruše. Alkohol je supstanca koja ostavlja vrlo teške posledice - kako zdravstvene, tako i porodične i socijalne; da ne pominjemo posledice akutnog napitog stanja - saobraćajne udese, povrede na radu, nasilničko ponašanje...

Koliko je teško raditi sa ljudima koji se leče od zavisnosti i koliko je izvesno njihovo izlečenje?
Bolesti zavisnosti su hronične bolesti, ali, za razliku od drugih hroničnih bolesti, u njihovom izlečenju mora učestvovati cela porodica pacijenta, u stvari neophodno je da se cela porodica leči. Kakav će ishod lečenja biti zavisi od rehabilitacionih potencijala osobe, faze u kojoj je došla na lečenje i podrške .

Koji su "faktori rizika"?
Faktori rizika su individualni, interpersonalni i institucionalni. U individualne (odnose se na čoveka) spada struktura ličnosti: pasivne, impulsivne i depresivne ličnosti su skloni zavisnostima. Zatim, tu su još rani neuropsihološki deficiti, pa poteškoće u učenju, uplitanje u problematična ponašanja... Takođe, u literaturi se spominje i nasledni faktor; postoje studije o nasleđenoj povećanoj toleranciji prema alkoholu i bržem metabolizmu u porodicama sa pozitivnom istorijom alkoholizma.

Kad je reč o interpersonalnim faktorima (odnosi se na blisko okruženje čoveka), veoma je bitan porodični obrazac pijenja alkoholnih pića, koji se prenosi sa kolena na koleno; zatim su tu neadekvatna uloga roditelja, raskidi, razdori i bračni konflikti, gubitak roditelja, loši odnosi sa roditeljima kao i društvene grupe u kojima se individua kreće i koje podstiču uzimanje psihoaktivnih supstanci. Na kraju, u institucionalne faktore (šire okruženje) spadaju promena škole ili mesta boravka, ratna razaranja, ekonomske krize, visok stepen nezaposlenosti i gubitak podrške institucija.

Kako se efikasno boriti sa alkoholizmom i narkomanijom?
Planski i sinhronizovanim angažovanjem svih društvenih faktora. Na primer, kako će nam pacijenti dolaziti na lečenje kada se predlaže zakon da i prvo lečenje od bolesti zavisnosti bude na teret pacijenta (neplaćeno bolovanje). Ako nam na vreme ne dolaze na lečenje, postaju radno nesposobni, traže penziju ili dobijaju otkaz. Osim što postaju socijalni slučajevi, sa brojnim zdravstvenim posledicama, preplavljuju urgentna odeljenja, te opet opterećuju zdravstveni fond. Sve se vrti u krug.

Iskreno: da li je Srbija bolesna država, kad je reč o bolestima zavisnosti?
Kada se granica eksperimentisanja sa drogama pomera nadole, sigurno se treba upitati koliko smo zdravi i koliko pažnje posvećujemo ovom problemu, s obzirom na to da su bolesti zavisnosti, bolesti najvitalnijeg dela naše populacije, populacije koja će činiti budućnost jedne zemlje. Ne treba dozvoliti da naši mladi debelo obole, pa da se jave mesije koje će komercijalnim programima smanjivati štetu, već celo društvo treba da se angažuje u negovanju zdravih stilova života, edukaciji i prevenciji.

A proizvođači alkoholnih pića se baš "ovajdiše" u Srbiji?
Mi smo, izgleda, nacija koja gasi žeđ pivom umesto vodom. U letnjim danima ovo može biti pogubno po zdravlje, odnosno po kardiovaskularni sistem (srce i krvni sudovi); recimo, kada čovek koji radi naporan fizički posao popije pivo i onako zagrejan i alkoholisan naglo uđe u hladnu vodu. O tome su, mislim, i upozoravali već u medijima, jer je bilo zadesnih smrti na Adi i po bazenima. Najgori od svega mi je onaj čuveni izgovor da je pivo nezamenjiv izvor vitamina B. Strašno.

PROCENTI

Podaci ukazuju da je preko 90 odsto šesnaestogodišnjih srednjoškolaca probalo alkoholna pića, i to jedna četvrtina pre dvanaeste godine, a da je više od 28 odsto bar jednom bilo u akutno napitom stanju.

ZABLUDE

Jedna od njih je da je alkoholičar osoba koja se tetura, pije i bije. Veći deo alkoholičara je zapravo nevidljiv i nikad ne dođe na lečenje; tolerišu ih porodica, radna sredina i šire okruženje. Niko i ne primećuje da oni piju, pošto vešto neguju svoj alkoholizam. Dobro sakrivena flaša u radnom stolu ili pored alata prisutna je od jutra; s vremena na vreme oni pijuckaju i održavaju konstantnu koncentraciju alkohola u krvi. U porodici su pravi miševi, na poslu se trude da maksimalno sarađuju, svima da se podvuku pod kožu i da se "umile".

Ova kategorija alkoholičara, ako uopšte dođe na lečenje, dođe s brojnim zdravstvenim posledicama. Druga, dijametralno suprotna zabluda je da alkoholičar mora da pije svaki dan. Tako pacijent koji ne pije svaki dan kaže da može mesecima da ne pije i da zato nije alkoholičar. Tu on previđa činjenicu gubitka kontrole (ili fenomena prve čaše) - ranog i trajnog toksikomanskog znaka - kada počne da pije, pacijent ne može da stane. Jedna čašica alkoholnog pića traži drugu, i on pije i ne trezni se jedno izvesno vreme. Zbog periodičnog obrasca pijenja ovi pacijenti nazivaju se periodični alkoholičari. Najčešće imaju i promenu ponašanja u napitom stanju, konfliktni su, te ih okruženje brže identifikuje.
Treća zabluda je da će lečeni alkoholičar moći da pije umereno, i na društveno prihvatljiv način. U stvarnosti, međutim, kada se lečeni alkoholičar propije, uvek će piti s gubitkom kontrole.

Tekst i foto I. Ć.


vesti po rubrikama

^slobodno vreme

horoskop za ponedeljak
Šta nikako ne smete da radite ukoliko ste u drugom stanju
Slučaj američkog bicikliste Lensa Armstronga u službi borbe protiv raka
Dr sc. Vesna Jovanović-Čupić govori o zloupotrebi alkohola