Bergen - drugi po veličini grad u Norveškoj, ovog leta, nažalost, nije uobičajeno odredište za turiste iz Srbije. Ali, ako se, sticajem okolnosti, dođe do zapadne obale Skandinavije, u Bergen, svaki gost će imati neponovljiv osećaj lepote onoga što je stvorila priroda i sagradio čovek.

Zato, vrlo brzo u zaborav pada neudobna osmočasovna vožnja kombijem od Beograda do aerodroma u Budimpešti, odakle se, posle popriličnog čekanja, za dva i po sata stiže u glavni grad Norveške. No, sletanjem na međunarodni aerodrom u Oslu, putovanje za Bergen, tek počinje. Do Bergena se iz praktičnih razloga, najčešće stiže autobusom jer je karta neuporedivo jeftinija, a osam sati putovanja, kroz živopisne predele Norveške, udobnim i brzim autobusom i izuzetno dobrim putevima, učiniće da opšti utisak o ovoj zemlji, koja nije članica Evropske unije, bude još lepši.

Udaljen oko pet stotina kilometara, zapadno od Osla, glavnog grada i uobičajene odrednice većine koji pohode postojbinu Vikinga, Bergen je, bar za nas sa juga Evrope, skriveni dragulj severa.

Okružen sa sedam planina, sa kojih se pruža veličanstven pogled na čitav grad i najznačajniju luku Norveške. Jedna od njih, Floien, na zanimljiv način je pretvorena u vidikovac, odakle se pruža pogled na čitavo bergensko poluostrvo. Do uređenog platoa planine, na visini od 399 metara iznad nivoa mora, stiže se udobnim prevozom Floiban, koji je mešavina voza i lifta, što putovanje čini izuzetno uzbudljivim i jedinstvenim doživljajem.

Vožnja, ovom posebnom vrstom železnice podseća i na šinobus, jedinim te vrste u Skandinaviji, i u funkciji je uz određene rekonstrukcije, još od 1918. godine. Od podnožja do vrha, trasa je duga osam stotina pedeset metara, traje osam minuta, a cena karte za ovaj neobičan prevoz je sedamdeset kruna, u oba pravca, što je oko sedam stotina dinara.

Dobro uređen plato, sa šumom u pozadini i jedinstvenim pogledom na Bergen, pravi je izazov za turiste, koji, od ranog jutra zaposedaju mesto i napuštaju tek u večernjim satima. Dobro snabdevena suvenirnica, prodavnica robe široke potrošnje, kafić, ali i nacionalni restoran privlače pažnju putnika. Za one koji nemaju mnogo novaca za provod, kakvi su retki turisti iz Srbije, preostaje sedenje na klupi odakle se pruža pogled na Bergen, ili prijatna šetnja šumom, stazama koje su dobro obeležene. To je mesto koje pleni lepotom građevina i uređenim parkovima, sa mnogo fontana, što je, generalno, odlika čitave Norveške.

U starom delu Bergena, koji se zove Brigen i koji samo glavna gradska saobraćajnica deli od mora, nalazi se nešto više od šezdeset specifičnih drvenih građevina, živopisnih boja, koje u ovo doba godine privlače posebnu pažnju turista sa svih kontinenata. Ovaj deo grada je od izuzetne vrednosti, nekoliko puta uništavan u požarima i ponovo obnavljan, nalazi se na listi svetske kulturne baštine, pod zaštitom UNESKO-a.

Zbog velikog uticaja Nemaca na ovaj grad, Bergen su, od 1857. godine, pa do završetka Drugog svetskog rata, zvali i nemački Bergen.
Ne spada u velika mesta ali je, od 1946. godine poznat univerzitetski grad, gde se, na nekoliko fakulteta, školuje oko sedamnaest hiljada studenata.

Da je Bergen okrenut turizmu, govori i podatak da ima trideset i osam hotela, koji su u kategoriji tri i više zvezdica, a ono što je za naše turiste posebno zanimljivo jeste cena sobe od 80 do 150 evra.
Svakako treba posetiti neki od desetine muzeja, koji se nalaze u ovom gradu, a posebno Bergenski muzej, osnovan 1875. godine, Umetnički i Pomorski. Preporučuje se i poseta Akvarijumu, koji je otvoren 1960. godine i spada u red savremenijih na severu Evrope.

Verovatno, nijedan turista ne zaobiđe čuveni Riblji trg, na kome se prodaje na stotine različitih plodova mora, po vrlo povoljnim cenama. Već na samom ulazu u pijacu, vešti trgovci nude svoju robu na norveškom, engleskom, italijanskom, portugalskom, arapskom, ili kineskom jeziku.

Zbog česte kiše koja pada u Bergenu, kažu da ovde nisi ni bio, ukoliko nisi pokisao. Osim toga, veruju, da je ovo grad u koji se turisti zaljube na prvi pogled i kome se ponovo vraćaju. Reporter Glasa, koji je u Bergenu boravio po izuzetno lepom i sunčanom vremenu, nije pokisao, ali se iskreno zaljubio u ovaj grad, kome će se, možda i vratiti. Ko zna?

Tekst i foto : Živojin Dragišić