GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak 31. 7. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

   vesti dana

   arhiva

   vaša pisma

   istorijat

   redakcija

   kontakt

   pomoć

   pišite nam

 


 

INTERVJU: Milorad Mirčić, predsednik Odbora za bezbednost

Preti opasnost od terorizma

Određujući protivzakonito ministra odbrane i spoljnih poslova izvršen je državni udar

Srbija još nije uspostavila sve institucije države posle odvajanja Crne Gore, a ministarstva za odbranu i spoljne poslove, još su u statusu "ni na nebu ni na zemlji". S obzirom na tu okolnost, kao i moguće posledice nepovoljnog rešenja budućeg statusa Kosova i Metohije i rovitih prilika na jugu Srbije, postavlja se pitanje stepena bezbednosti države. Kako to stanje ocenjuje predsednik nadležnog skupštinskog odbora, Milorad Mirčić.

- Iako je kontrola tih službi regulisana Ustavom, sada imamo izuzetak. Određujući protivzakonito ministra odbrane i spoljnih poslova, opredelili su se da službe bezbednosti budu pod kontrolom pojedinaca. Kontroliše ih vladajuća koalicija, što znači da su u rukama saveza između predsednika republike i predsednika vlade. Po svim pravnim teorijama, izvršen je državni udar, a vreme je pokazalo da je u periodu bezakonja i bezvlašća, Srbija ugrožena po svim elementima bezbednosti.

NISAM CINKAROŠ

- U protekle dve i po godine nismo dobijali bilo kakve informacije od MUP-a i službe bezbednosti o Ratku Mladiću, niti smo mi kao skupštinsko telo nadležni za to. A kada bih imao neku informaciju, ne bih pogazio svoju čast i postao cinkaroš i potkazivač. Sramno je ovo što se radi, naše obaveštajne službe liče na službu parking-servisa koji strane službe šalju da hvataju Mladića. To je dokaz da Srbija nije samostalna država. Nisam obavešten ni o Akcionom planu za hapšenje Mladića koji se sprovodi na nivou vlade, a razmatraju ga oni koji žele da Karla del Ponte stekne pozitivno mišljenje ne samo o Srbiji, nego i o njima kao pojedincima.

BEZBEDNOSNA SLIKA JUGOISTOKA SRBIJE

- Stanje bezbednosti na jugoistoku Srbije je na nultom stepenu. Iz prostog razloga što zavisi ne samo od političke volje i raspoloženja albanskog faktora, nego i od nekih međunarodnih faktora, prvenstveno SAD. Onog trenutka kada Amerikanci procene da treba upotrebiti ili zloupotrebiti Albance i albanski narod na jugoistoku Srbije, kako bi se obezbedio dodatni argument za samostalnost Kosova i Metohije, tada će biti izvedeni veći incidenti, i ići će se s političkim zahtevima za otcepljenje Bujanovca, Medveđe i Preševa. To će biti deo dodatnih pritisaka, zajedno s hapšenjem Ratka Mladića i haških optuženika, kako bi se do kraja godine ispunila obaveza SAD prema albanskim lobistima. Zadatak srpskog rukovodstva je da ne prihvata nametnuto rešenje, da na vreme pripremi organe koji vode računa o bezbednosti, a prvenstveno MUP, da blagovremeno delujući sprečavaju sve nemire, eventualnu pobunu i oružani ustanak na jugoistoku Srbije.

Koliki je problem to što u ovom trenutku nema parlamentarne kontrole tih ministarstava i službi?

- Delovanje bezbednosnih službi u ministarstvima odbrane i spoljnih poslova doprinosi kompletnom haosu. Institucija predsednika je prisvojila sebi pravo da na neki način ima uvid u rad Vojske i bezbednosnih struktura, što je uzurpacija vlasti. Pogoršan je stepen bezbednosti jer postoji mogućnost manipulacije s Vojskom i vojno-bezbednosnim strukturama.

Šta možemo očekivati, s obzirom na pregovore o budućem statusu Kosmeta?
- Nedefinisano stanje, i do kraja nerešeno pitanje statusa Kosova i Metohije, uvek je latentna opasnost od terorizma. Poznato je da su terorističke organizacije koje deluju na području KiM, sada pod okriljem UN i međunarodnih snaga, i da deluju kao zaštitni korpus. Sama činjenica da je na čelu vlade KiM terorista, nalaže veliku opreznost, a i Tači je najavio eskalaciju terorizma i oružane sukobe.

Da li je to razlog, što je i lider SRS-a Tomislav Nikolić najavio oružani sukob?
- Ako je po Rezoluciji 1244 KiM i dalje deo Srbije, onda je obaveza predsednika Republike i premijera da postupe prema odredbama Ustava i da ga brane svim mogućim sredstvima. Nikolić nije rekao nešto protivustavno. On samo podseća kakve su obaveze po Ustavu i vojske i policije i zvaničnih državnih institucija. U slučaju nametnutog rešenja za KiM, obaveza je svih institucija vlasti i pojedinaca, koji su na funkcijama, da brane Srbiju i njenu teritoriju.

Koliko možemo da se upustimo u tako nešto?
- Većinsko raspoloženje u Srbiji suprotno je od onoga što se dešava u Vojsci i što je, na kraju krajeva, mišljenje pojedinca - da KiM treba da bude samostalno. Otpor u narodu je faktor s kojim se mora računati. Naš otpor će biti dugotrajan, i doprineće da se nikada na takvo rešenje ne stavi tačka. To se ne može sprovesti bez zvaničnog pristanka Srbije, mada SAD imaju alternativu da Vuk Drašković, kao ministar spoljnih poslova, potpiše jedan takav sramni, kapitulantski akt. Nije Drašković ministar spoljnih poslova voljom Vojislava Koštunice i Borisa Tadića, nego voljom ili samovoljom SAD, odnosno američkog ambasadora.

Kako zamišljate otpor naroda?
- Kad Koštunica bude prinuđen da prihvati rešenje za KiM, on tog trenutka mora da raspiše vanredne izbore. To je prva faza. U drugoj, sve partije treba da se zrelije politički ponašaju jer je interes zemlje na prvom mestu. I treće, sve institucije vlasti u Srbiji, nakon tako održanih izbora, imaju legitimitet da, braneći stav o jedinstvenosti Srbije, bukvalno uživaju poverenje najvećeg dela stanovništva u Srbiji. I to je najjači argument.

Milica Dapčević


vesti po rubrikama

^politika

INTERVJU: Milorad Mirčić, predsednik Odbora za bezbednost
Konsenzus vlade i predsednika
Imunitet poslanika pravda se "pritiscima" kojima su izloženi
U dokumentu o statusu Kosova predviđeno i formiranje vojske?
Mrtva trka Tadića i Koštunice
 


     


FastCounter by LinkExchange