GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak 31. 7. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Antimonopolska komisija negativno o najvećem trgovinski lancu

Monopoli netaknuti, sve ih više

Komisija, u čijoj nadležnosti je i kontrola koncentracije i sprečavanje dominacije na tržištu, nedavno je donela negativno rešenje vezano za kompaniju koja kontroliše najviše trgovinskih lanaca u Srbiji - "Delta holding"

BEOGRAD - Tek što je izabrana početkom aprila, Komisija za zaštitu konkurencije - takozvana antimonopolska komisija, odmah je naišla na brojne probleme. Ministarstvo finansija do danas tom veoma važnom telu za regulisanje konkurencije na tržištu Srbije i danas odbija da odobri sredstva i finansijski plan, bez koga ovo telo gotovo da ne može da funkcioniše. Pored toga, nije redak slučaj da se Komisija "zameri" moćnim privrednicima. Kako saznajemo, Komisija, u čijoj nadležnosti je i kontrola takozvane koncentracije i sprečavanje dominacije na tržištu, nedavno je donela negativno rešenje, vezano za kompaniju koja kontroliše najviše trgovinskih lanaca u Srbiji - Delta holding. Zbog toga će slučaj najverovatnije završiti na sudu.

"Alo" pod kontrolom
Sve ovo jasno ukazuje da posle šest godina od početka tranzicije tržišta nisu regulisana, a o konkurenciji, koja donosi jeftinije i kvalitetnije usluge i proizvode, može samo da se sanja. Na tržištima obiluju uočljivi, ali i skriveni karteli i monopoli. Oni državni ostali su gotovo netaknuti. U pojedinim sektorima privrede nedavno su zakonski čak i produženi, a tamo gde uopšte nisu postojali nikli su privatni, za koje ekonomisti tvrde da su opasniji od državnih.

MEHANIZAM PROTIV TAJNIH SPORAZUMA

- Drugi mehanizam antimonopolske politike je kontrola kartela, odnosno monopolističkog sporazuma. Dakle, konkurenti u istoj grani dogovaraju se da ne konkurišu jedno drugom. Oni simuliraju monopol. Mogu da se dogovore da ne obaraju cenu ili da neće povećavati kvalitet usluga... Antimonopolska politika mora da spreči takvu vrstu dogovaranja. Treći mehanizam antimonopolske politike je borba protiv sprečavanja ulazaka novih konkurenata, a osnova stvaranja konkurencije su novi igrači u tržišnoj utakmici - ističu stručnjaci CLDS-a, i naglašavaju da klimu za nove ulaska određuju neekonomski (politička nestabilnost) i ekonomski rizici (veličina tržišta, broj stanovnika), ali i institucionalne barijere.

Primer nedovoljne ili ikakve konkurencije na tržištu građani po sopstvenom džepu mogu da osete na svakom koraku. Od telekomunikacionog sektora, u kome je na predlog Vlade Srbije nedavno, vrlo tiho, produžen monopol "Telekomu Srbije" na fiksnu telefoniju, koji je istekao sredinom prošle godine. Takođe, nacionalizacijom "Mobtela" pod kontrolom iste firme je i cela mobilna telefonija, a konkurencija u sferi Interneta je ugrožena jer od monopoliste zavisi širenje i razvoj. Naftni sektor, takođe, je pod kontrolom državne firme - NIS-a. Ta firma, imala je ekskluzivno pravo da uvozi sirovu naftu, prerađuje je i prodaje derivate. Takav položaj NIS-a omekšan je liberalizacijom uvoza sirove nafte, ali je toj firmi ostalo ekskluzivno pravo ugovaranja prerade, kao i određivanja randmana.

Ko pokušava da uzme sve
Da monopol dat ovoj firmi nije u interesu nikome, govori i podatak da rafinerije nisu u stanju da proizvedu kvalitetno gorivo, naročito sve prisutniji evrodizel, čiji je uvoz tek nedavno slobodan. Ipak, NIS ponovo zahteva od vlade da zabrani uvoz ovog goriva jer, tobože, sada rafinerije ispunjavaju određene evropske norme. Međutim, dosta opasniji je onaj skriveni monopol na snabdevanje naftom NIS-a, koga "drži" samo nekoliko firmi, a koje, kako tvrde upućeni, kontrolišu domaći tajkuni. Slična situacija je i u elektroenergetskom sektoru.

Pored državnih, sve prisutniji su i privatni monopoli, ali i karteli u bankarskom sektoru. Trgovina je primer oko koje se nedavno digla velika prašina u vladi i medijima. Iako "Delta", koja poseduje četiri trgovinska lanca, nema monopol, sve je prisutnija koncentracija i dominacija na tržištu, iz koje se može izroditi monopol. A onda je kasno.

Prema stručnjacima Centra za liberalno-demokratske studije, postoje dve grupe mehanizama antimonopolske politike. Jedna vodi računa o tržišnim strukturama, odnosno da li je konkurentna ili ne, i da li neko pokušava da od konkurentne strukture napravi nekonkurentnu. Najznačajniji mehanizam kojim se od konkurentne pravi nekonkurentna tržišna struktura su horizontalne integracije. To su integracije dva preduzeća, koja posluju u istoj grani, koji su konkurenti jedno drugom. Jedno preduzeće kontroliše sve veći i veći deo tržišta i tako dolazi do monopola. Zbog toga je kontrola integracija osnovni mehanizam antimonopolske politike, naglašavaju u CLDS-u.

I. Krasnić


vesti po rubrikama

^društvo i ekonomija

Funkcioneri pokrajinske vlasti sve češće krše odredbe Zakona o sukobu interesa
Redakcije Glasa javnosti i Kurira čitaocima dodelile šesti televizor
Ove godine u našoj zemlji na radnom mestu poginulo više od 20 ljudi
Feljton : Klan koji je pojeo svog vođun 2
Psihijatar Milan Milić govori o mentalnom stanju nacije
Porastao promet akcijama na Beogradskoj berzi
Laiki banka naišla na probleme
Antimonopolska komisija negativno o najvećem trgovinski lancu
Nekadašnji "Mobtel", sada "Mobi 63" danas ide na javnu aukciju