GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Izaslanik UN za pregovore o Kosovu ipak pristrasan

Sanda Rašković-Ivić je u pravu

Da bi bila doneta odluka o kažnjavanju Srbije i Jugoslavije, morao je biti zaobiđen Savet bezbednosti jer bi Rusija i Kina bile protiv, a time bi se učinila usluga režimu u Srbiji

Javljam se povodom izjave gospođe Rašković-Ivić, predsednice Koordinacionog centra za KiM, u kojoj je izaslanika UN za pregovore o ovoj srpskoj pokrajini okarakterisala pristrasnim.
Rašković-Ivić svakako ima svoje razloge i argumente za to. Podsetio bih na neke problematične sudove o jugoslovenskoj i kosovskoj krizi iz "ranih radova" ovog mirovnog posrednika s kraja prošlog veka, koji ga predstavljaju u svetlu ocene Sande Rašković-Ivić.

Iskrivljeno ogledalo
Kao prva ličnost u pregovaračkom i posredničkom timu 1999. godine Ahtisari kao da je jugoslovensku i kosovsku stvarnost video u nekom iskrivljenom ogledalu. Nije isključeno da refleksije takvog viđenja događaja i ličnosti u Srbiji i Kosovu iz tog vremena ne izbijaju i kroz sadašnje ponašanje ovog mirovnog posrednika i pregovarača. Da bi se to moglo proceniti i oceniti ukazuju neka mesta u njegovoj knjizi "Misija u Beogradu". Pri tome, izostaće moj komentar zbog uštede u prostoru.

"Kada su već otcepljene bivše jugoslovenske republike Slovenija i Hrvatska proglasile 1991. svoju nezavisnost, po Ahtisariju Srbija (je) pokušala to da spreči i poslala je svoje trupe". U vezi s krizom u Bosni i Hercegovini, "Posle proglašenja nezavisnosti BiH, Srbi su započeli sa etničkim čišćenjem na prostoru za koji su tvrdili da je njihov i na kome su, dakle, unutar Bosne, osnovali Republiku Srpsku".

"Skoro 100.000 srpskih vojnika, stotine tenkova i desetine aviona poslato je (iz Srbije, Srbima) u Bosnu". "Jugoslovensko rukovodstvo (rukovodstvo SR Jugoslavije) je jedini krivac za krizu na Kosovu i na Balkanu uopšte". Srbija je, u proleće 1999. godine, "započela sa masovnim etničkim čišćenjem s namerom da sa Kosova protera milion i po preostalih Albanaca". Režim u Srbiji je pokušavajući deset godina da stvori 'Veliku Srbiju' "prouzrokovao smrt četvrt miliona ljudi, milione proterao iz njihovih domova i uzdrmao stabilnost čitavog regiona, zato je NATO sa svojim partnerima morao da stupi u akciju, prvo u Bosni, a zatim na Kosovu". SR Jugoslavija je bila "neuspela država", jer nije bila u stanju da svim svojim građanima garantuje bezbednost, pa je, prema njoj kao takvoj morala biti primenjena sila. Jer, uverava Ahtisari (tvrdi, inače, da ga je 1999. za funkciju pregovarača predložila nama dobro poznata gospođa, tada na mestu državnog sekretara SAD, Madlen Olbrajt), da je vlast u Srbiji kršenjem zakona zloupotrebila suverenost naroda, i da je prema njoj morala biti primenjena sila.

Da bi bila doneta odluka o kažnjavanju Srbije i Jugoslavije, morao je biti zaobiđen Savet bezbednosti jer bi Rusija i Kina bile protiv, a time bi bila učinjena usluga režimu u Srbiji, "koji tlači na Kosovu, pa su NATO i grupa zemalja EU, istog mišljenja morali da preuzmu odgovornost"!? No, dok u prednjem "brani" navodnu ugroženu suverenost naroda u SRJ, on je u drugom kontekstu u SFRJ poništava i ignoriše. Kao što je poznato ustav te bivše jugoslovenske države garantovao je narodima u njenom sastavu suverenost, i pravo na samoopredeljenje i otcepljenje.

Secesionistički režimi
Secesionistički režim u otcepljenim republikama i međunarodna zajednica koja ih je podržala taj princip su pogazili, i umesto prava na otcepljenje naroda, promovisali suverenost i pravo na otcepljenje teritorija, odnosno, republika kao teritorijalno-političkih zajednica. Ahtisari za taj apsurd ima ovaj prost argument kao objašnjenje: "Da se počelo primenjivati pravo na samoopredeljenje (naroda) Makedonija i Bosna bi prestale da postoje". Mada na funkciji koja obavezuje na nepristrasnost, Ahtisari ne propušta da u svojim javnim istupima, na ovaj ili onaj način, ne izrazi podršku albanskoj strani i u isto vreme obeshrabri srpsku stranu.

Zbog iznetog i dosta toga što se nije našlo u ovom tekstu, gospođa Sanda Rašković - Ivić je u pravu!

Dr Dragoljub Nikić, Zemun


Mataruška banja,raj za bolesnike

Ovim putem želim da se zahvalim upravi i osoblju Zavoda za rehabilitaciju "Agens", u Mataruškoj banji kod Kraljeva, gde sam na lečenju i rehabilitaciji proveo mesec dana 2002. godine, a moja supruga je, takođe, prošle godine bila petnaest dana. Za vreme ležanja u pomenutom Zavodu primetio sam da se osoblje bolnice zalagalo da me izleči i da mi pruže sve što je u njihovoj mogućnosti.

Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju "Agens" nalazi se u Mataruškoj banji, u jugozapadnom delu prostrane kraljevačke kotline, na samoj obali Ibra, osam kilometara od Kraljeva. Banja je sa južne i istočne strane opkoljena ograncima planine Stolovi. Mataruška banja je jedna od retkih koja se nalazi na velikoj reci. A viseći most je doprineo još lepšem izgledu i postao njen simbol.

Lekovita mineralna voda Mataruške banje povoljno utiče na hronična i specifična zapaljenska ginekološka oboljenja. Od davnina je poznato lekovito i delotvorno dejstvo vode u lečenje steriliteta. U Zavodu "Agens" uspešno se leče posledice preloma, sve centralne i periferne oduzetosti, sva stanja posle moždanih udara kao i razna oboljenja kičme.

Centar za medicinsku rehabilitaciju je savremeno opremljen i u njemu rade lekari specijalisti i drugo medicinsko osoblje. U lečenju centar primenjuje sve savremene medicinske metode. U Terapijskom bloku je odsek za hidroterapiju koji raspolaže bazenom sa mineralnom vodom, kade, kadice za lokalne kupke. Tu je i odsek za fizikalnu terapiju, elektroterapiju, radnu terapiju i sala za rekreaciju.

Ilija Šekuljica, Kraljevo


Od toliko fudbalskih "znalaca" doveli stranca

Uvek smo sa ponosom govorili da smo sportska nacija, a fudbal naše posebno zanimanje. Još smo znali da se "hvalimo" kako naš svaki drugi navijač može biti i savezni selektor. E, više te naše hvale ne važe dolaskom Baskijca Havijera Klementea ili "Malog Napoleona". Da li je FS Srbije na čelu sa predsednikom Zvezdanom Terzićem napravio pravi potez, ostaje da se vidi. A dotle da se upitamo: Šta će novi selektor doneti u naš fudbal? To je pitanje koje, zacelo interesuje sve, i igrače, i reprezentativce i funkcionere i navijače. I novinare, naravno, jer Havijer Klemente nikada sa "sedmom silom" nije imao dobre odnose. Ni kada je trenirao klubove, a pogotovo ne kada je vodio špansku "furiju". Kažu spreman je ne samo da se svađa, nego i da se pobije. Dakle, "Mali Napoleon" ne trpi savetnike i tvrdoglavo radi samo ono što je zamislio. Zato je veoma bitno ko će mu pomagati dok se ne snađe u zemlji Srbiji, pogotovo što ni njegov pomoćnik Risto Vidaković ne zna gotovo ništa o našem fudbalu.

Ipak, Klemente će najveću podršku imati u Zvezdanu Terziću koji je to svojom izjavom nagovestio (izjava dana prenosi Glas), upućenu igračima: "Jedino moj zahtev igračima biće da se prema obavezama u reprezentaciji ophode isto kao i prema klupskim, a ne da dolazak u Srbiju i dalje koriste za izduvni ventil, relaksaciju, ili obilazak rodbine".
Da li se ovim i dalje favorizuju igrači iz inostranih klubova, koji su preko "centra moći" povlašćeni u odnosu na odlične igrače Prve lige.

Poznata nam je ona narodna poslovica koja kaže: "Daj Bože da se Srbi u nečemu slože". Ako ne mogu da se slože u politici, ekonomiji, kulturi, ustavu, nacionalnoj strategiji, iluzorno je, svakako, očekivati da će se složiti oko izbora selektora. Jednima smeta što je stranac, u ovom slučaju Španac, dok drugi smatraju da su bliži istini da će izbor pasti na nekog od domaćih stručnjaka. Ali koji domaći stručnjaci? Primer nekih koji imaju visoko mišljenje o sebi: Radomir Antić, Milorad Kosanović, Ratko Dostanić, Vladimir Vermezović trenutno ne rade ništa ozbiljno, ili bitno u domaćem i inostranom fudbalu. Tako fudbal brendira državu Srbiju, umesto da bude obrnuto. Ili primer, Slavoljub Muslin, LJupko Petrović, LJubiša Tumbaković, Vladimir Petrović Pižon nisu otišli su u inostranstvo da bi zaradili, nego da se afirmišu na međunarodnom planu, ili stručno usavrše i dokažu kao Ratomir Dujković u Gani. Ali, Gana je Gana.

U većini slučajeva, kod nas nekompleksnost caruje, a um klade valja, što pokazuje ko je sve poželeo da postane selektor reprezentacije Srbije od kada predsednik Zvezdan Terzić koji obećava reformu. Ali čelni čovek FSS ne otkriva imena.
Na kraju, nadamo se, naravno, da će Klemente, bez obzira ko šta o njemu misli, dobiti punu i opštu podršku. To je jedini način da se Srbija nađe na Evropskom prvenstvu u Švajcarskoj i Austriji. Elem, opet kao na Mondijalu u Nemačkoj, nalazi se u "grupi smrti". Naše sujete, i ambicije lete, a treba ih ispuni Klemente!

Slavoljub Ž. Todorović, Mladenovac