GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Različiti su razlozi zbog kojih se ne hranimo i ne živimo zdravo

U Srbiji se jede zatrovana hrana

Ako čitamo Stari zavet videćemo da je zapisano: "I Bog stvori sve trave i biljke na ovoj zemlji da budu hrana čoveku", pa se postavlja pitanje da li je za čoveka, ipak, bolje da bude vegetarijanac. Ova kategorija ljudi mnogo manje oboleva od bolesti srca i krvnih sudova, duže žive, a i deca mogu da budu vegetarijanci, jer u dobroj kombinaciji određenih vrsta namirnica biljnog porekla, moguće je obezbediti organizmu sve neophodne hranljive sastojke - poručuju lekari.

Dok futurolozi tvrde da će globalni rast stanovništva vremenom posustati, sociolozi dočaravaju jednu mnogo sumorniju sliku. U knjizi "Mesta ima samo za stajanje" Daglas Ešmid predviđa da će se do 2025. godine svetska populacija povećati čak za 50 odsto.

Da bi se prehranile te ekstra milijarde žitelja planete, naučnici će morati da osmisle nove metode uzgajanja žita i povećanja roda. Još ako podbaci rod pšenice kao što je slučaj kod nas ove godine, eto dodatnih problema. Farmeri će koristiti sintetičko zemljište, dok će novi oblici mikroorganizama biljaka i životinja postati uobičajena pojava zahvaljujući napretku u genetičkom inženjerstvu, predviđa Žozef Koute, koji kaže: "U 2025. godini znatno manje će se za ishranu trošiti proteini životinjskog porekla, u poređenju sa sadašnjim stanjem. Niz faktora izbaciće vegetarijanstvo u prvi plan, uključujući zdravlje, životnu sredinu i etičke trendove".

Eto, sve upućuje na biljnu hranu, u interesu zdravlja i dužeg života. I to je sigurno tako. Ali pisac ovih redova se pita kako ćemo doći do ekološki zdrave hrane, biljnog porekla ako je toliko zagađena priroda. Od njive do trpeze, a trujemo se brzom hranom, pesticidi u paradajzu o čemu se ovih dana toliko priča.

Da. U Srbiji se jede zatrovana hrana. Kao posledicu bombardovanja imamo visoku radijaciju što, naravno, utiče na proizvodnju hrane, pre svega voća i povrća. A hrana je zatrovana i usled preteranog prskanja pesticidima. Proizvođači zaista preteruju i trebalo bi ih kontrolisati. I hrana iz uvoza takođe nije zdrava niti se taj uvoz dovoljno kontroliše. Eto, i ovo sa paradajzom, te iz Grčke, te nije iz Grčke, pominje se i Turska... vraćen iz Nemačke...
Što se tiče nas, najveći problem je što sistematski zagađujemo prirodu. Srbija je kao velika deponija smeća. Pogledajmo naše reke, velike i male, naše izvore, jezera, livade, parkove po gradu... Naše šume, koje se toliko sečom (neplanskom) uništavaju, imamo sve manje kiseonika, čistog vazduha... Zbog tolike prljavštine, i kao posledicu bombardovanja imamo i kisele kiše, a i godišnja doba se pomešala.

I na kraju, kad je reč o šumama. Čitao sam Šumadijski glasnik iz januara 1937. godine, koji je na naslovnoj strani objavio: "Molitvu šume", pesmu u prozi, šumarskog nadzornika Orestija Krstića iz Sokobanje.
Aktuelno i zanimljivo i danas, čoveče opameti se! Priroda i drveće su
kao živa bića - a čovek sve to uništava bez pokrića.

Slavoljub Ž. Todorović, Mladenovac


Zaboravljen velikan prof. dr Radovan Danić

Posmatranje nebeskih pojava uz muziku, ali i uz reči velikih ljudi uveo je prof. dr Radovan Danić (1893 - 1978), osnivač beogradskog Astronomskog društva "Ruđer Bošković", jedan u nizu zaboravljenih naših velikana, čije delo izlazi na videlo i ovom prilikom. Poticao je iz jedne od najuglednijih i najstarijih beogradskih porodica. Otac mu je bio dr Jovan Danić, prvi neuropsihijatar u Kraljevini Srbiji, a majka iz čuvene porodice Antula.

Učitelj mu je bio otac srpske ratne hirurgije, univerzitetski profesor dr Mihailo-Mika Petrović, uz koga je u ratovima 1912 - 1918. godine "ispekao hirurški i lekarski zanat". Medicinu je završio tek potom.

On je sam bio učitelj generacijama hirurga između dva svetska rata. Među njima su potonji akademik prof. dr Sava Petković, prof. dr Voja Stojanović, koji mu se i odužio nekrologom. Astronimiju je, savladavši prethodno višu matematiku, izučio u vojnom zarobljeničkom logoru u Hamelburgu, da bi joj se po penzionisanju, u činu sanitetskog pukovnika i profesora na VMA, sasvim posvetio. Neverovatna, uzbudljiva biografija, stvaralaštvo i čestitost, i da ne živimo gde živimo, i da nam bahati i polupismeni ne kroje kapu, odavno bi se o njemu barem ovo znalo.

Duboko je uticao na pokolenja i pokolenja ljubitelja astronomije, a najistaknutiji naši astronomi smatraju ga svojim uzorom. Nedavno su tri njegova učenika, koji žive i rade u SAD, osnovali sajt o njemu, za sada samo na srpskom jeziku, koji glasi: njnjnj://astromm. calstatela. edu/Kula/). Pre toga mu je 1978. i 1988. godine časopis Vasiona (on je jedan od njenih osnivača) posvetio oba broja. O njemu je bilo reči i na skupu "Istorija astronomije u Srba", održanom ove godine u aprilu. Običavao je da donese magnetofon te bi se u dugim, hladnim i vedrim noćima, uz posmatranje nebeskih pojava, sa Dizdareve kule na Kalemegdanu, slušala muzika Betovena, Baha...

Brana Dimitrijević, Beograd


Pomozimo i setimo se dr Saše Božović

Prošlo je 10 godina od smrti dr Saše Božović (1996) i 94. godine od njenog rođenja. Saša, žena - borac, lekar, humanitarni aktivista i na kraju pisac. Mnogima je poznata prva knjiga dr Saše Božović, pod naslovom "Tebi, moja Dolores". Objavljena u šest do sedam izdanja u tiražu od oko 70.000 primeraka, te godine najčitanija knjiga u SFRJ. Posle toga, objavila je još pet knjiga, takođe, veoma čitanih.

Ne mogu ovde da dajem duži osvrt na Sašin literarni rad, koji je bio veoma intenzivan i plodonosan desetak godina, poslednjih godina njenog života. Nastojala je da iza sebe ostavi što više traga, pisanih reči, o svom životnom putu, vremenu u kome je živela i radila.

Rođena je u svešteničko-oficirskoj porodici Magazinovića u Beogradu. Završila je Medicinski fakultet u Beogradu pred Drugi svetski rat. Pošto je Beograd bombardovan 6. aprila 1941. godine, beži sa suprugom Borom Božovićem u Crnu Goru. Suprug Boro odlazi u partizane, a Sašu zarobljavaju italijanski vojnici. Jedno vreme je u logoru u Albaniji. U ćeliji porađa svoje prvo dete, malu Dolores. Italijani razmenjuju Sašu za zarobljene italijanske oficire. Tako Saša sa bebom dolazi na slobodnu teritoriju.

Sa malom Dolores je u partizanima, upravnik partizanskih bolnica. U ratu gubi malu Dolores, devojčicu od godinu i po dana. Zato svoju knjigu posvećuje izgubljenoj ćerkici "Tebi, moja Dolores".
Posle Sašine smrti sastao se inicijativni odbor za osnivanje Društva "dr Saša Božović". Dogovoreno je da se pripremi knjiga pod naslovom "Tebi, naša Saša". Želja je to njenih prijatelja, bivših saradnika, zdravstvenih i humanitarnih radnika i pisaca koji su se sa njom družili. Osećam potrebu da podsetim sve Sašine poštovaoce da svojim sećanjima, pričama, pesmama i drugim radovima daju prilog za knjigu koju bi trebalo objaviti, da to pošalju na moju adresu: Dragan Ugarčina, 32000 Čačak, Bate Jankovića 104, telefon 032/344-684. Da se na taj način bar malo odužimo jednoj velikoj ženi, čoveku.

Dragan Ugarčina, Čačak.


Ministarska "čestitka" prosvetnim radnicima

Da li su prosvetni radnici mogli i da zamisle toliku surovost ministara prosvete i finansija da ih samovoljno, ni krive ni dužne, liše osnovnih sredstava za život - pošteno zarađenih plata. Koji stepen osionosti poseduju ti vlastodršci kad sebi daju slobodu da oko 20.000 ljudi i njihovih porodica ostave bez hleba?! Iz čista mira - bez ikakvog pravog razloga! Ako je za neuplaćena sredstva školama krivica direktora škola, što nisu poslali tražene spiskove nastavnika ministarstvu, onda bi čovek normalne pameti očekivao da prema direktorima budu preduzete disciplinske mere. I ništa više od toga. Čak i njima niko ne bi mogao, tek, tako, uskratiti primanja dok su u radnom odnosu.

Možda će moćnici odgovoriti da nikome nije oduzeta plata, već su samo zadržane isplate do ispunjenja određenih uslova. Upravo u tome i jeste problem, što se neko drznuo da zgazi ljudsko dostojanstvo i egzistenciju, odlažući uplatu sredstava, a zaslepljen svojom moći, stavio je iznad svega svoj birokratski raspis, ne uviđajući da nedužni ljudi nemaju ništa s njim.

Milivoj Tanasković, Beograd