GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak 28. 7. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Mnogi Beograđani pokušavaju u Ovči da leče boljke mažući se blatom od glave do pete

Vanzemaljci iz kaljave banje

Dolazim deset godina i čim sam počela da ulazim u blato primetila sam poboljšanje, povukle mi se vene. Odgovara mi i za reumu, imala sam neki čvorovi, sad ih nemam

Negde od maja, kada počinje "sezona", pa do prvih jesenjih kiša, "kaljava banja" u palilulskom naselju Ovča deluje kao mesto koje posećuju vanzemaljci. Razbaškareni oko oveće bare, dok čekaju da se blato kojim su se namazali osuši, liče na bića sa druge planete. Neki su namazali samo određeni deo tela, a ima i onih kojima nije problem da "zarone"... Naokolo, plastične flaše koje su "turisti" doneli za lekovitu vodu, automobili, prekrivenih guma da ne gore na suncu, suncobrani, sve kao na pravoj plaži. Vele, došli da se izleče na ovaj "ostatak Panonskog mora".

Radmila Trajković sa dve prijateljice zauzela je mesto blizu obližnje ograde. To je najpogodnija pozicija da se "snima" naokolo. Brčka se u gumenom dečjem bazenčiću, povremeno poliva vodom iz čaše za kiselo mleko. A za svaki slučaj, da ne izgori, preko nogu je prebacila nekakvu tkaninu.

- Vidim meću ovo čudo po glavi i kosi, ma beži! Ja u blato ne ulazim! Alergična sam na tu vodu, prvi put kad sam ušla, izašla sam sva crvena ko rak. Samo ujutru je bistra - priča baka Radmila. - Ja geljam na nogu, al' od kako dolazim ovde, ispravila se, Bogu hvala. Bila sam mesec dana u Rimske Toplice i ništa. Ne bi' ja dala ovu vodu ni za kakvu banju! Ne bi' otišla na more, pa da se vratim krastava!

Baka Rada Trajković i njena prijateljica, koja nije htela da kaže ime jer "će da vidu deca, pa da je grde", žive u istoj zgradi na Novom Beogradu i dolaze svaki dan.

- Od maja, pa dokle god možeš, dokle je lepo vreme. U maju bilo hladno, kiša, pa nisam mogla da dolazim, imala sam neki pos'o. Al' kažu da će avgust biti topao - objašnjava baka Rada, koja već šesnaest godina dolazi u ovu "banju", svakog leta, bez pauze.
NJu je, priča nam, dovela prijateljica, ona što nije htela da nam kaže ime.

- Ja dolazim deset godina i čim sam počela da ulazim u blato primetila sam poboljšanje, povukle mi se vene. Odgovara mi i za reumu, imala sam neki čvorovi, sad se povuklo! I što odgovara, lepo je blato! - priča baka Radina prijateljica. - Iz Afrike doš'o jedan pre dve godine, pun psorijaze, kako je bio crn! Ja ga pitam kako je saznao za ovo mesto, on kaže, čuo na TV. Zajedno smo se mazali. I promenila mu se koža, ostale mu samo belege. Jedan iz Pančeva dolazio na štakama, pa ih posle ostavio, izlečio se - priča baka.
I dođosmo do pikantnih detalja "letovanja" u blatnjavoj banji.

- Dolazio jedan sa sklerozom, pa ga mazale dve-tri žene! Ne bi' ga ja mazala za onu stvar! - počinje baka Radina komšinica priču.
- Ma, možda se sažalile! - pravda žene baka Rada.
- Ma, ne sažale se, nego se udvaraju, a on se drveni k'o da je neki inženjer! Ja se ne bi' ponižavala tako, matora baba, a one mlade - priča komšinica. Za to vreme, na "obali", jedan obrlatio kupačicu, pa počeo da je "masira" i usput da deli savete, dok žena nije zakukala kako je bolno mesto posle "tretmana" priučenog masera još više boli.

Baka Rada ima 80 godina. Kaže, "što da ne otkrije kol'ko ima godina".
- Ih, boli me briga! Ne krijem godine, moje su, što da ih krijem!
- Ti možeš kriti kol'ko 'oćeš, one idu! - uključuje se u priču i treća baka, sedamdesetčetvorogodišnja Slavka Gruborović, iz Borče, koja nam je ljubazno ustupila mesto na panju, u hladovini.

- Posle podne, da vidite šta je dece i vikendom isto! Ja dolazim zbog reume, zbog svega, meni dobro, da nije dobro, ne bi' išla - priča baka Slavka.
- Još si ti meni mlada! - dobacuje baka Rada koja je polako počela da krcka devetu deceniju.

KER KO KRTICA

- Prič'o mi jedan čovek da je u ovoj vodi kupao kera. Eno ga sad, kaže, k'o krtica! Bilo se jadno kuče olinjalo, ranjavo svo, ošugalo se. On ga ubacio u bure. Majke mi! Kaže, sad k'o krtica! - prepričava baka Rada iskustva drugih sa vodom iz Ovče.

- Moj unuk mi veli, kad je ono bilo na TV, o blatu, "bako, ja sam tebe vidijo! " - priča Slavka Gruborović, koja na tretmane blatom dolazi pet godina.
- Ja preko cele godine imam ovu vodu u kući, pa kad nestane, dođem da sipam, za sve mi valja, noge, oči... - priča razgovorljiva baka Radina komšinica Mira. - Ja se kupam, al' ne znam da plivam! - reče. - Bolje spavam kad uđem u vodu! Jaka je voda, al' strašno bacaju ljudi đubre! Ima 28 minerala, pa svo to đubre neutrališu. Ne da da se inficiramo!
Baka Radi je supruge jedne godine napravio udubljenje, samo za nju.
- Stavim unutra najlon i ležim po ceo dan, samo se okrećem... - objašnjava baka Rada. - Ma, šta da ti pričam dete, ja čet'ri prevoza menjam po neki put, al' neću da odustanem... Zora Stošićeva se čudi kako mogu? - priča baka Rada obraćajući se prijateljici, koja, očigledno, poznaje dotičnu Zoru. - Pa, što ne mogu!

- Ja sam zvala ćerku da dođe - priča baka Mira. - Ima velike vene, ona kuka, neće da ide po suncu. Neće mladi... Ona i njen muž odu u vikendicu, kad dođu, nagoju se, a beli kao mleko! Pitaju je l' ima tamo 'ladovina? Ma, ima samo vas čeka!

- Ko se od sunca krije, bolje da ga nije! - ubacuje baka Slavka.
Dalmatinac iz Mirijeva, kaže za sebe sedamdesetjednogodišnji Jovan Končarević. Za lekovitu vodu i blato čuo od prijatelja iz Ovče.

- Leči reumu, išijasi, al' kako za koga, da se razumemo! Čuo sam priču jednog od starosedelaca, on je 26 godina ovde, kaže da je ova bara i tada postojala. To je čista izvorska voda, nema vodovoda ni kanalizacije! - tvrdi Jovan.

Jasna Vučić,foto: Rajko Ristić


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Mile Jovičić, direktor sarajevskog aerodroma na početku rata, napisao knjigu
Kragujevčanin Nebojša Veljković bavi se idealnim zanimanjem za vruće dane
Mnogi Beograđani pokušavaju u Ovči da leče boljke mažući se blatom od glave do pete