GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Klemente mora da se izbori s nepisanim pravilima FS Srbije

Bez lobija do fudbalskog Olimpa

Da je Srbija zemlja naglavačke ima više pokazatelja, od ekonomskih i političkih, kulturnih i obrazovnih, pa do našeg "najboljeg proizvoda" i "ambasadora" - sporta! Uzmimo samo koliko pompe, galame, publiciteta se posveti izboru trenera Partizana i Zvezde, koliko prostora u medijima zarobe "proizvođači" golova promašaja, oni koji nas čine srećnim kad lopta uđe u protivničku mrežu i bacaju u očaj ako lopta uleti u mrežu našeg tima.

Selektor važniji od političara
A tek izbor selektora fudbalske Srbije (prethodne SRJ, SCG) - to je događaj od nadnacionalnog interesa, kojem izbor predsednika Republike nije ravan. Jer, fudbalska izborna baza je šira od izborne baze bilo kog stranačkog lidera. Posle uspešnog ometanja stručnog štaba i reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj, kako ne bi u mirnoj atmosferi ostvarili bolje rezultate, posle utakmice sa Holandijom (0:1) počele su "kadrovske kuhinje" da traže novog selektora, nadgornjavajući kandidate za koje niko ne zna da li bi mogli preuzeti takav teret "nasukanog fudbalskog broda".

Predsednik FSS Zvezdan Terzić, čiji program obećava reformu, kaže da neće da otkrije ko je sve poželeo da postane selektor reprezentacije Srbije, a ono što se čulo ovih dna, objavilo i napisalo, navodi na pitanje zašto je selektor fudbalske Srbije tako važno, "strateško" pitanje u šumi egzistencijalnih problema za ovaj sluđeni, osiromašeni i pokradeni narod. Da li je u pitanju briga o prosperitetu našeg fudbala (za šta se Velibor Vasović zalagao sa svojim društvom) ili nešto peto?

Fudbalski selektor A reprezentacije odavno je važan za interesne grupe ili klanove - zbog novca i privilegija. Jer, odavno je izbor igrača u reprezentaciju u funkciji postojećih i budućih ugovora prilikom prodaje igrača na evropskom ili svetskom tržištu. Dakle, često ne igraju najbolji, već oni koji imaju bolji lobi, jaču podršku izvan kriterijuma i organa. To je prvi razlog naših posrtanja i sunovrata na evropskoj i svetskoj areni.

Dosta centara moći
Mnogi ozbiljni stručnjaci su ukazivali da posle neuspeha reprezentacije (pa i posle uspeha) izostajale su ozbiljne analize. Tako i sada. Zašto je izabran stranac kao skupo i kompromisno rešenje, a Udruženje trenera godinama ćuti - ne štiti struku, ni sam fudbal. Havijera Klementea očekuje pritisak iz istih "centara moći" prilikom selekcije reprezentacija. Reprezentacija je postala pijaca na kojoj su "gastarbajteri" povlašćeni u odnosu na odlične igrače Prve lige. Tu se negde sapliće i tone fudbalska Srbija.

Prof. dr Drago T. Pantić, Beograd


O kriterijumu upisa u srednje škole

Sve treba da ima svoju granicu, pa i vrednovanje znanja pri upisu u srednje škole. Prema važećim propisima, kao merilo znanja uzima se prosečan uspeh za poslednja tri razreda u osmogodišnjoj školi i uspeh na prijemnom ispitu iz srpskog jezika i matematike. Sve se to čini radi selekcije učenika za pravilniji odabir odgovarajuće srednje škole. Postavlja se pitanje da li je selekcija samo preko bodova uvek dovoljna za stvarnu procenu učenika, zanemarujući sve ostale faktore koji bi mogli biti od uticaja?

Čini mi se da selekcija i odabir škole na ovakav način može ponekad biti i pogrešna i da se sve okolnosti ne mogu svoditi na puke formule i broj bodova jer su odstupanja uvek moguća. Da ne elaboriram - dosadašnja školovanja i kvalitet znanja učenika, koji su i bez bodovanja davala vrhunske intelektualce, koji su u svom školovanju imali padove i uspone, a nesposobni učenici su tokom školovanja otpadali i bez prethodnih bodova. Ili, kako bi se to iskazalo kroz narodnu poslovicu "ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji". Praksa je pokazala da se mnogi "uspavani" i lenji učenici probude i otrgnu iz letargije prilikom prelaska u srednju školu, koja traži rad i ozbiljnost. Nekada prosečni učenici osmogodišnjih škola postaju odlični srednjoškolci i solidni studenti sa fakultetskom diplomom i doktoratom, a da pojedini odlični učenici naglo popuste sa učenjem.

Možda bi bilo ispravnije i plodotvornije da se, umesto rigidnih bodova, koji odslikavaju samo trenutno stanje, učenicima dozvoli da upisuju srednju školu koju žele, a da se kriterijumi ocenjivanja u prvoj godini srednje škole zaoštre, pa će loši učenici automatski odlaziti iz teže škole i upisivati se u lakše škole, uvereni da tako mora biti. U tom slučaju eliminisale bi se učeničke (i roditeljske) traume i sve bi došlo na svoje mesto. Sadašnji način upisivanja u srednje škole naročito pogađa one učenike koji zbog nekoliko nedostajućih bodova doživljavaju veliko razočarenje jer su prinuđeni da pohađaju neku drugu školu, za koju nemaju interesovanja, a to znači i gubitak volje za učenje.

Da zaključim, ništa nije tako dobro, da ne može biti još bolje, pa i način upisivanja u srednje škole.

Marija Pantić, Beograd


Dragiša Nedović opet među Srbima

Imali smo priliku da na televiziji pratimo drugi po redu Festival srpske narodne muzike Dragiša Nedović, održan u Vrnjačkoj banji 13. i 14. jula. Odgovorna gospodo i ostali koji se pitate, stidite se!
Izbor pesama za ovogodišnji drugi po redu festival "Dragiša Nedović", bio je katastrofalan, sa posebnim akcentom na tanke blede i neubedljive tekstove, za razliku od prošlogodišnjeg festivala , na kojem je, da se podsetimo, pobedio Željko Panonac, tekstom predivne, u srpskom duhu napisane pesme pesme "Suza Kosova". Takođe, Vera Nešić je izvrsno otpevala pobedničku melodiju kompozitora Dragana Aleksandrića, a za najboljeg interpretatora proglašena je fantastična Danka Stoiljković. Jednom rečju, imalo je šta da se čuje.

Što se ovogodišnjih melodija tiče, u silnoj bežaniji od turcizma radi negovanja prave srpske pesme, što je i previše puta patriotski naglašeno kao jedan od lajt motiva festivala, mogli su se čuti grčki, turbo latino, ili, pak, moderno zabavnjački milozvuci, u koje spada i pobednička pesma, koja nema ama baš nikakve veze sa srpskom narodnom muzikom. Umesto uz živu pratnju bilo kojeg od nekoliko kvalitetnih orkestara RTS-a (LJubiša Pavković, Branimir Đokić itd), pevalo se ili falširalo uz takozvanu matricu, što je za svaku osudu, s obzirom na činjenicu da je festival proglašen kultnim festivalom srpske narodne muzike.

Odluke stručnog žirija su posebna priča i ne bi bilo nimalo čudno da je arbitraža o raspodeli pojedinih nagrada obavljena davno pre početka festivala. Primera radi, uz sve poštovanje iste, Jelena Broćić je proglašena za najboljeg interpretatora, a falširala je kao početnica. Gospodine Mišo Mijatoviću, umetnički direktore festivala, svega je na festivalu bilo, a najmanje umetnosti. Vi, kao poznati fudbaler rekreativac, možete jednom delu ovog napaćenog naroda folirati faulove još mnogo godina jer vedrite i oblačite. Vi ste lik koji se pita. Ali istina je, između ostalog, da u maloj zemlji Srbiji postoje i ljudi koji, što se kaže - imaju uvo. NJih ne možete prevariti. Dobili ste žuti karton. I još nešto. Da je kojim slučajem Dragiša Nedović vaskrsao pre ovogodišnjeg festivala, posle istog bi molio Boga da ga vrati na onaj svet.

Milana i Petar Protić, Beograd


Odmaralište "Javor" u Kušićima radi legalno, trovanja nije bilo

"Trovanje dece u ilegalnom odmaralištu", Glas 22. jun 2006.

Pre svega moramo da istaknemo, sada nespornu, činjenicu da se nije "otrovalo" 44 dece iz OŠ "Milan Milićević" iz Beograda, kako je to bilo netačno i senzacionalistički objavljeno. Naime, 44 dece je pregledano u Domu zdravlja "Ivanjica", a kod osmoro su utvrđeni simptomi mučnine i povraćanja, i ta su deca ambulantno zbrinuta i odmah puštena kući.

Na uzorcma koji su odneti na ispitivanje u Institut "Batut" nisu pronađeni tragovi bilo kakve bakterije. Posle toga, nijedno od pregledane dece se više nije javilo na bilo kakav pregled, što, prema rečima dr Milorada Dramićanina, načelnika Higijensko-epidemiološke službe Doma zdravlja u Ivanjici, upućuje na činjenicu da je najverovatniji uzrok povraćanja i mučnine bila, ipak, sunčanica.

Ovom prilikom posebno napominjemo da je preduzeće "S i M" u Ivanjici uredno registrovano u Agenciji za privredne registre u Beogradu, da ima potpisan ugovor sa sanitarnom inspekcijom o redovnim pregledima, te da se ti pregledi redovno i vrše. Takođe, u skladu sa sanitarnim i zdravstvenim propisima vrše se i redovni mesečni pregledi svih zaposlenih radnika, što je do sada uvek bio slučaj.

S tim u vezi, apsolutno je netačna informacija koju ste vi preneli, a u kojoj se tvrdi da odmaralište nije radilo dve godine zbog rekonstrukcije. Odmaralište radi najnormalnije i nikakva rekonstrukcija nije vršena. Da je ovo tačno mogli ste utvrditi prostim raspitivanjem kod meštana ili u nadležnim službama u Ivanjici. Najbolji dokaz za naše tvrdnje su mnogobrojne škole, sportski klubovi i pojedinci koje smo imali zadovoljstvo da ugostimo u našem odmaralištu u proteklom periodu.

Radule Cerović, direktor, Ivanjica, 18. jul '06.