BEOGRAD - Novo antikorupcijsko telo, čije bi nadležnosti trebalo da budu utvrđene usvajanjem zakona moglo bi biti, bez obzira na formalnu nezavisnost, podložno uticajima i nemoćno da obavi značajne zadatke postavljene strategijom borbe protiv korupcije. To je zvaničan stav Saveta za borbu protiv korupcije koji je izneo niz primedbi na Nacrt zakona o agenciji za borbu protiv korupcije.

Strategijom je predviđeno da ovo telo vrši nadzor nad sprovođenjem strategije, Akcionog plana i koordinira državne organe u borbi protiv korupcije. NJegova nadležnost trebalo bi da bude i primena propisa iz oblasti rešavanja sukoba interesa, i to kada je reč o funkcionerima u svim granama vlasti.

Ovim temeljnim dokumentom, u delokrugu rada antikorupcijskog tela, su i kontrola primene propisa o finansiranju političkih stranaka i izbornih kampanja, nadzor nad radom organa koji se bave borbom protiv korupcije, redovno periodično izveštavanje Narodne skupštine i javnosti o radu i međunarodna i regionalna saradnja u oblasti borbe protiv korupcije.

Sam način formiranja agencije već izaziva polemike u stručnim krugovima, iako je reč o radnom tekstu. Na čelu agencije su, prema Nacrtu, direktor i Upravni odbor, čijih sedam članova bira Skupština na predlog administrativnog odbora, vlade, Vrhovnog suda, državne revizorske institucije, socijalno-ekonomskog saveta, Advokatske komore i novinarskih udruženja. Primedbe Saveta za borbu protiv korupcije su da bi nezavisno telo upravo trebalo da kontroliše rad suda i državne revizorske institucije, dok će, prema ovoj verziji, upravo oni kontrolisati rad agencije preko svojih predstavnika.

		SAMI DA PRIJAVE SUKOB INTERESA Funkcioneri će imati obavezu da sami prijave kada su u sukobu interesa. Posebno interesantno je i da će akti koje je doneo funkcioner, dok je bio u sukobu interesa, biti ništavni, a on će biti obavezan da vrati novac koji je zaradio zahvaljujući nedozvoljenoj kumulaciji funkcija. Predložena je i izričita zabrana korišćenja javnih resursa i skupova, na kojima neko učestvuje kao funkcioner, a istovremeno promoviše neku političku organizaciju. Ministar koji govori na konferenciji za štampu stranke čiji je predsednik moraće precizno da se izjasni o tome da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke. U Nacrtu nedostaju dve bitne prelazne odredbe, zbog kojih je bilo problema i s primenom nekih drugih antikorupcijskih propisa-čija je obaveza da obezbedi materijalne uslove za rad agencije i koliki su troškovi sprovođenja zakona, odnosno koliko novca treba odvojiti u budžetu za nesmetan rad agencije u prvoj godini.

Pored toga, agencija je u organizacionom pogledu ustrojena kao privredna organizacija sa direktorom i upravnim odborom. Kako smatraju u Savetu, praksa je pokazala da su agencije, kao na primer, Republička radiodifuzna, ili Agencija za privatizaciju nemoćni da se odupru političkim pritiscima i podložni korupciji. Članovi saveta smatraju i da tekstom nije definisan odnos agencije i građana, što je veoma važan element u borbi protiv korupcije.

Postavljeno je i pitanje zašto necelishodno trošiti sredstva za formiranje agencije kada već postojeće telo, kao što je Savet, postoji od 2001. godine, radi nezavisno i nepodložno različitim uticajima može biti osnaženo i dobiti jake stručne službe.

Primedbi je bilo i od strane članova Republičkog odbora za sukob interesa, koji se protivi svom ukidanju i predlaže da agencija zadrži dva tela, od kojih bi jedno bilo zaduženo za finansiranje partija, a drugo za rešavanje sukoba interesa.

Agencija je, prema Nacrtu, samostalan i nezavisan državni organ, odgovoran Skupštini. NJeno sedište je u Beogradu, ali mogu se formirati i organizacione jedinice izvan sedišta. Agencija ima nadležnost da nadzire sprovođenje Nacionalne strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova, koordinira državne organe u borbi protiv korupcije, rešava sukobe interesa i vodi registar funkcionera i njihove imovine.

I. Stojković