GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota 24. 6. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Iznad manastira Rača počelo arheološko istraživanje

Traže naselje monaha prepisivača

Naša namera jeste da aktiviramo Račansku prepisivačku školu, da iz drugih manastira pozovemo kaluđere koji i danas prepisuju svete knjige da dođu ovde

Usred nedirnute divljine kanjona rečice Rače, u orahovoj šumi, nekoliko kilometara iznad istoimenog manastira, oko drevnih temelja i zidina za koje narod okolnih sela veruje da su ostaci skita svetog Đorđa ekipa arheologa Filozofskog fakulteta u Beogradu počela je ovih dana istraživanje čiji je cilj da kaže jesu li račanski kaluđeri iz čuvene Račanske prepisivačke škole možda baš na tom mestu živeli i prepisivali starostavne knjige, skrivali ih od Turaka u pećini u blizini... Te zidine otkrio je i delimično otkopao još 1993. godine meštanin Blagomir Ristić, arheolog amater, i od tada one čekaju ruku pravih istraživača i odgovore na mnoga pitanja...

Arheolozi će narednih nedelja otkopati i nekoliko grobova ograđenih kamenom davno obraslim mahovinom, koji se nalaze uz same zidine stare građevine, i pokušati da utvrde leže li u njima zemni ostaci račanskih monaha prepisivača.

- Naš cilj je da utvrdimo vreme gradnje ovog objekta i njegovu namenu. Narod ovog kraja veruje da je ovo skit svetog Đorđa, a da li je objekat sakralni ili ne potvrdiće naše istraživanje. Istražićemo i unutrašnjost i bližu okolinu objekta, a u planu je da istražimo i isposnicu koja se nalazi na nekoliko stotina metara. Pored toga, planirano je i da sondom istraživimo utvrđenja na obližnjem vrhu Gradina - kaže magistar arheologije Pero Praštalo sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, rukovodilac terenskih istraživanja.
Projektom rukovodi profesor dr Đorđe Janković, šef katedre za srednjovekovnu arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a u ekipi su i arheolog antropolog Neda Dimovska i Sanja Crnobrnja, student arheologije na Filozofskom.
- Arheološka istraživanja su samo početak. Naša namera jeste da se, posle iskopavanja i privremene konzervacije, ako se pokaže da su ovo ostaci srednjovekovnog monaškog sela, uradi i projekat rekonstrukcije, a zatim rekonstruišu i obnove ovi objekti. Ako se pokaže da su ovde živeli monasi, imali naselje ovde ili negde u blizini, osnovni cilj jeste da za dve, pet ili deset godina imamo srednjovekovno monaško selo rekonstruisano na temeljima ovih arheoloških istraživanja - kaže Dušan Milovanović, direktor Nacionalnog parka "Tara", koji podržava ovoj projekat.
Direktor Milovanović podseća da su i neposrednoj blizini, uz glavni objekat, nađeni temelji desetak građevina, veličine dva puta dva metra, a arheolozi će utvrditi da li su to možda temelji kelija račanskih monaha prepisivača.

U Nacionalnom parku "Tara" planiraju da na ovom prostoru, pod Tarom, uz reku Raču, obnove crkvu, izgrade selo sa kovačnicom, drvodeljskom radionicom, krčmama, vodenicama, kolibama... Emir Kusturica, koji je proletos u užičkom kraju započeo snimanje filma "Zavet", obećao je da će u blizini podići jednu "filmsku" vodenicu jer će neke kadrove novog filma snimati na izuzetno lepom, pedesetak metara širokom vodopadu iznad Rače.

Kada rekonstrukcija bude završena, turisti sa Zlatibora ili Tare, oni koji dođu na Mećavnik i odluče da posete Raču moći će iz našeg vremena - pravo u srednji vek. Da deo godišnjeg odmora provedu u drvenim kućama pokrivenim slamom ili paprati, da vide kako su monasi pre tri ili četiri veka prepisivali svete knjige, da pojedu pogaču iz manastirskog mlina i piju iz pehara...

- Naša namera jeste i da obnovimo i aktiviramo Račansku prepisivačku školu, da iz drugih manastira pozovemo kaluđere koji i danas prepisuju svete knjige da dođu ovde, da vratimo život ovom prostoru - kaže direktor Milovanović.
Do budućeg naselja već je izgrađen put, a srednjovekovno monaško naselje u dolini reke Rače biće putem preko Tare povezano i sa Mećavnikom i sa novim Kustinim etnoselom na planini.

Samo ime mesta na kome su arheolozi započeli istraživanje unosi novu tajnovitost u čitavu priču jer u selima okolo pristranak u kome su nađene zidine zovu - Banja. I, pošto se u neposrednoj blizini nalazi izvor vrela Lađevac, iz kog i leti i zimi kulja voda čija je temperatura 17 stepeni i koja, kako se veruje, leči kožne bolesti, misterija je li možda na tom mestu bila banja, u kojoj su i monasi, ali i narod vidali rane...
Ako se utvrdi da je tu bila i banja, biće to takođe veliko otkriće...
A izvor Lađevca, koji se odmah razliva u stotine potočića koji prave vodopad širok pedesetak metara, nestvarne lepote, otkriće je za sebe.
Oni koji već danas ili sutra dođu u ovaj kraj, uz staru Raču, uz divlji kanjon istoimene rečice, uz vodopade Lađevca, mogu ovde otkriti iskonsku lepotu stare Srbije.

Z. Šaponjić, M. Andrić


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Slavko Strugarević iz Vrnjačke Banje napravio najveći i najmanji opanak na svetu
Prodavci navijačkih obeležja žale se da je prodaja splasla posle katastrofe reprezentacije SCG
Iznad manastira Rača počelo arheološko istraživanje