S obzirom da je pitanje Kosova i Metohije aktuelna tema, i da se tim povodom pojavljuju raznorazne izjave, mislim da je potrebno neke stvari razjasniti.

Teroristi ubijali i 1918.

Problem Kosova i Metohije nije nastao sada ili u prošlom veku, već mnogo ranije. Velikom seobom Srba, pod Arsenijem Čarnojevićem 1690 godine, Srbi su postali manjina na Kosmetu i to se od tada do danas nije promenilo. Akademik Jovan Cvijić u svojim delima, svedoči o nečuvenim zločinima nad srpskim stanovništvom na Kosmetu pre 1912. godine i masovnim proterivanjima, u čemu je Austrougarska zdušno podržavala Albance. Godine 1912. Kosovo je došlo pod suverenitet Srbije, međutim već 1915. opet se desio strašan pokolj i proterivanje Srba sa tog područja.

Između dva svetska rata kralj je davao razne olakšice Srbima koji bi se vratili na Kosmet, ali to nije dalo neke veće rezultate jer je i u to vreme na Kosmetu delovao veliki broj albanskih terorista, tako da je strah srpskog stanovništva bio veliki. Uz to, kralj je tako podelio teritoriju Jugoslavije da Kosova i Metohije, velikim delom, nije ni bilo u sastavu Srbije. U toku Drugog svetskog rata, balisti su, uz odobrenje okupatora, pobili nekoliko desetina hiljada Srba, a većina je opet bila proterana. Iz Metohije su bili proterani gotovi svi Srbi.

Posle rata, 10. jula. 1945, Skupština Kosova je donela odluku o priključenju Srbiji kao njenog sastavnog dela, a Predsedništvo AVNOJ-a je tu Odluku potvrdilo 25. jula. 1945, godine. Ovo su vrlo važne činjenice koje se mahom prećutkuju.

Često se govori o takozvanoj zabrani povratka Srbima na Kosmet posle rata. Radilo se o tome da je krajem rata došlo do masovne pobune albanskih nacionalista koji nisu želeli da žive u novoj državi, zbog čega je došlo do teških borbi. U svetlu tih događaja bio je privremeno, na nekoliko meseci, zabranjen povratak svim izbeglim stanovnicima Kosova i Metohije, a ne samo Srbima. Posle nekoliko meseci, kada su borbe bile završene, zabrana je bila ukinuta. Na popisu stanovništva iz 1931. godine, na Kosmetu je bilo 151.000 Srba i Crnogoraca, a prema popisu iz 1948. bilo ih je 200.000, što samo po sebi govori da nikakve zabrane nije bilo. Moj stric Luka je sa porodicom morao da ode iz Uroševca početkom Drugog svetskog rata, ali se takođe sa porodicom vratio na svoje imanje krajem 1945. godine.

SFRJ branila Kosmet
Posle rata, albanska emigracija i nacionalisti u zemlji, nezadovoljni političkim statusom kosovskih Albanaca, radila je na razbijanju Jugoslavije, zbog čega je veliki broj njihovih aktivista morao da bude zatvaran. Adem Demaći, politički predstavnik OVK, uhapšen je 1963. godine zbog delovanja u cilju nezavisnog Kosova, i u zatvoru je proveo 27 godina, a pušten je 1990. godine. Tito je 1968. godine poslao tenkovsku brigadu iz Makedonije u Prištinu da smiri masovne albanske nerede i demonstracije i zahteve za republikom, što govori da je država efikasno štitila svoj suverenitet.

U vezi sadašnjih pregovora, smatram da je osnovno da se pregovorima pristupi hladne glave, potencirajući suvereno pravo svake države nad sopstvenom teritorijom i obavezno se oslanjajući na prijateljske države koje su nam i pomogle da izdejstvujemo Rezoluciju UN 1244.

Vrlo je kontraproduktivno insistiranje na tome da je Ustav iz 1974. godine doveo do otcepljenja Kosmeta i da je ono izgubljeno 1999. godine. U ovom trenutku to su vrlo opasne izjave po nacionalne interese, pogotovo što su apsolutno netačne i često se, vrlo nepromišljeno, daju iz čisto političkih razloga. Ustav iz 1974. godine je jasno, članom 5, zabranjivao svaku promenu granica ili otcepljenje teritorije SFRJ, a Rezolucija UN 1244, koja je inače uzgred budi rečeno, nametnuta NATO-u, nedvosmisleno garantuje suverenitet SRJ nad Kosovom.

Insistiranje na dokumentu UN
Mislim da je potrebno reći da Rezolucija 1244 nije nametnuta našoj zemlji, kako mnogi misle, već je obratno, ona nametnuta zemljama koje su nas napale pre sedam godina, i to usled čvrstog otpora naše vojske i policije, i prijateljskim stavom nekih zemalja. Zemlje agresori su, treba podsetiti, insistirale da se zaobiđu UN i da se o statusu Kosova razmatra u Briselu. To im, međutim, tada nije uspelo, zbog čega i postoje stalne namere tih zemalja da se ta Rezolucija ukine. Prihvatanjem ultimatuma iz Rambujea, Kosmet je već bio nezavisno i sada više ne bi bilo nikakvih pregovora.
Neophodno je insistirati na pomenutoj Rezoluciji, koja je jasan dokaz da SRJ nije izgubila rat 1999. godine, i takođe na podršci zemalja koje su nam tada pomogle jer će nam one sigurno pomoći i u ovoj diplomatskoj bici.

Inž. Nenad Pavlović, Beograd

Navika je da se u ovoj rubrici obično iznose nekorektnosti turističkih organizacija i problemi koji su zadesili naše putnike u drugim zemljama. Želim da iznesem svoje iskustvo u relativno novoj turističkoj destinaciji, Egiptu.

Na savet prijatelja, a u organizaciji agencije "Kon Tiki", supruga i ja smo proveli četrnaest dana u Egiptu, u mestu Ain Sukhna, oko 140 km od Kaira na Crvenom moru, u kompleksu hotela Stela di mare. Ne stidim se da kažem da imamo dugo i vrlo kvalifikovano iskustvo u korišćenju organizovanih turističkih boravaka i zadovoljstvo mi je da prenesem utiske.

Počev od dočeka na aerodromu od strane agenta "Kon Tikija" sa viznim markicama, pripremljenog udobnog i rashlađenog autobusa, do ulaska u hol recepcije hotela. Nije bilo čekanja na recepciji, predajom pasoša, dobili smo koverat sa ključevima sobe, nalepnicama za kofere i odmah identifikacione narukvice za "ol inkluziv" servis.

Administrativna procedura je bila stvar službenika, a mi smo već bili u prostranim super udobnim rashlađenim sobama sa punim komforom, a nakon dva tri minuta, stigao je prtljag. Hrana od doručka do večeri bila je po principu vrlo bogatih švedskih stolova, sa mogućnošću da vam dežurni kuvar po vašem zahtevu ispeče omlet sa osam raznih sastojaka ili palačinke, raznovrsnom ribom ili mesom i raznovrsnim prilozima, sa neograničenim vinom, odličnog kvaliteta, pivom, sokovima itd. Ne mogu se naći ni u mnogo skupljim turističkim ponudama. Fascinantna je briga o čistoći vrtova, bazena, plaže na obali. Ne možete naći ni komadić papira, pikavac ili ne daj bože konzervu. U restoranu na plaži imate svu ponudu pića, lakše hrane, kafe itd. Naravno u sistemu "ol inkluziv". Možete u toku dana tri puta izaći na plažu i uvek ćete dobiti čiste peškire, koje će momci doneti do vaših ligeštula. "Kon Tikijevi" vodiči, gđica Maja i g. Dejan, permanentno su prisutni uz goste, bilo gde, pa ako je potrebno i za lekarsku intervenciju, a edukovani su i na izlete za piramide, Kairo, Memfis, egipatski muzej i sam mamutski grad sa vrlo preciznim savetima za svoje goste u slobodnom vremenu. I na kraju moram posebno istaći odnos lokalnog sveta, ako kažete da ste iz Beograda.

Danilo Jovanović, Beograd

Nacrt Strategijskog pregleda odbrane Republike Srbije (Kolegijum ministra odbrane) kao doktrinarni dokument stručno je veoma dobro urađen. Jedina mu je mana što nije naš. Napravljen po metodologiji i stavovima NATO, verovatno i uz neposredno učešće njegovih organa, on može biti primenljiv u bilo kojoj državi u našem okruženju. NATO je primorao sve male zemlje da ukinu vojnu obavezu i uvedu profesionalnu vojsku i time ih lišio njihove najveće odbrambene prednosti i snage - masovnosti.

Sadržaj pomenutog dokumenta ne odražava bezbednosne probleme i interese Republike Srbije već NATO. On nije ni aktuelan. U ovom trenutku (to je inače dokument koji će se, valjda, stalno ažurirati) njegov sadržaj treba biti samo jedna stavka i to - odbrana Kosova, gde se vodi tihi rat protiv Srbije od 1999. To bi bilo dovoljno kao sadržaj dokumenta jer će ova situacija s Kosovom potrajati duže, slično Kašmiru (odnosi Indije i Pakistana). U vezi s tim, bilo kakva reforma vojske, a naročito njeno brojno smanjivanje i masovno penzionisanje najiskusnijeg i najsposobnijeg oficirskog kadra (major - pukovnik), ozbiljno bi ugrozilo već narušeni integritet republike. Otuda, vojsku Srbije u ovom času po svim pitanjima treba samo prilagoditi njenom, i državnom, osnovnom zadatku - odbrani Kosova, što je nužno detaljnije razraditi u Strategijskom pregledu odbrane.

Naravno, ovo je ostvarljivo ako vlada i Skupština Republike Srbije misle i žele da odbrane Kosovo. I ako imaju plan za to, u kome su i zadaci vojske kao jednog od organa te države! To bi se odmah moralo odraziti i na pripremu vojske za buduća operativna dejstva. Izgleda da tih planova nema. Ali je zato štampa puna izveštaja o pripremi i uvežbavanju naših trupa za međunarodne operacije. Može li se dogoditi da, dok naša vojska učestvuje u nekoj od multinacionalnih operacija u svetu, neke druge trupe to isto čine na Kosovu (nedavne informacije o planovima NATO za prihvat iseljavanja oko 80.000 Srba sa Kosova u slučaju proglašenja njegove nezavisnosti!)!? Ima razloga da budemo sumnjičavi i zabrinuti jer postoji dosta jaka politička struja oko predsednika države, u vladi i skupštini, koja smatra Kosovo balastom za Srbiju i rado bi ga se otresla. Ako se SPC, koja je odvojena od države, mogla tako snažno angažovati u odbrani Kosova, zašto to ne može učiniti i Vojska Srbije? Probudimo se svi. Mi smo već napadnuti. I spolja i iznutra!

Stevan Mirković,general u penziji, Beograd

Princeza Jelisaveta Karađorđević nedavno je poslala dopis jednom beogradskom dnevnom listu. Nije mi namera da komentarišem sadržaj pomenutog dopisa. Međutim, primetio sam da se naša princeza na kraju pisma potpisala latinicom! Kakav delikt protiv našeg pisma i naroda, pogotovo ako znamo da se svaki narod bez svoga pisma i jezika nalazi pred sopstvenim uništenjem. Pokojnom ocu i pokojnom stricu kralju Aleksandru i srpskom narodu nanela je neoprostiv greh i sramotu. O, Bože dragi, spasi nas!

Svetozar D. Kondić, Beograd

Nedavno je, na kanalu televizije Politika, u emisiji "Ekonomist" posvećenoj budućem zakonu o denacionalizaciji imovine, ministar g. Parivodić, između ostalog, izneo je mišljenje da odredbe ovog zakona ne predviđaju mogućnost obeštećenja onim vlasnicima zgrada koje su u međuvremenu srušene, tumačeći to nemogućnošću utvrđivanja stvarne vrednosti.

Ovakav stav a priori je neodrživ jer su najvećim delom te zgrade upisane u zemljišne knjige, kao i činjenicom da se i u rešenju o nacionalizaciji taksativno navode svi podaci, relevantni za procenu vrednosti same zgrade. Postavlja se pitanje odakle pravo ministru, koautoru nacrta zakona, da ovakvim stavom abolira odredbe jednog duboko nepravednog zakona iz komunističkog režima, uskraćujući pravo na obeštećenje tako devastiranih vlasnika oduzetih zgrada. Na ovaj način ova kategorija građana dvostruko je kažnjena, prvo oduzimanjem, a zatim gubljenjem prava na obeštećenje. Ovako nešto predviđalo je rimsko pravo u robovlasničkom Rimu, svojim podanicima tzv. klauzulom "užas, fruktus i abuzus" pravom gospodara da oduzme, koristi i uništi bez ikakvih posledica.

Vojin Nikolić, Beograd