GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Krajnje vreme za obračun sa korumpiranim lopovima iz politike

Poslednji voz za pravnu državu

Hvala Milu na onome što je "učinjeno", jer da se nije "otcijepio", u Srbiji se još dugo ne bi ozbiljnije počelo govoriti o ustavu i izborima. (Doduše, tom "demokrati", koji je već šesnaest godina neprekidno na raznim funkcijama vlasti, taj referendum bila je poslednja slamčica spasa da ga se, razvlašćenog, ne dočepaju italijanski tužioci. No, to nije više naša briga).

Apsolutizam sa granice cenzusa

Kao sitan delić ovog, demagogijom sluđenog, naroda, nadam se da više neće doći do situacije da ključne poluge vlasti drže predstavnici onih stranaka koje ne samo nisu premašile, nego ni dostigle neophodni izborni cenzus - što je, priznaćete, jedinstven apsurd u svetu. Mesto potpredsednika vlade, guvernera Centralne banke, ministra finansija, spoljnih poslova, poljoprivrede i kapitalnih investicija, u rukama su minornih političkih grupacija, a ni stranka samog predsednika vlade ne uživa naročiti ugled među biračima.

Ovom napomenom, naravno, ne plediram za vlašću radikala, za koje je narod glasao više iz inata, nego za njihov program, koji, faktički, i ne postoji. Jer, osim nebuloznih obećanja, taj se "program" iscrpljuje u rušenju i opanjkavanju, uz hipoteku koju vuku iz vremena kada su sarađivali s Miloševićem. Čovek, koji je imao program i viziju, na tragičan je način nestao, zajedno sa petooktobarskim nadama naroda, i u zemlji je ponovo zavladala hajdučija, praćena rasprodajom svega vrednog.

Grabe dok mogu

U jagmi za što bržim ličnim bogaćenjem, naši političari, izgleda, ništa nisu naučili iz nesuvisle Slobine politike inaćenja sa svetom. Pred nama se odvija jedna licemerna komedija za narod oko Kosmeta, premda su svi svesni namere Zapada da od te pokrajine stvore samostalnu državu; sa Tribunalom i dalje igramo "mačke i miša", iako znamo da ćemo Mladića kad-tad morati da otpremimo u Hag; maštamo o otcepljenju Republike Srpske i njenom priključenju Srbiji; ne činimo ništa da zemlji i narodu vratimo milijarde sa KipraÖ i tako, u beskraj. Tako će se otezati i sa pisanjem ustava i izborima, sve zbog toga da se što duže ostane na vlasti, dok se ne odere i poslednja koža s naroda. A da sadašnja vlast ne razmišlja ozbiljno o raspisivanju izbora, vidi se i po tome da nema ni traga predizbornim aktivnostima, a još manje pisanju novog izbornog zakona, jer bi, možda, one minorne stranke ostale u bubnju.

Dolazi "vruća" jesen

Čeka nas, bez sumnje "vruća" jesen. Pred nama su dani ozbiljnih previranja, iako će se oni koji su sada na vlasti truditi da sadašnje stanje što duže potraje. Pitanje je, hoće li oni, od kojih zavise promene, - međunarodna zajednica i sam naš narod - sedeti skrštenih ruku. Nadajmo se, da neće, i da će se Srbija, ipak dovesti pameti.

Dimitrije Damjanov, Novi Sad

Srušen mit o"Brazilcima sa Balkana"

Šta uopšte reći posle ovog debakla, bolje reći fudbalskog "pakla", doživljenog od "gaučosa". Poraz je suviše blaga reč.
Prave reči su neviđena i nezapamćena bruka, sram i poniženje. Mnogi veruju da bi nas i njihovi dečaci od 16 i 17 godina, na terenu prosto razneli i zbrisali, a verovatno i mladi Holanđani najnoviji šampioni Evrope.

Želeli bismo da verujemo kako je sve ovo do sada samo jedan ružan san, ali nažalost, suočavamo se sa najsurovijom istinom i stvarnošću. Gde su sva ona naša svečana obećanja, izjave i zaklinjanja u stilu: izgorećemo na terenu, ostaviti svoja srca, odoleća naša "granitno-čelična odbrana i bedem" pred gomilom i još mnogo nekontrolisano izgovorenih gluposti i nebuloza. "Lale" su nas načeli a "Gaučosi" totalno dotukli. A što i ne bi, kada smo im pružili šanse. Ne treba mi sada da plačemo, tugujemo i patimo. Na ovome Mundijalu nisu imali sreće da se nađu naši susedi Rumuni, Bugari, Grci, pa i Turci, objektivno bolje i kvalitetnije reprezentacije od naše.

Već prvog dana od žrebanja i formiranja grupa, nama je moralo da bude jasno da mi nemamo šta da tražimo pored jedne Holandije, a pogotovu Argentine. Ako su mnogi od nas zaboravili koje su to fudbalske veličine i sile u Evropi i svetu, bile a bogme i sada, onda su to naši problemi i potpun zaborav ili neznanje.

Posle ovoga Mundijala gde nam je zagarantovano jedno od 25. pa do 32. mesta u zavisnosti od "plasmana" nama ličnih, koja će sada evropska zemlja da se interesuje za naše igrače, sem neke retke "kupovine" i to u bescenje i ponižavajuće malo. Naši su igrači svojim "ponašanjem, trčanjem i zalaganjem" ličili i delovali kao potpuno razbijena vojska ili kao sredovečni fudbalski rekreativci na peskovitoj plaži, gde ubijaju dosadu. Na terenu su delovali kao izgubljenici u fudbalskom vremenu i prostoru. Ali svako zlo ima svoje dobro.

Srušeni su lažni mitovi o nekim našim "fudbalskim veličinama i zvezdama kao i njihovim "priznatim kvalitetima i umećima". Ovaj Mondijal bio je njihova "labudova pesma" a ne daj bože da nam se ikada više ponovi ovakva reprezentacija. Savezni kapiten je opet priča za sebe kao i njegovi bliži i dalji saradnici. Najčasniju i najpošteniju ulogu u ovome svetu, odigrali su sponzori i navijači, ispunjavajući u potpunosti svoje zadatke, ali posle ovakve fudbalske prevare i nečuvene blamaže, sumnjamo da će ponoviti istu grešku. Stadioni će zvrjati prazni osim "zalutalih" i lakovernih navijača, čiji broj će se meriti u desetinama, a mnogo ređe u stotinama posetilaca.

LJubiša Stojanović, Beograd



Gospodine ministre, šta ste sve obećavali?

Otvoreno pismo ministru zdravlja

Poštovani gospodine ministre, koliko je meni poznato, ovo je već treća vlada u kojoj ste ministar zdravlja. A mi "obični" ljudi, na veliku vašu žalost, jako dobro pamtimo šta ste nam obećavali. I savršeno nam je jasno da je sve to bilo sračunato da pridobijete glasače. A posle izbora opet sve po starom, sve do novih izbora.

Kažete da vi ne znate šta se piše u nekim "knjigama" o našem zdravstvu. Pa naravno, što biste i čitali "raznorazne knjige"? Sve vi to dobro znate, a obećavali ste mnogo toga - i pravdu i pravičnost, i brigu za malog čoveka, i drastične kazne za lopove, koji su ojadili fondove zdravstvenog osiguranja. Ali od toga svega ništa niste učinili, pa je stanje još gore. Ali da pođemo redom. Kada je reč o zdravstvenom osiguranju, mi smo u apsolutno istoj poziciji kao i u bivšim režimima: vlast hladnokrvno uzima procenat od zarade zaposlenog, i to bez ikakvog ugovora ni jednosmernog ni dvosmernog, i barata našim novcem, bez ikakvog učešća onoga ko je stvarni vlasnik, to jeste osiguranik. I, naravno, tu su pronevere, lopovluci, korupcija i svi drugi oblici zloupotreba. I vi se zaklinjete da ćete sve to raskrinkati, ali i od toga nema ništa.

Tipičan primer je slučaj Milovana Bojića, ministra u doba Miloševićevog režima. Bio on pod istragom, najavljivane zatvorske kazne i - ništa. Otvara Bojić kardiocentar na Dedinju (naravno) uz milionska ulaganja! Pitamo se - čijih para?! Za koga? Odgovor je jasan: otet je novac od naroda, ali ne za lečenje nas, običnih ljudi: astronomske cene u tom "centru" plaćaju ljudi "dubokog džepa", takozvani "biznismeni" (novopečeni), mafijaši i kriminalci i raznih boja. I pored svega što se zna o tom Bojiću, vi mu dajete dozvolu za rad! Prosto neverovatno!

I nije Bojić jedini maher: setimo se Nenada Đorđevića koji je beskrupulozno opljačkao fondove socijalnog osiguranja. I eno ta, "baškari se" u svojim hotelima na Crnogorskoj rivijeri i opet niko ništa!
Drugim rečima, vlast (država) lišila nas je prava da se sami opredelimo kako za zdravstveno tako i penziono osiguranje što je krajnje nedemokratski, pri čemu se građaninu oduzima novac, bez ikakvih ugovornih obaveza, i bez ikakvih obaveza ako taj novac bude opljačkan, da se preduzmu rigorozne mere zatvora i oduzimanja nezakonito stečene imovine od počionica. Umesto toga, osiguranicima se sužava oblik zdravstvene pomoći, a penzije smanjuju ispod elementarnog minimuma za preživljavanje.

Gospodine ministre Milosavljeviću, profesore i doktore, neka vam bude jasno da ovaj narod ne zaboravlja ono što se obeća, ali je toliko puta do sada obmanut da je gotovo pao u letargiju. Vlast sigurno na to računa pa se ponaša kako se ponaša, ali ne treba baš biti siguran u takve procene. Bukne ponekada revolt, a onda je mnogo loše. Mi vam savetujemo da izvršite svoja obećanja, pa ako naiđete na nepremostive teškoće, ljudski bi bilo da date ostavku. I verujte mi da nisam zlonameran.

Dr Petar Milenković, Novi Beograd


Pljačka uživo

Od nečega čovek mora da živi, deviza je koje se drže vlasnici mnogih naših TV kuća. Tu ništa ne bi bilo sporno da gotove sve naše televizije nemaju u svom programu kvazikviz program. Svi ti kvizovi imaju jedan jedini motiv i strategiju, a to je otvoreno pljačkanje svojih naivnih gledalaca, po čuvenoj metodi koja se zove "sistem velikih brojeva".

Inženjeri su napravili takve softverske programe - PTT-monstrum mašine, koje u minutu mogu da prime samo na jednom broju na stotine poziva PTT pretplatnika, sa svih mogućih mreža. Takve softverske mašine i kompjutere su nabavile sve naše TV kuće, koje su stavljene u funkciju usisavanja para gledalaca. Sistem je sledeći:

Telefon za uključivanje stoji na ekranu non-stop, pozivi kreću, kompjuter beleži broj pretplatnika, odnosno količinu novca koji se sliva u isti, a znamo da svaki poziv košta najmanje od 35 do 45 dinara. Možemo zamisliti koja je to količina para ako se zna da se gotovo pola miliona gledalaca javlja i besomučno bankira kompjuterski softer.

Broj gledalaca koji čekaju na uključenje u program, da bi mogli uopšte da odgovore na pitanje za najčešće cifru od hiljadu evra, kreće se do neverovatnih 65.000 gledalaca. Dakle, teorijski, svi oni će biti uključeni u program za otprilike sto godina, ili u prevodu nikada.

Ova konstatacija istina ne smeta organizatorima i voditelju ovog kviza, pa stalno pozivaju nove i nove gledaoce da se uključe u nagradni kviz, iako će umesto uključenja u program, sa računa uvek biti skinuto novih par desetina dinara. Tako je to kod nas!
Kad vam neko stavi ruku u džep, toga čoveka nazivamo lopovom! Kada jedan čovek stavlja ruku u milione džepova, e toga čoveka zovemo ministrom finansija. A kada televizija gore opisanom metodom bezočno i javno pljačka svoje gledaoce, e to zovemo zabavno rekreativnim kviz-programom.

Milutin Mlađenović, Beograd