GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak 15. 6. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Vojska Srbije insistira da zadrži bojni brod iz 1933. godine

"Jadran" je ponos srpske mornarice

Zbog njegove izuzetne istorijske ali i upotrebne vrednosti, Ministarstvo odbrane predlaže da ovaj školski brod pripadne našoj vojsci

Školski jedrenjak "Jadran" ostaće u sastavu Srpske vojske, jer je on deo naše pomorske tradicije. To je jedini jedrenjak tipa "barkantin"na svetu, a kolika je njegova vrednost dovoljno govori činjenica da takav brod u svom sastavu nemaju ni takve pomorske sile kao što su Francuska ili Grčka. Svoje jedrenjake, na koje su ponosni, imaju Nemci, Italijani i Portugalci. To je tradicija zemalja koje neguju pomorstvo.

- Upravo zbog njegove izuzetne istorijske ali i upotrebne vrednosti, predlog Ministarstva odbrane je da "Jadran" pripadne našoj vojsci - kaže načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Petar Bošković.

ISTORIJAT JEDRENJAKA

Stvaranjem prve jugoslovenske države 1918. godine pojavila se potreba za nabavkom školskog broda, ali je, zbog nedostatka novca, ugovor za njegovu gradnju sklopljen tek 4. septembra 1930. godine sa hamburškim brodogradilištem. Jedrenjak je dobio ime "Jadran", a u matičnu luku Tivat uplovio je 16. jula 1933.
Pre Drugog svetskog rata bilo je sedam vožnji van Jadranskog mora, a posle samo pet, jer je glavni školski brod u to vreme bio čuveni "Galeb". Mesto koje mu je neopravdano bilo oduzeto, "Jadran" je ponovo zauzeo 1997. godine, kada je krstario do Grčke.
Najzanimljivije i najduže putovanje "Jadrana" bilo je za Severnu Ameriku 1938. godine, do NJujorka i Bostona. Zanimljivo je da je posada tom prilikom posetila našeg čuvenog naučnika Nikolu Teslu i poklonila mu gravuru broda. Tokom Drugog svetskog rata "Jadran" je koristila italijanska ratna mornarica, takođe kao školski brod, ali pod imenom "Marko Polo". Agonija broda počinje od kapitulacije Italije. Potpuno zapušten, ogoljen i opljačkan, dočekao je kraj rata vezan u jednom od venecijanskih kanala i služio kao most.

KRIVOKAPIĆ: SRBIJA NE DOBIJA NIJEDNU FREGATU

Predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić nazvao je spekulacijama tvrdnje da je postignut dogovor da Srbija iz sastava Ratne mornarice dobije dve fregate na Jadranu.
- Imovina bivše Vojske SCG podeljena je po teritorijalnom principu i sve što se nalazi u Crnoj Gori njeno je vlasništvo. Strane trupe u Crnoj Gori ubuduće mogu prisustvovati kao deo aranžmana Partnerstva za mir i NATO. Nijedne druge trupe ne mogu biti stalno stacionirane na teritoriji Crne Gore, pa ni bilo čije fregate, osim naših - rekao je Krivokapić i najavio da će crnogorska vojska "odrediti sudbinu Mornarice, koja je već sada Mornarica Crne Gore".

UČIONICA NA MORU

"Jadran" je jedrenjak tipa "barkantin" sa deplasmanom od 737 tona i dužinom većom od 60 metara i razvija maksimalnu brzinu od 1,4 čvora. Na njemu postoje tri jednokrevetne, dve dvokrevetne i tri četvorokrevetne kabine, zatim po jedan dvanaestokrevetni i tridesetokrevetni prostor.
Od prve obnove 1946. godine "Jadran", koji pripada redu najlepših jedrenjaka, redovno se održava i remontuje. "Jadran" je prava učionica na moru, jer su se na njemu obučile sve generacije oficira ratne mornarice od Kraljevine SHS do državne zajednice SCG.

Prema njegovim rečima, to je jedini brod na kome se može izvoditi pomorska obuka, napominjući da će Srbija biti u obavezi da plaća njegovo održavanje i kompletnu posadu.
- Ne bih komentarisao tvrdnje da Srbiji nije potrebna mornarica, jer ju je ona imala i za vreme kraljevine kada, takođe, nije imala izlaz na more, ali je iznajmljivala solunsku luku na 100 godina. Tu su bili usidreni naši brodovi i upravo u to vreme je i formirana naša mornarica. Mi sada imamo rečnu mornaricu i brod koji je kupio kralj Aleksandar, a Beograđani za njega dali najveći prilog, predstavlja našu potrebu i obavezu - podseća Bošković.

Naš sagovornik misli da neće biti nikakvih problema da taj brod nakon razgovora o razdruživanju pripadne nama.
- Postoje neki predlozi da Srpskoj vojsci pripadnu i dve fregate, ali su one izuzetno skupa oruđa. Malo se zna da je brod najskuplje tehničko sredstvo, jer na sebi ima gotovo sve vrste naoružanja. Primera radi, samo na jednoj raketnoj fregati postoji devet radara. Svako tehničko sredstvo koje je čovek izmislio može se naći na brodu. Naša raketna fregata je još respektabilna i, uz mali remont i izvesna osvežanja, to su moćna sredstva. Ne znam šta će Crna Gora odlučiti, da li će zadržati ili ukinuti mornaricu, ali podsećam da Holandija ima duplo manju obalu od Crne Gore, a četiri puta jaču mornaricu - ističe Bošković, koji je i kapetan bojnog broda.

On dodaje da bi ukidanje mornarice u Crnoj Gori bio loš potez, jer bi, kako kaže, u geostrategijskom smislu bio presedan da zemlja koja ima more nema ratnu mornaricu. Bošković smatra da bi zadržavanje samo Obalske straže u Crnoj Gori "bilo isto kao da imate državu, a nemate vojsku već lovačko društvo".

Inače, penzionisani general i savetnik za bezbednost predsednika Skupštine Crne Gore Blagoje Grahovac, koji se zalaže se za ukidanje Mornarice i formiranje Obalske straže, izjavio je za naš list da mornarica Crne Gore ne bi sa vojnog aspekta imala nikakvu svrhu. Grahovac naglašava da crnogorski budžet to ne bi mogao da izdrži, dodajući da Crnoj Gori ne preti nikakva opasnost s mora.

- Takve teze predstavljaju razmišljanja ljudi koji iza sebe imaju kriminogene strukture, jer Ratna mornarica i SFRJ i SRJ i SCG je služila isključivo kao mreža za kriminogene strukture - istakao je Grahovac. On je kazao i da "o nekakvim naoružanim sastavima Srbije na Jadranu ne može biti govora".

Siniša Dedeić


vesti po rubrikama

^tema

INTERVJU: Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS u Narodnoj Skupštini Srbije
Vojska Srbije insistira da zadrži bojni brod iz 1933. godine
Planirano da do 2010. godine Vojska Srbije ima 21.000 pripadnika
 
 


     


FastCounter by LinkExchange