Tužilaštvo Haškog tribunala počelo je istragu o
korišćenju 230 miliona nemačkih maraka koje je Republika Srpska
(RS) 1997. godine uzela upadima u monetarni sistem tadašnje SR
Jugoslavije, pišu banjalučke Nezavisne novine, prenosi Beta.
Pozivajući se na izvor blizak Haškom tribunalu, list navodi da
postoje indicije da se deo sredstava koje je Vlada RS s premijerom
Gojkom Kličkovićem na čelu povukla upadom u platni promet SRJ
22. avgusta 1997. koristio i za finansiranje skrivanja haških
optuženika.
Portparol haškog tužilaštva Anton Nikiforov potvrdio je da je
istraga otvorena i da haški istražioci na njoj rade zajedno sa
istražnim organima RS.
Vlada RS je 3. oktobra 1997. donela odluku o povlačenju sredstava
iz primarne misije SRJ, usvojivši i zaključak prema kojem ta odluka
neće biti objavljena u Službenom glasniku RS jer se radi o državnoj
tajni. U tekstu se navodi da je "upravo zbog toga ostalo
nepoznato o kojim sredstvima je reč", i da je to pitanje
na koje odgovor treba da pruži haška istraga.
List piše i da u posedu ima faksimil te odluke kojom je Vlada
RS ovlastila Kličkovića da sredstva odobrena vladinim rešenjem
broj 01-523/97. koristi za troškove koje vlada ima "u vezi
sa optuženim građanima RS od strane Haškog tribunala", prenosi
Tanjug.
Nekadašnji ministar pravde RS Momčilo Mandić, suočen sa optužbama
da pomaže haške begunce, ranije je tvrdio da je Radovan Karadžić
svoje skrivanje finansijski obezbedio sa 113 miliona nemačkih
maraka koje je RS povukla iz platnog prometa SRJ u prvim posleratnim
godinama. - Sav posao išao je preko Razvojne banke, čiji je direktor
bio Gojko Dursun. To je zapravo bila banka Radovana Karadžića
- tvrdio je Mandić.
