KRAGUJEVAC - Radnici Građevinskog preduzeća
"Ratko Mitrović" tvrde da im rukovodstvo preti otkazima
jer su se krajem maja požalili reporterima našeg lista da gladuju.
- Plate su sve manje, a posla sve više - jadali su se zidari,
tvrdeći da im rukovodstvo zakida na satnicama, pa zajedno sa toplim
obrokom mesečno ne zarade više od šest do deset hiljada dinara.
- Rekli smo istinu, a oni su nas terali da potpišemo izjave da
to nikada nismo izustili - kaže Milorad Čolović.
Rukovodstvo Građevinskog preduzeća "Ratko Mitrović"
tvrdi da nikada nikome nije zaprećeno otkazima.
- Prosečna plata je od dvanaest i po do trinaest i po hiljada
za 180 radnih sati. To jeste malo, ali ne možemo da potrošimo
više nego što zaradimo. Otkaz niko nije dobio, niti je bilo ko
pretio radnicima, jer oni svakako imaju pravo da se požale na
visinu svog ličnog dohotka, ali ne i da iznose neistine. Na to
nemaju pravo. Upravo zbog toga dobili su pisana upozorenja da
u javnost ne iznose laži. To se odnosi na priču o akcijama. Navodno
smo ih ucenjivali, što zaista nema veze sa istinom.
Ovaj odgovor dobili smo od rukovodstva GP "Ratko Mitrović".
Zidari su nam rekli da je većina ostala bez akcija u preduzeću.
Rukovodstvo ih je, tvrde, ucenilo otkazima i otkupilo akcije za
300 dinara. Posle nekoliko dana te iste akcije rukovodioci su
prodavali po 2. 400 dinara.
Radnici i dalje stoje iza svoje priče. Kažu da im niko ne može
oduzeti pravo da govore.
- Kad se od plate, koja je osam ili deset hiljada, odbije topli
obrok, ne zarađujemo ni zagarantovani minimalac. To je i ispod
ljudskog dostojanstva! Pocrnesmo od rada, od rane zore pa dok
sunce ne zađe, a nemaš ni za koricu hleba - jadaju se oni.
Pričaju da je preduzeće "Ratko Mitorvić" nekada uživalo
veliki ugled u zemlji i svetu. Gradili su u Rusiji, Alžiru, Iraku,
Mongoliji, a da tuga bude veća, preduzeće im već godinama duguje
za poslove koje su 1996. i naredne dve godine radili u Sibiru
i Moskvi.
- Direktori tamo "pogode" platu od četiri i po hiljade
dolara po čoveku, nama obračunaju po sedamsto ili osamsto, pa
nam ni to ne plate. Imamo čoveka koji već deset godina moli da
mu isplate nekih 3.700 dolara, i uvek kažu "sutra" -
pričaju zidari.
Traže da se njihov rad plati. Ne plaše se nikakvog posla, na
sve pristaju, samo da im daju pristojnu platu.
- Mi posla imamo i na vreme ga završavamo. Po gradu ima bar deset
naših gradilišta, samo para nema. A gde su? - pitaju nezadovoljni
takvim ponašanjem uprave.
O. Jeremić
