PIROT - Miljana Đorić, penzionerka iz sela Barje Čiflik kraj Pirota, godinama priprema meleme od trava i komovice kojima leči obolele od crvenog vetra i masnog tkiva. Nije nepoznata mnogim nevoljnicima i van atara ove opštine.

Miljana je po profesiji učiteljica. Radila je u Ćuštici, Šugrinu i Radosinu kraj Babušnice. Radila je i u pirotskoj štampariji "Grafike", a sada je u penziji. Kaže sa ponosom da je bakin učenik, a njeno zanimanje za lečenje narodnom medicinom počelo je još u detinjstvu.

- Moja baka je to znala, nigde to nisam pričala, sve dok pre dvadeset godina moj direktor nije imao zdravstveni problem - crvenilo po licu i nogama. Prvo nisam želela da priznam da ja pravim meleme, rekla sam da to radi neka baka. Kada se izlečio i hteo da se na neki način zahvali, onda sam rekla da sam u stvari ja ta baba - priča Miljana.

S bakom Jovankom Miljana je brala i sušila razne trave. Baka ništa nije htela da joj kaže, samo je vodila u berbu trave ispod Planinarskog doma, gde je ona, poreklom iz Dobrog Dola, imala pojatu.

- Ne znam kako se sve te trave zovu, ali znam da se one kuvaju sa komovom rakijom. Bila sam bakin pomagač i učenik i odala mi je tajnu pripreme melema. Za lečenje crvenog vetra koristi se jedna vrsta bilja s komovicom, a za masna tkiva tri vrste - kaže Miljana.
Pomagala je mnogima koji su se žalili na bolove, praćene otokom i visokom temperaturom, crvenilo na rukama i nogama i po telu. Bilo je i slučajeva da se crvenilo pretvori u rane.

		OTOK KAO RUKOM ODNET NJena komšinica Biljana Đurić (49) kaže da ni sama nije verovala u priče da Miljana melemom leči. Kaže da su joj obe noge bile otečene i bolele je od kolena do stopala. Otok je bio veliki a bolovi nepodnošljivi. Bila je i kod lekara, sve dok nije od svoje majke čula za Miljanine meleme. - Nisam verovala u to. Kad je došla, rekla mi je: "Probaćemo sa mojim melemima, ali garantujem da će ti biti bolje". I dalje sam bila sumnjičava i majci rekla da prvo probamo na jednoj nozi i vidimo šta će biti. Tako je i bilo. Melemom smo natopili krpu i omotali oko noge. Posle dva sata, pošto je bila velika temperatura, krpa se osušila i onda sam osetila da mi je bilo bolje. Tek tada sam dozvolila da se melemom namaže i druga noga. Krpe smo menjali non-stop, puna 24 časa. Kad sam posle dva dana otišla kod lekara na kontrolu, oni su se začudili. Nisu više to bile one moje stare i natekle noge. Od velikog otoka nisam mogla da hodam a prsti na nogama su bili modri. Lečenje je trajalo dva dana, za vikend. Kad su me prvi put videli lekari, rekli su da je to tromboza i da mora da se uradi ultrazvuk, a posle su se čudili da je otok nestao, kao da je rukom odnesen - priča Biljana.

- Imala sam nedavno slučaj jedne žene iz Beograda koja je imala jake bolove u uvu i rane po licu. Probali smo i za jednu noć nestao je otok, a od rana su ostale samo mrlje. Dakle, kad vidim, odmah znam o čemu je reč i pokušam da pomognem - kaže Miljana.

Spisak ljudi kojima je pomagala je veliki. Pomagala je deci od šest godina, trudnicama, dojiljama, mnogim znanim i neznanim ljudima. Priseća se jednog radnika "Tigra", kome je trebalo da amputiraju nogu. Uspela je da ga izleči. Pamti i jednog poznanika kome je crveni vetar zahvatio grudni koš i ruku i imao visoku temperaturu.

- Izvukli su ga iz bolnice i za dva sata, posle dejstva mog melema, počeo je rukom da maše - priča Miljana.
U njenoj svesci su mnoga imena, brojevi telefoni ljudi iz mnogih gradova Srbije kojima je pomagala. Na pitanje da li je neko od lekara tražio pomoć, kaže da je među onima kojima je pomagala bilo i lekara.

- Izlečila sam i jednu devojku koja je pri kraju studija medicine - nastavlja Miljana.
Miljana se uoči naše posete spremala na put u Vojvodinu, gde su je pozvali u pomoć. NJena vrata otvorena su za sve kojima je pomoć potrebna i koji veruju u moć njenih melema i lekovita svojstva trava koje samo ona zna. Svoje meleme slala je u mnoge gradove bivše SFRJ. Dosad je, prema nekoj njenoj evidenciji, njenu pomoć dobilo oko 5.000 ljudi.

- Meni je najvažnije da ljudima mogu da pomognem. Nikom ništa ne naplaćujem, a ako hoće neko nešto da ostavi, to je njegova odluka. Želim da se ljudi od svega izleče i, kad se sretnemo, da mi se jave i kažu da sam im pomogla. To mi je najveća nagrada - kaže Miljana.

Tekst i foto: P. M.