BEOGRAD - Nikada mi nije palo na pamet da bežim iz zemlje jer nisam krivac, već žrtva bivšeg režima. Do sada sam zbog lečenja više puta odlazila u inostranstvo, ali sam se uvek vraćala. Neću da idem iz Srbije sve dok ne dokažem da nikoga nisam prevarila, izdala i oštetila, niti dinar jedan iznela iz zemlje. Svedok sam svega što se dešavalo u Srbiji i zbog istine sam dobrovoljno ostala ovde, iako su mi zbog velikog kapitala, koji sam nasledila od pokojnog supruga, mnoge zemlje nudile azil i pasoš - rekla je u ekskluzivnoj ispovesti Glasu javnosti Dafina Milanović, vlasnica Dafiment banke, optužena da je zloupotrebom službenog položaja pribavila protiv pravnu imovinsku korist od 19,7 miliona nemačkih maraka, milion dolara, tri i po miliona švajcarskih franaka, 10,9 miliona austrijskih šilinga i oko 200 miliona italijanskih lira.

		ISPRAVE Dafini Milanović je 15. januara 2004. godine ukinut pritvor, a sud joj je putnu ispravu odobrio 28. septembra iste godine, tako da ona može nesmetano da putuje - izjavio je juče sudija Zoran Zvonar, predsednik sudskog veća u procesu protiv nekadašnje "srpske majke". Prema njegovim rečima, Dafina Milanović redovno se odaziva pozivima suda i, sve dok to bude tako, sud neće preduzimati nikakve zakonske mere protiv nje.

Da li je tačno da ste do sada više puta odlazili u inostranstvo?
- Tačno je. Pasoš sam dobila 28. septembra 2004. godine zbog lečenja u inostranstvu i od tada sam više puta boravila na inostranim klinikama. Znate, sudu sam predložila da mi omogući putnu ispravu i da bih izmirila dug prema štedišama Dafiment banke.

Kako to nameravate da uradite?
- U određenoj banci u Evropi postoji ogroman kapital, nasledstvo moga pokojnog supruga, koje je preneseno na mene. Malim delom tog novca mogu da podmirim sve štediše. Međutim, da bih obavila tu transakciju, moram inostranim bankarima da dokažem da sam čista pred zakonom i da s punim pravom mogu da raspolažem nasledstvom. Zbog toga sam predlagala da sud donese privremenu oslobađajuću presudu kako bih u pratnji policije ili državne bezbednosti otputovala i završila posao. Dosad sam nekoliko puta pokušavala da stupim u vezu s nekim iz vrha države i objasnim im o kolikom se kapitalu radi i šta bi te pare značile za Srbiju, ali izgleda da to nikoga ne interesuje. U nekoliko navrata obraćala sam se i kabinetu Mlađana Dinkića, ali bezuspešno. Nisu se udostojili ni da mi odgovore. A te pare zaista postoje. Čelnici te banke su na osnovu veličine kapitala ponudili da daju garanciju za moje privremeno oslobađanje, a direktor je rekao: "Kada bi znali o kolikoj se sumi radi, prostrli bi vam crveni tepih od aerodroma do vaše kuće". Verujte mi, meni je interes da taj novac uđe u Srbiju, da dokažem da sam nevina i da moje unuke mogu uspravne glave da nastave život, ali i da pomognem ovoj zemlji.

Odakle toliko bogatstvo?
- Moj pokojni suprug je Jevrejin i to je porodični kapital, koji je kroz Dafiment banku trebalo da uđe u Srbiju. Zbog toga je ona i napravljena. Slobodan Milošević je to dozvolio jer su on i moj suprug imali dogovor. Međutim, posvađali su se, a onda su počele pretnje mojoj porodici. Suprug i deca su seli u automobil i krenuli da se sklone, ali su u Mađarskoj izginuli pod nerazjašnjenim okolnostima. Na ravnom seoskom putu, gde ne može da se vozi brže od 80 kilometara na sat, stradali su. U slupanom vozilu kazaljka na brzinometru bila zaustavljena na cifri od 180, što je neshvatljivo. Ni dan-danas ne znam pravu istinu o smrti moje porodice.

Kako živite pored tolikog kapitala?
- Verujte mi, pozajmljujem za lekove. Kada bi ova država imala iole sluha, ovaj proces bi se završio za jedan dan. Pogotovu što se optužnica protiv mene zasniva isključivo na fotokopijama falsifikovanih priznanica, nigde nema originalnih priznanica. Pa zar bih se ja brukala za tako "sitnu" sumu novca u odnosu na kapital kojim raspolažem u inostranstvu. Da sam htela da bežim, mogla sam da prihvatim švajcarsko državljanstvo, koje su mi nudili, ali nisam. Hoću da isteram istinu na čistac.

Gde su isparile pare iz Dafiment banke?
- Deo novca sam dala u humanitarne svrhe i strašno me boli što niko nije objavio da sam sa 2,5 miliona maraka finansirala obnovu Patrijaršije. Mojim parama je postavljen bakarni krov, izrađen ikonostas, uvedeno grejanje i urađena kompletna adaptacija. Davala sam bolnicama, ratnim invalidima, Kapetanu Draganu, ali to je sve kap u moru koliko su mi para oteli.

Ko vam je i kako oteo pare?
- Radoman Božović je bez moje saglasnosti skinuo sa računa banke 47 miliona maraka. Digla sam frku, ali su mi rekli da te pare moraju da uzmu i isplate penzije i studentske kredite. Zatim je isto toliko uzeo za Železnicu, 10 miliona za Skupštinu grada, a još deset je uzeo Nebojša Čović za zemljište na Slaviji. Platila sam zemljište, iskopavanje i uređenje placa i izradu kompletnog projekta za izgradnju, a na kraju je raskinuo ugovor sa mnom, zemljište oduzeo, a pare nikada nije vratio.

Zašto ste to dozvolili?
- Ja sam posle smrti supruga bila samo marioneta. Slobodan Milošević je odredio rukovodeći kadar. Bankom su upravljali Bora Atanacković, Dragan Tomić jedan i Dragan Tomić dva, Milutin Mrkonjić, Miloš Minić, Nikola Spajić i drugi. Morala sam svaki dan i pre i po podne da idem na konsultacije u Narodnu banku. Svi ti ljudi su sada na spisku svedoka, ali niko ne deli optuženičku klupu sa mnom, iako su oni zapravo vodili banku.

Borislav Dodoš,(nastavak u sutrašnjem broju)