APrema definiciji, nastaloj u Engleskoj pre gotovo četiri veka, "ambasador je čestit čovek poslat u inostranstvo da laže u korist svoje zemlje". Izreka je šaljiva i, razume se, kao sve takve, samo delimično tačna. Što se tiče današnjih stranih diplomata u Srbiji, vidljivo je da su njihovi zadaci i obimniji i drugačiji: oni našoj javnosti drže lekcije o demokratiji, korupciji, organizovanom kriminalu, privatizaciji, neusaglašenosti srpskih zakona sa evropskim... Teme im obuhvataju sve što smatraju da je poučno za malu i nejaku zemlju u tranziciji, ali su im uvek na prvom mestu izjave o obaveznoj i potpunoj saradnji naše zemlje sa gospođom Karlom del Ponte i njenim činovništvom. Imaju diplomate, nema sumnje, važnih i drugih poslova, ali packe koje neprestano upućuju srpskoj vladi i srpskom narodu nekako najviše upadaju u oči i najduže se pamte.

Dušanov zakonik na francuskom

U istoriji diplomatskih odnosa Srbije i drugih zemalja, srećom, bilo je i drukčijih, lepših primera. Na to nas podsećaju, recimo, slučajevi dvojice konzularnih službenika, Francuza i Engleza, koje je poziv doveo u Beograd početkom druge polovine 19. veka.

Marta 1854, u francuskom konzulatu u Beogradu počeo je da radi Ogist Dozon. Dobro je znao srpski jezik, a kako je i sam bio pesnik, privukle su ga srpske narodne pesme i počeo je da ih prevodi. Već iste godine u francuskim časopisima štampani su njegovi prvi prevodi naših narodnih pesama, a zatim i pripovedaka. Prvu zbirku prevoda u kojoj je bilo 37 epskih i 66 lirskih pesama objavio je 1859. godine. Dozon je napisao i srpsku gramatiku, preveo i 115 članova Dušanova zakonika, bavio se i arheologijom, pa je proučavao bogumilske stećke u Blatu i Ćerini... Pripremio je i rusku gramatiku, a u rukopisu mu je ostala i zbirka prevedenih srpskih narodnih pripovedaka.

Društvo srpske slovesnosti, ceneći njegove književne zasluge, izabralo je 1862. Ogista Dozona za svog dopisnog člana. NJegovi prevodi doprineli su boljem poznavanju srpske narodne poezije ne samo u Francuskoj, već i drugim zemljama Evrope, što možda najbolje potvrđuje primer Ovena Meredita.

Oven Meredit (pseudonim engleskog pesnika Edvarda Roberta Bulver-Litona, sina pisca poznatog romana "Poslednji dani Pompeje", kao zastupnik generalnog konzula Engleske u Beču, često je dolazio u Beograd. Prvi put se to dogodilo 1859. ili 1860 godine. On je svakako znao za Dozonove prevode naših narodnih pesama; na takav zaključak navodi i činjenica da je za svoje prevode srpskih narodnih pesama na engleski gotovo doslovce koristio tumačenja iz knjige svog francuskog kolege.

Primer za današnje diplomate
On nije dobro znao ni srpski jezik, što je vidljivo već iz naslova njegove zbirke objavljene 1861 (drugo izdanje 1917): "Serbski pesme or National Songs of Serbia". Možda je važno reći i to da je Meredit svojim savremenicima bio poznatiji kao pesnik nego kao diplomata (iako je bio čak i vicekralj Indije i ambasador Engleske u Parizu). NJegovi prevodi naših narodnih pesama bili su sasvim slobodni prepevi, pa su neki kritičari pisali da su oni potpuno izneverili duh originala i da više liče na Tenisona nego na Podrugovica, dok su drugi smatrali kako će Oven Meredit u engleskoj književnosti ostati verovatno najpoznatiji po delima koja su nastala na osnovu nekih drugih, kao što su "Serbski pesme".

Drugo vreme, drukčiji i diplomati. Razume se, bilo bi lepo da i ovi koji danas borave u Srbiji (i uglavnom dobro znaju srpski jezik) imaju ponešto od duha Dozona i Meredita. Verovatno bi se onda i neki od njih našao među (bar dopisnim) članovima SANU.

Vojislav M. Stanojčić, Beograd

Poštovani, sa nevericom sam posmatrao glavne ekonomske poteze demokratske vlasti u Srbiji (glavne poluge držala G17 plus), koja je odmah pokazala da nije sposobna ili voljna da sprovede pravedan poreski sistem. Dok u Nemačkoj najbogatiji plaćaju najviše - pri čemu se porez kreće i do 90 odsto visokih prihoda, kod nas je, uglavnom, višestruko oporezivan i taksiran srednji i siromašni sloj. Štaviše, ovi slojevi nemaju nikakve mogućnosti da utiču na raspodelu preostalih para, jer im se, po najboljoj tradiciji komunizma, nikako ne dozvoljava da prime bruto platu, pa sami izdvoje koliko im treba za zdravstvo, socijalno i sl. Oni su na taj način ponovo oporezovani, jer ne postoji nikakva kontrola koliko od izdvajanja za zdravstvene i socijalne potrebe zaista ide u korist onoga koji je taj novac odvojio od plate.

Druga karakteristika demokratske vlasti u Srbiji je jasna prevaga političke nad sudskom vlasti. Poslednji primeri rada radiodifuzne agencije su primer kako partijske strukture elegantno i samouvereno ignorišu sudske odluke. U isto vreme izvršna vlast nije sposobna da efikasno sprovede izvršavanje najjednostavnijih zakona, kao što su zakon protiv pušenja ili efikasna naplata saobraćajnih kazni.

Ono što je očito je to da, u nedostatku efikasne i sudske vlasti, vlada počinje da se ponaša po sistemu: neko ovde krši naša pravila?! Hajde da kolektivno kaznimo sve koji se ponašaju po šablonu ko će da se da se bakće sa pojedincima. Poznato je da su penzioneri, trudnice, bolesni i siromašni slojevi stanovništva, baš ti koji se retko bune i imaju mali uticaj u društvu. Postoje, na primer, neki ljudi koji su bespravno na bolovanju. Fino, hajde da donesemo nov pravilnik o bolovanjima i kaznimo sve koji odlaze na bolovanje, nemamo mi živaca da jurimo prekršitelje.

Rođen sam 1962. godine i delom sam živeo u vreme komunizma (zvanog samoupravni socijalizam) u Srbiji. Tako znam da su sistemi kolektivnih kazni, prvenstvo partijske nad sudskom vlasti i raspodela materijalnih sredstava o kojima sam govorio na početku, tekovine komunističke vlasti. Premijer V. Koštunica takođe je rastao i razvijao se u to vreme, a bio je (samo) proklamovani borac protiv komunizma. Meni se čini da, nažalost, okvire tog sistema on nije uspeo da prevaziđe i pored sve borbe. Još nam samo ostaje da pozovemo brata (druga) Fidela u goste.

Aleksandar Jovanović, Beograd

Dragi Glase, čitam vas godinama a najviše mi se sviđa rubrika Glas čitalaca. Tu objavljujete pisma koja mi se i ne dopadaju, ali i to je bolje nego kriti i prećutkivati tuđe mišljenje kad je već tu.

Učesnik sam mnogih televizijskih i novinskih anketa. Ko govori i piše istinu kad joj ni (je) vreme (kad nije odobrena i "opšte prihvaćena") imaće probleme! Dobro je što imam novine koje mogu da čitam i kojima mogu da pišem. Hrabre i poštene proglašavaju glupima pa se posle čudimo gde smo stigli. Sada se sprema (ne) stručna prevara s ustavom Srbije. Kao svi smo mi građani Srbije (čudi me da je odobreno i ovo ime) države. Ako pristanemo na "poštenu" igru, provešćemo se ko Gojkovica mlada iz pesme Zidanje Skadra na Bojani. Mi Srbi ćemo biti samo građani koji će govoriti srpski jezik i pisati ćirilicom. Nacionalne manjine će biti Mađari i ostali koji će imati uz opšta prava ko građani i manjinska prava. Tu je i stotinu vrsta autonomije. Početno pravilo će se toliko izmeniti da će ličiti na klin čorbu pre pripreme.

Ili smo svi državljani Srbije građani, ili je Srbija država srpskog naroda i nacionalnih manjina koji u njoj kao svojoj državi dobro žive, a kojima treba na srpski ponos obezbediti i neka precizna manjinska prava. Ako nešto nije važno neka bude kako mi hoćemo - moj je moto neprijateljima srpskog naroda!

Nikola Ristić, Borča

- Zato što su oni u ovoj političkoj ponudi čista farsa, s obzirom na totalno izraubovane i dokazano nesposobne političare...
- Zato što MI odavno sami NE odlučujemo kada će oni biti raspisani, već nam iste često nameću i preporučuju strani moćnici i uticajni pojedinci

- Zato što dokazano, matematički, logički, empirijski, oni ništa NE mogu da promene u ovoj konstelaciji i rasporedu političkih snaga...

- Zato što će, i posle novih izbora, garantovano bolje biti samo onima koji su pri, pored i oko vlasti, nikako i onima pomoću kojih je ta bulumenta uopšte došla u situaciju DA vlada nama...

- Zato što posle nove prevare nas birača, nećemo morati iz očaja DA čupamo kose što smo još jednom prevareni i izigrani našom voljom...

- Zato što vlastima običan prevareni čovek može DA se osveti, samo ako ih bojkotuje, NE bira ih, to jest pusti ih DA se sami samounište, bez pomoći nas birača...

- Zato što nas, jedni te isti ljudi, godinama vuku za nos, i to do onog istog trenutka kada prebroje naše glasove...
- Zato što bojkotom izbora pokazujemo onima koji se nude za naše usrećitelje DA su zapravo lažne mesije, i da smo ih kao takve identifikovali i prepoznali...

- Zato što tim činom bojkota, političku scenu u Srbiji naš birač može da uozbilji i radikalizuje, čime se želi pokazati da na ovim prostorima više nije moguće uzeti vlast na blanko, bez rezultata. Tom maniru se jednom mora stati na kraj.

- Zato što je neizlazak na sledeće izbore znak inteligencije, znak upozorenja, i na kraju znak da više NE želimo da nam vlast posle svakih izbora drži iza glave uši Duška dugouška...

Milutin Mlađenović, Beograd