GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja 04. 6. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Nikola Šindik, umetnik i predsednik sekcije proširenih medija ULUS-a

Klovnovi traju jer je beda večna

Aktuelna scena je apoteoza kapitalističkog manira proizvodnje. Mali broj autora je previše plaćen

Nikola Šindik, umetnik i pisac, prošle nedelje je izveo performans "Milosrdni anđeo" u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić". U seriji performansa "No pasaran" Šindik zajedno sa svojom porodicom daje direktni komentar na našu stvarnost. "Apsolutno sam rezigniran prema umetnicima koji ne shvataju da je ovo što nam se desilo i dešava - istorija" kaže Šindik. Postavljajući fenomen porodice kao poslednju liniju odbrane, Šindik eksploatiše, preusmeruje i preoblikuje energiju "neprijatelja" insistirajući na "sabornosti svih umetničkih disciplina". Više od stotinu beogradskih umetnika učestvovalo je u Šindikovim performansima, koje on naziva "konvencionalnim ritualima". Slično je radio i u herojskim danima beogradskih klokotrista.

Sabornost umetnosti
Klokotrizam je avangardistički pokret sa kojim ste bili blisko povezani sedamdesetih i osamdesetih. Šta je klokotrizam?

- Značenje anagrama klokotrizam je "klovnovi koji traju jer je beda večna" plus ironični izam. Ime je dao pesnik Aleksandar Sekulić. Osnovna namera je sabiranje svih umetnosti u jedan simbiotički, organski izraz. Klokotrizam se ispostavio kao "nedostajuća karika" u poetskom lancu beogradske likovne scene - dada, zenit, hipnizam, fluksus...Bio je validna opozicija dominantnim estetikama okupivši takva imena kao što su Kolja Milunović, Boža Babić, Steva Knežević...U klokotrističkim akcijama koje smo nazivali "situakcije", našim glavnim oružjem za direktni sudar sa publikom, stasala je čitava generacija autora. "Situakcije" su anticipirale performans. Klokotrizam nije bio pokret. Termin "pokret" se namerno izbegavao jer je klokotrizam bio više otvorena duhovna radionica. Ne estetika kao strategija, već zbir poetičkih volja.

Vi ste i predsednik sekcije proširenih medija ULUS-a.
- Šta znači termin prošireni mediji? Sve i ništa. Sve što se ne uklapa u "veliku trijadu" slikarstvo, skulptura i grafika. Prošireni mediji i dalje imaju auru poddiscipline. Ispada da je video-podfilm, a performans amatersko pozorište. Moje viđenje je drukčije. Treba razdvojiti umetnost kao zanat i umetnost kao umetnost. Sve što prekoračuje zanat, sve što se ne može administrovati, što se opire svim klasifikacijama za mene spada u domen proširenih medija. Tačnost iskaza je jedino merilo.

Planiram Trijenale proširenih medija za sledeću godinu u paviljonu Cvijeta Zuzorić. Trijenale će pokazati da se sve ne svodi samo na kompjuter, print, performans. Opus Isaka Aslanija i Bože Babića je suštinska definicija proširenih medija.

Kapitalizam i renesansa
Kako vidite aktuelnu svetsku scenu i njeno potpuno pristajanje na transkapitalizam kao vrhovni princip? I industrijski konceptualizam i "povratak slici" nemaju nikakav kritički stav.
- Aktuelna scena je potpuna apoteoza kapitalističkog manira proizvodnje. Takvu ulogu umetnosti zaista nisam očekivao. Mali broj autora je previše plaćen. Davati 100 miliona dolara za umetničko delo ili da bi se osigurale noge fudbalera, dok sto miliona ljudi umire od gladi za mene je, najblaže rečeno, nepristojno.

S.M.


vesti po rubrikama

^glasno

Izveštaj sa prvog "Etnofest - muzika sveta" festivala u Novom Sadu
Eks men - Poslednje uporište
Nikola Šindik, umetnik i predsednik sekcije proširenih medija ULUS-a
 


     


FastCounter by LinkExchange