Mali broj ljudi zna da konji mogu da pomognu u lečenju raznih bolesti! Hipoterapija, kako se stručno zove lečenje uz pomoć konja, odvija se pod nadzorom lekara i instruktora jahanja. Tako je, pored pacijenta koji je voljan za ovaj vid isceljenja i kome ne smeta miris životinje i štale, potreban konj, vodič i terapeut. Bitna je, kažu, i okolina za šetnju koja doprinosi dobrom raspoloženju.

Đorđe Kazančev, iskusni instruktor jahanja, kaže da je ovaj vid lečenja poslednjih decenija postao vrlo popularan u svetu i veruje da će hipoterapija zameniti zamorno bolničko lečenje.

- Bolesti kičme, kukova, zarastanje rana, nekontrolisani epileptični napadi kao i cerebralna paraliza - sve ove bolesti uspešno leči hipoterapija. U to sam se uverio osamdesetih godina dok sam radio u Lipici, poznatom slovenačkom konjičko-turističkom centru, kao instruktor jahanja. Postoji postupak lečenja koje sprovodi vodič, a propisuje terapeut. Kada se konj vrati posle prejahanih 20 kilometara, izmoren je i topao. Skine mu se sedlo, stavi se frotirski peškir i pacijent sedne na leđa tople životinje - kaže Đorđe.

		GALOP ZA KUKOVE, KAS ZA KIČMU - Uloga vodiča u lečenju je vrlo bitna. Mora da bude iskusan, da dobro vlada konjem, da pazi na pacijenta i uskladi propisanu terapiju. Lagani hod konja utiče na dijafragmu i poboljšava rad pluća. Kas pomaže u lečenju bolesti kičme a za tegobe sa kukovima najbolji je galop - tvrdi naš sagovornik.

Bitno je, kaže, da se vodič trudi da u toku šetnje konj bude što mirniji kako bi njegova isceljujuća energija delovala na pacijenta.

- Došla je jednom italijanska maratonka Rozana koja je imala zdravstvene probleme. Rekla je da su joj preporučili hipotreapiju kako bi povratila životnu energiju i radni elan. Svake nedelje na umornom, toplom konju šetala je dok se potpuno nije oporavila. Tada sam prvi put video da konji zaista leče. Dolazio je i Mate Parlov, voleo da timari konje, jer je znao da njihova energija pozitivno utiče na ljude. Bio je i jedan biciklista Remiđo koji je imao tegobe sa kičmom. Savetovali su mu ovaj vid lečenja kako je patio i od hronične iscrpljenosti-priseća se Đorđe Kazančev prvih pacijenata. Odnos snage čoveka i konja meri u srazmeri jedan prema 10 jer je prosečan čovek težak 70 kilograma a konj 700. To znači da je i njegova energija desetostruko veća od ljudske.

Terapijsko jahanje u svetu predstavlja priznatu metodu lečenja koja pomaže i deci sa posebnim potrebama kako bi poboljšali fizičko i mentalno zdravlje. Uspešno se ovom metodom leči stres, poboljšava cirkulacija i ravnoteža.

Terapije se sprovode uglavnom jednom nedeljno, a životinje koje se koriste u ovu svrhu lečenja moraju da budu dobro istrenirane, strpljive i nežne. Konji su izrazito društvene životinje, pa su u tom pogledu slični ljudima. Imaju veliku sposobnost percepcije i odražavaju ono što im pokazuje naš govor tela. Kako terapeuti pokušavaju da postignu brojne ciljeve lečenja zavisno od oboljenja, pacijente postavljaju u različite položaje na leđima konja. Tako, pacijent može da sedi ili leži na konju okrenut napred, nazad ili na stranu, zatim može da jaše bez pridržavanja za konja što poboljšava ravnotežu. Tokom terapije postiže se i jedinstvena povezanost sa životinjom, što između ostalog, pomaže u razvijanju samopouzdanja i koncentracije.

Prvi put u Srbiji, ovog leta, hipoterapija će početi da se primenjuje u Vrnjačkoj Banji, u ergeli Aleksandra Vukovića.

Žaklina Milenković,Foto: Aleksandar Jovanović