GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota 20. 5. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Poručnik Vojske SCG Danilo Joković boravio u mirovnoj misiji u Kongu kao član sanitetskog tima za evakuaciju

Između divljih plemena i zmija

U krugu od trideset kilometara oko Kinšase čovek ne može sresti ni kuče, ni mače. Tek po koja ptica proleti. Sve je pojedeno. Čudili smo se kada smo na njihovoj pijaci videli raščerečene majmune. Jedva smo našli jednog psa i jednu macu da ih držimo u kući, da nas bar malo podsećaju na našu zemlju

Kada je, aprila prošle godine, krenuo put Kinšase da leči mirovnjake od "strela" zaraćenih kongoanskih plemena, poručnik Vojske SCG Danilo Joković nije ni slutio da će doći u grad bez kučeta i mačeta, koje su "prevarili" izgladneli crnci.

- U tom gradu jedu sve - zmije, majmune, pse, mačke, ptice... U krugu od trideset kilometara oko Kinšase, čovek ne može sresti ni kuče, ni mače. Tek po koja ptica proleti. Sve je pojedeno. Čudili smo se kada smo na njihovoj pijaci videli raščerečene majmune. Jedva smo našli jednog psa i jednu macu da ih držimo u kući, da nas bar malo podsećaju na našu zemlju. Psa smo kupili za sedam dolara, flašu vode i dve cigare! Tako se to tamo radi - priča Danilo, koji je, sa još petoro naših vojnika, do prošlog novembra spasavao mirovnjake UN, između dve plemenske vatre.

- Kada smo se prvi put spustili u Kinšasu, ne samo da nas zamalo ne ubi toplotni udar nego se mnogi i pokajaše. U ovoj nedođiji puta ni nema. Crnci od dve trake prave pet, urlaju, pretiču po pesku. Ti ljudi se voze i na felnama, nijedan semafor ne radi - seća se prvog susreta s ovom afričkom zemljom, koji ga, ipak, nije pokolebao da odustane od velikog profesionalnog izazova. Pa ni to što uveče nisi mogao izaći od dima i spaljenog smeća, jer nema ni gradske čistoće, ni deponije.

VASKRS POD MANGOM

Tucalo se jajima prošle godine na Vaskrs u Kinšasi.
- Uskrs smo slavili pod drvetom manga u dvorištu Grčke pravoslavne crkve u ovom gradu. Obojili smo jaja i pod ovim čudnim drvetom odslušali uskršnju liturgiju. Usrećio nas je taj delić naše praznične atmosfere, bilo je divno i krajnje neobično. Čak smo u našem domu imali i jaje čuvarkuću - seća se Danilo.

JUGOVIĆI NA SVAKOM DELU PLANETE

Da bez Jugovića ne može nijedna tačka planete, uverio se i Danilo.
- U sred Kinšase naš čovek iz Hrvatske drži restoran. Tu smo često odlazili. Doneo čovek kartu SFRJ, raširio i svako s naših prostora, ko se ovde obreo, morao je da upiše odakle je. Razboleo se posle teško od malarije, zatvorio restoran i otišao u Hrvatsku. Sreo sam tamo i čuvene motoriste Baja i Stevu iz Australije, koji su na motorima prešli Afriku - priča Danilo.

PRAVE MANEKENKE

Zatečen sam lepotom njihovih žena. To su prave manekenke, visoke, vitke. Šta znači kad nemaš gradski prevoz - oduševljen je Danilo.

Jedna reč tamo je neprikosnovena i prva se uči - "malembe". Da sve treba uraditi "polako", "možda", posle, "videćemo", životni je moto svih crnoputih stanovnika Konga, koji su "svarili" i stranci, a što je i Danilo poštovao.

- To im je od kasave, biljke koja je njihova zamena za pšenicu. Od nje prave čuveni fifi, koji ima blago smirujuće dejstvo. Po ceo dan ga žvaću, pa i ne čudi što su tako umrtvljeni - objašnjava.

Imao je Danilo sreće da ga nije zakačila koja ratoborna strela, česta pojava u zemlji čiji predsednik ima potpredsednike iz četiri plemena koja su na "na krv i nož". Međutim, i te kako je Danilo video razjarenost ljutih crnaca.
- Slučajno, jednom, tuniski vojni kamion udario je na minibus koji je, s vremena na vreme, "zamena" za javni prevoz. To treba videti. LJudi vise s prozora, vrata, krova, stakla nigde nema. A tek kada je razjarena gomila krenula na "neprijatelja"! Kamenje je letelo na sve strane, opkolili su kamion, vikali su da će im glave pokidati... Bogami, bilo je povređenih. A nas je sačuvao blindirani džip - seća se Danilo i priča kako samo njega u našem timu nije "uhvatila" malarija. Znao je da se čuva.

Preletao je ovaj lekar pola Konga, a išao i dalje, do Obale Slonovače, Južnoafričke Republike, Senegala... Kao član Sanitetskog tima Vojske SCG za vazdušno-medicinsku evakuaciju, "pokupio" je mnoge ranjene mirovnjake i upoznao onu plemensku Afriku kakvu znamo samo iz dokumentaraca.

- Najzanimljivije mi je bilo kada smo helikopterom išli po bolesnog Italijana u mesto Kimbau, na 500 kilometara od Kinšase. Do tamo put ne vodi. Kada smo se spustili na proplanak, celo pleme se okupilo oko naše čudne naprave s neba. I dan-danas ne razumem kako ti ljudi žive. Pa, to su prave pravcate kuće od blata - čudi se Danilo.

Lepa je našim mirovnjacima bila baza - klime, topla voda, zasebne sobe, pa čak i jedna dnevna. A da se ne opuste i ne zaborave gde su - potrudile su se zmije otrovnice!
- Jednu smo uspeli i da ubijemo. Ona nam je najveći trofej iz Afrike. A po dvorištu smo imali narandžaste guštere, duge i do 40 centimetara, bezopasne. Kućni ljubimci bili su nam mali gušteri koji jedu komarce, krasili su plafone - priča i seća se da je malo kiše video tek pred odlazak.

Najlepše što nosi iz ove čidnovate zemlje je osmeh gladnih ljudi koji jedu pse.
- Oduševljava me taj njihov optimizam. Nedostaje mi. Ti ljudi se smeju, nadaju, iako ih ništa do puke bede ne čeka. Povratak u Beograd i sumorna lica naših ljudi potpuno su me oneraspoložila - kaže Danilo.

Možda, posle njegovih reči, svima nama treba jedna "Kongo" terapija. Ko zna možda se budemo smejali. Posle njihove bede ili "fifija", nebitno.

U ovu čudnovatu zemlju oterala ga je želja za novim i nepoznatim, a i poneki gen, povučen od oca koji je isto tako, godinama bio mirovnjak. I ne kaje se. I opet je konkurisao... Iako će majci, ko svakoj majci, biti teško... I nije zbog plate od 1.700 dolara mesečno. I veruje da će opet, u novembru, gaziti zemljane ulice Kinšase i diviti se optimizmu njenih ljudi.

Jelena Jevremović


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Izbeglica Savka Galović dva meseca živi u poplavljenoj kući
Poručnik Vojske SCG Danilo Joković boravio u mirovnoj misiji u Kongu kao član sanitetskog tima za evakuaciju
Niš i Kraljevo juče se priključili obaranju Ginisovog rekorda u sinhronizovanom tancovanju