GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Sportski turniri nameštaju se i u najmlađim kategorijama

Sine, tata zna da si najbolji

Nepravde u društvu su svakodnevne. Ali kada su deca u pitanju, stvari jednostavno ne smeju da se prepuste stihiji.

U subotu, 29. aprila 2006. godine, u Novom Sadu je održan internacionalni turnir u karateu. Kao i obično kraj donosi nekome radost, a nekome tugu, ali nepravde ostavljaju pečate i iskustva koja dobijaju ko zna kakav oblik u budućnosti. Sport je teren gde treba da pobede najbolji, ali zastupanje "sposobnosti" svoje dece od strane sudija, gaziti i izobličavati viziju sveta dece ranog uzrasta svakako nije u redu. Ja, kao pedagog, mogu da zapitam one koji brane stav da treba da budu ispred i iza deteta, da "odrade" medalju za svoje dete, da pregaze ličnost drugog deteta, da li znaju šta čine. Gde su granice moralnosti i pravičnosti, da li imaju savesti i kako bi reagovali da njihovo dete nije u položaju u kome jeste. Zar mladoj psihi treba predstaviti svet tako da pobeđuju "pozadinci" a ne borbenost, pravičnost, rad, trud, u krajnjem slučaju bolji.

LJudi koj su u poziciji da utiču na mlade trebalo bi da imaju stalno preispitivanje stavova i savesti da li rade prave stvari i da li su, možda, nekog bespravno povredili. Razume se da je grešiti ljudski i nekako normalno, ali ponavljati greške je odraz i bezobzirnosti a u ovom slučaju beskrupuloznosti i bezobrazluka. Nije normalno da mama bude u sastavu sudijskog tima svom detetu borbama i na pristrasnost i uviđajnost kolega "odradi" pobedu detetu. Na prethodnom takmičenju kada se to desilo, ćuteći sam progutala nepravdu misleći - pa dobro, dešava se, nepravde svuda postoje. Međutim, kada je i drugi put učinjena ista stvar i oduzeto pravo da najbolji bude najbolji, zapištao je alarm, nije ljudski, korektno, moralno, sportski i pedagoški.

Kao posmatrač iz publike i pedagog nikako ne mogu da opravdam stav "brižne" mame i da nađem opravdanje logike sudije "nije trebalo ali 'ajde..." (pitam se šta to znači). Tužno je bilo slušati komentar takmičara koji su samo odmahnuli rukom i rekli "nije prvi put".

Pitam se, kakvi su to ljudi pa i roditelji koji svojim stavom stvaraju sliku svom detetu kako se "prolazi" u životu. Podsetiću vas, što ste očito zaboravili, dete se ne vaspitava tako što mu ispričamo neku lepu priču, dete je upijač koji nas oponaša i stvara sliku sveta kroz stavove odraslih.
Ne mogu ovog puta da nađem utehu u rečima "ko zna zašto je to dobro", jer ovakav način suočavanja sa stvarnošću nije prijatan ni odraslima a kamoli deci.

Ako smo svesni da dete gradi svoju ličnost na osnovu svojih iskustava, preostaje mi samo da "nadama" poželim da ovakva iskustva shvate kakvi ne treba da budu i da se oslone na svoj rad, a ne na brižnu mamu i da ovo neće ostaviti trag gorčine u njihovoj ličnosti.

"Delioci" pravde u karateu, biće još prvenstava. Imaćete prilike da ispravne stavove pokažete na delu. I ovog puta ste na ispitu iz pedagogije i morala - nadam se da ćete položiti.

Dragana Ničić,profesor pedagogije, Novi Sad


Treba obeležiti dva veka Boja na Kukutnjici

Dana 24. maja 1809. godine u sadašnjoj jugozapadnoj Srbiji, na planini Kukutnjici (1382 m n/v), tačnije u ataru sela Šarenika i sela Bjeluše, u ivanjičko-ariljskoj opštini, odigrala se bitka između srpske i turske vojske.

Cela 1809. godina u starovlaškom kraju propraćena je sukobima srpskog naroda sa turskim okupatorom u neprestanoj odbrani svoga ognjišta, vere i imena. Tadašnje stanovništvo iz okolnih sela, bežeći ispred turskog nadiranja, formiralo je zbeg na Kukutnjici, na današnjem mestu zvanom Radosavljevića livade. Pored ogromnog broja žena i dece, bilo je više od hiljadu grla stoke.

Turci u pohodu od Sjenice doznali su za ovaj zbeg, i smatrajući ga idealnom prilikom da se dočepaju roblja i hrane za svoju vojsku, odlučili su da ih iz dva pravca opkole i zarobe. Predvodio ih je, po zlu poznati, Skopljak Paša sa 15.000 pešaka i 2.000 konjanika. Srpsku odbranu je uoči bitke lično organizovao vojvoda Miloš Obrenović, potonji knez Srbije. Došao je u Bjelušu sa svojih 1.000 ratnika. Knez i Buljubaša iz Miokovice Periša Savić predvodio je svoje Šumadince. Učešće su uzeli mnogi srpski junaci predvođeni Drinčićem, Mićićem, Rakom Levajcem, Arsenijem Lomom, Petronijem Šišom, Lazarom Mutapom i njegovim konjanicima, kao Jovanom Šibalijom od Morače koji je prevodio svoje Crnogorce. Turci su napali u svanuće koristeći maglu, koja je obavila Kukutnjicu. Glavna borba vođena je od Crkvine Maćanske u Vodicama, pa vencem Kukutnjice do Bjeluše.

Srpska komanda je predvidela napad Turaka jarugama zato je postavila posečene bukve, uvezane lozom po vrhu jaruga, a iza ovih bukava nanela ogromnu količinu kamena. Turci su koristili maglu i jurišali uz Čepovačke i Bjelikovačke jaruge. Srbi su tada isekli loze i ogromno kamenje i balvane sručili na Turke, od čega su mnogi izginuli. Koristeći turski metež, žene koje su ostale uz branioce, pokazale su neviđenu srčanost i hrabrost tiskajući kamenje i gađajući turke, koji ne očekujući toliku puščanu paljbu i otpor, odstupe ka Novoj Varoši i Novom Pazaru. Istoričari tvrde da je mnogo Turaka izginulo i osakaćeno, dok je srpske strane poginulo 30 vojnika i 13 Crnogoraca koji su stali u pomoć svojoj braći. Tada je poginuo i Karađorđev čuveni megdandžija Jovan Šibalija.

Hrabre srpske majke, braneći svoju čast i nejač, kasnije su govorile svojoj deci: "Da tada nismo uspeli da se odbranimo od Turaka, danas bi se ti sine zvao Alija, a ne Ilija". Ostaje nam da se nadamo da će se u naredne tri godine smoći snage, volje i mogućnosti, da se formira odbor za proslavu ispred opština Ivanjica i Arilje, kako bi se podiglo spomen-obeležje na planini Kukutnjici. Nadamo se da će se 24. maja 2009. godine po prvi put obeležiti ovaj događaj iz slavne borbe za slobodu.

Tekst i foto: Milan R. Milošević, Beograd


Gde su počinioci!

Otvoreno pismo ministru pravde

Poštovani g. ministre, napad na kuću istaknutog religiologa i uglednog pripadnika Srpske pravoslavne crkve g. Mirka Đorđevića ne može se povezati ni sa čim drugim nego sa njegovim nastupom na RTS-u. Imajući u vidu vrlo neujednačenu ažurnost policijskih organa u otkrivanju i podnošenju prijava protiv kriminalaca koji uznemiravaju građane zbog njihovih verskih stavova i identiteta, snažno Vam sugerišemo da odmah intervenišete kod g. ministra policije Jočića da naredi da se smesta otkriju i istražnom sudiji privedu počinioci. Nemoguće je da u maloj sredini u kakvoj živi g. Đorđević policija za dva dana ne može da otkrije kriminalce. Vas, poštovani g. ministre, ne treba podsećati da država lako može da stane na put desnom ekstremizmu kad želi, ako to želi.

Sa uverenjem u Vašu punu posvećenost visokim načelima očuvanja slobode mišljenja i verovanja, i s nadom u Vašu brzu i delotvornu intervenciju,

Dr Vladimir Ilić, izvršni direktor, Centar za razvoj civilnog društva


Šta sa gradonačelnicima

Gradonačelnici (predsednici opština) su u mnogim opštinama na udaru i sve češći su zahtevi za opozive. Šta se to dešava sa gradonačelnicima? Neki su na referendumima dobili podršku, nastavljaju sa svojim mandatom, neki su pak opozvani. Gotovo svaki dan na medijima novi slučajevi. Evo, ovih dana na tapetu su gradonačelnici Novog Pazara i Gornjeg Milanovca.

Bilo bi dobro da se ovo sa gradonačelnicima malo analizira, da se vide uzroci ovih pojava. Jedan uzrok je svakako što su većina izabrani sa tesnom većinom, zato što je i biračko telo tako podeljeno da se polarizuje na dve približno jednake polovine. Malo pomeranje u biračkom telu tj. u stranačkim sukobima, dovodi do pitanja poverenja gradonačelnicima.

Drugi uzrok bi mogao biti odnos između predsednika opštine koji ima velika ovlašćenja i Skupštine opštine i njenog predsednika. Često su ovi predsednici iz različitih stranaka, te stranačka politika dovodi do sukoba. Trebalo bi da shvate da su oni predsednici svih građana i da se tako ponašaju, a to treba da shvate i stranke.

Postavlja se i pitanje da li bi pravo rešenje bilo kada bi zakon omogućavao da vladaju dva predsednika u opštini. Nije mi jasno zašto nam ranije rešenje, jedan predsednik u opštini nije bilo dobro, zašto je to trebalo menjati. Sada je data velika vlast u ruke pojedinca na račun Skupštine opštine i njegovog predsednika.

Uglavnom ovo što se dešava sa gradonačelnicima nije dobro, i to nas košta. Treba sprovesti referendum za opoziv pa zatim opet izbor novog predsednika opštine. U pitanju su troškovi tih izjašnjavanja građana, a još veća šteta je u sukobima i zastoju u ostvarivanju programa rada i razvoja u opštini. Smatram da ima mesta preispitivanju Zakona o lokalnoj samoupravi, kako bismo imali stabilnije predsednike opština, Skupštine opština i njihove predsednike.

Dragan Ugarčina, Čačak