GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Ministarstva postala ispostave šefova političkih partija

Konfederalna Vlada Srbije

Gospodin Solana nam je za uzvrat zbog bombardovanja, besplatno podigao čardak ni na zemlji ni na nebu - stabilnu državnu zajednicu od trske. Ali taj čardak bez temelja više nije problem jer će se uskoro spustiti na zemlju, a nije isključeno čak ni da se razgleda sa novim pasošima druge boje.

Veći problem je što smo bez nametanja Evropske unije, tj. Amerike izmislili još veće svetsko čudo, model konfederalne feudalne vlade. Pa da je bar federalna! To su javna glasila srpsku vladu nazvali feudalnom tvorevinom. Ministarstva su ispostave šefova političkih partija, tj feudalaca.

Predsednik vlade, naravno i bez pomoći BIA i drugih obaveštajnih sistema, ima precizan uvid u rad svojih feuda, ali se u njihovu rabotu ne meša, tj. ne sme da meša. Iz razumljivih razloga: ako bi, na primer, samo šapatom čisto bojažljivo upitao Mlađana Dinkića zašto, kolega, ne poslušate savet najeminentnijih ekonomista Srbije i odustanete od ideje da budžetskom milijardom otvorite javne radove, o čemu sam obavešten putem javnih glasila - automatski bi pala vlada, tj. predsednik vlade. A onda evo nam crno-crvene vlade. Pa, šta je gore?

Osinjak se ne dira
Razumljivo je zašto predsednik ćuti i o brojnim aferama i tajkunima koje po zamršenosti i vanzemaljskoj atmosferi podsećaju na Foksovu seriju "Dosije iks" sa Molderom i Skali bez završnice. Jer, nije preporučljivo dirati u osinjak. Poznato je da ose samo po izgledu liče na pčele i pogotovo zato što su naše ose svoja iskrena demokratska opredeljenja altruistički povezala sa svetskim promoterima demokratije i bratske nam ruske aristokratije. Kad super demokratskoj Americi ne smetaju Rokfeleri i Gejtsovi i Rusima Abramoviči, zašto bi nama smetali Lazarevići, Hamovići, Bekići i Drakulići, kad oni ne osnivaju političke partije. To što se onaj polupismeni ukrajinski akademik preračunao pa osnovao Snagu Srbije, njegov je problem.

Zbog konfederalne feudalne konstrukcije vlade postavlja se pitanje kakva je uloga predsednika vlade. Da li da samo ceremonijalno predsedava sednicama vlade kao engleska kraljica u Dauning stritu i sluša šta konfederalni feudalci pripovedaju, bez smelosti da nekoga nešto priupita u stilu "Izvinite velepoštovani kolega što se usuđujem da Vas pitam, a mora li to baš tako?"

Ni reči o parama sa Kipra
U ovoj čudnoj priči ipak je najneobičniji slučaj vlastelina bez akademskih titula, "eksperta" za finansije i ostale državne sektore. Čovek radi šta mu padne na um što mu olakšava okolnost da je u procesu privatizacije bez tendera otkupio Ministarstvo finansija bez ijednog dinara, tj. džabe. Pored toga, mesecima i godinama ne silazi sa prvih stranica javnih glasila zbog kleveta da je sa svojim stranačkim šefom i još nekim skrenuo srpske dolare iz Kipra u trezore srpskih tajkuna a, ko zna, možda i u... Predsednik vlade ne sme da se zameri svojim koalicionim feudalnim partnerima i uporno ćuti. Onaj nesretni engleski ministar što se samo švalerisao za sopstvene funte sa ljubavnicom ruskog konzula morao je da napusti vladu i sada piše memoare. Mi se, naravno, nećemo da ugledamo na trulu Englesku.

Opekao se na Bodrumu
Kažu da premijer Koštunica nikada nije bio na fudbalskoj utakmici, a to je šteta. Jer, tamo bi, na svoje iznenađenje, primetio da među fudbalerima postoji i sudija, čak tri sudije.
Simptomatično je da se i predsednik Republike, alias predsednik Demokratske partije, iako njegova prekobrojna kancelarija - vlada u senci - uopšte nije konfederalna institucija, takođe ćuti i o aferama i o tajkunima. Samo je jednom napravio lapsus i obećao rešenje slučaja Bodruma iako je taj Bodrum samo zrno peska na Budvanskoj rivijeri u susednoj nam inostranoj nezavisnoj državi. Ali, još je simptomatičnije da i većina javnih glasila podržava politiku ćutanja. Kakva nam je to država ćutologa!

Dr Damjan Dragojević, Beograd

I ćutanje je kultura

Gospodin Bjelić je napisao jednostavan odgovor na moje jednostavno pismo o ljudima koji bučno razgovaraju u autobusu.

G. Bjelić dugo živi u otuđenoj Americi pa je fenomen otuđenosti poistovetio sa nekulturom. Ako pedesetak putnika u autobusu ćuti, to ne znači da su oni zahvaćeni otuđenošću. Mnogi među njima verovatno i ne znaju šta znači otuđenost i neotuđenost, već samo smatraju da je neprikladno i nekulturno da prisiljavaju ostale putnike da slušaju njihov glasni razgovor, makoliko bi taj razgovor mogao biti interesantan - a obično nije. Ta galama nema nikakve veze sa fenomenom otuđenosti i neotuđenosti.

Stepen otuđenosti na Zapadu se ne meri glasnim razgovorom ili ćutanjem u autobusu. To je, pre svega, stvar kulture. U Beogradu se otuđenost, srećom, još ne oseća toliko. U ovo prolećno vreme ljudi sede u baštama kafana, pijuckaju pivo ili kaficu i razgovaraju, druže se. Ali, najčešće ne smetaju ostalim gostima previše bučnim razgovorom. U stambenim zgradama odlaze u komšiluk ili primaju komšije na kaficu, a mnogi vole da idu kolektivno na izlete gde se upoznaju sa novim ljudima. Tu nema otuđenosti.

Ali, zamislite da kojim slučajem u autobusu počnu svi putnici naglas da razgovaraju. Kakva bi to bila neotuđenost! U tom slučaju se g. Bjelić sigurno ne bi mogao da obraduje svakom razgovoru i diskusiji niti bi mogao da prisluškuje i sluša čak i male čarke. Toliki multiplicirani simultani prijem ne bi mogao čujno da registruje.

U bašti kafane, ako su neki gosti previše bučni, ja mogu da potražim drugu baštu. Ali, ne mogu da menjam autobus jer mi odredište nije bilo gde. A i ne bi vredelo da promenim autobus. Uvek će se naći neko ko će želeti da obavesti sve putnike šta je juče rekao Milojici u vezi lopovluka u zemlji ili o zapadnim demokratama koji bombarduju Srbiju.

Da ponovim: autobus je javno saobraćajno sredstvo a ne seoska kafana. I nije otuđenost ako putnici u autobusu ćute. To je stvar kulture.

Čedomir Cvetković, Beograd


Otimanje Kosmeta, kidanje živog mesa sa kostiju Srbije

Dana 19. aprila ove godine, na televiziji se pojavio naš zemljak, republikanski senator iz države Ohajo - (znači odgovorna i visoka ličnost u američkoj administraciji), g. Džordž Vojinovič i u jednom dahu izrecitovao šta nam valja činiti u ubijenoj i uništenoj Srbiji.

Nisam najbolje upamtio njegove, na brzinu izgovorene reči, pa sam sačekao štampu da bih to na miru pročitao. I evo šta nam je senator poručio: U Novostima od 20. juna, pod naslovom "Najbolji paket Srbiji" on reče sledeće: "Da je neka vrsta nezavisnosti Kosova (nema Metohije), neminovna realnost", dodajući da Kosovo nije jedini problem sa kojim je Srbija suočena!!! Jeste "brate" senatore - to je za Srbe posebno veliki problem, kidate mu živo meso sa kostiju, uništavate mu imovinu, istoriju i sve što je imao vekovima! Grobova, gotovo više i da nema. Skoknite i uverite se - sve je srušeno i izgorelo. Mnogim se Srbima ni groba ne zna - nestali su!

Ono što Srbi treba da shvate - rekao je Vojinovič - jeste da kada Mladić ode u Hag, SAD će, u tome je i lično vrlo angažovan, obezbediti odličan paket koji će pomoći srpskoj privredi. Je li to ono, "brate" iz dalekog sveta, što se maloj deci daje da se na tren umire? Srbi su siti svih tih obećanja. Zatim navodi kako je poručio Sanaderu da preda Gotovinu, i predstoji im "Partnerstvo za mir", EU, ulazak u NATO, poboljšanje privrede itd. Želim da u tome pomognem svojoj braći i sestrama u Srbiji, kaza naš "brat"iz daleka!!! I da ne navodim mnoga druga obećanja ali i sledeći savet, da Srbi ne bi smeli dozvoliti "šešeljevcima" da ih izigraju na karti Kosova, upozorio nas je "brat" iz Ohaja, g. Vojinovič. Jer, po njemu je Kosmet otpisan? I na kraju savet Tadiću i Koštunici da se udruže, barem na nekoliko godina (!) i da zbrinu svoj narod?

E pa naš "brate" iz Ohaja, evo mene starca bliže devedesetim - verujte da ne pripadam ni jednoj partiji, a ima ih 326 u razorenoj, a sada potopljenoj Srbiji, koju samo mogu neki novi ludaci kao vaš Klinton, Klark, Olbrajtova i slični - da nekim novim bombama dokusure - i pomire ih za vek i vekova - amin? Siti smo obećanja, nudili ste ogromne pare za Miloševića, zatim ostale srpske gubitnike.

Kosmet, ta sveta srpska zemlja, sa crkvama i manastirima, grobljima i svom otetom imovinom - po Vama treba da pripadne Albancima zbog kojih ste upotrebili razarajuću silu, na stare i dokazane saveznike iz dva rata - Srbe! Ja Vas pitam, ako ste i malo uticajni - zašto - kada ste srušili Miloševića i kada je po Vama uspostavljena nova demokratska vlast - zašto niste pomogli tu vlast? I sada je vučete po blatu i ucenjujete? Bilo Vas je 18 - kada ste rušili, ubijali i zatirali sve što je srpsko? Da ste tako postupili - dali sredstva da se srušeno popravi, privreda stabilizuje, narod da ima hleba, osvojili biste i narod i vlast - budite sigurni - i da o takozvanoj neslozi Tadića i Koštunice ne bi bilo govora. I nemojte nam "brate" proturati razna obećanja i mnoge neistine koje dolaze sa te strane.

Već treći put putem štampe apelujem na g. Buša - pa me čudi, kako Vaš predsednik, nije demaskirao politiku pomenutih siledžija, a dobro zna, da je sve to napakovano srpskom narodu. I, nemojte nam na ovakav način pomagati "brate" Džordže, Vaša su obećanja za ovo preostalih Srba - pogibeljna i uništavajuća. A istorija, da li se nje siledžije plaše, šta će ona reći?

I na kraju - ako sam prozivkom pomenutih razbojnika, povredio njih i njihovo (nemoralno) pravo da ubijaju koga stignu i koga žele, ja sam spreman da krenem za Hag i da odgovaram. Za sada toliko "dragi brate" iz Ohaja.

Milivoje M. Grandić, penzioner, Beograd