GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 12. 5. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Privatizacija javnih preduzeća nije odmakla od početka

Niko im ne može stati na rep

Prodaju javnih preduzeća reguliše nekoliko sistemskih i posebnih zakona, koji sadrže ne samo loša već i kontradiktorna rešenja

BEOGRAD - Dobra makroekonomska politika podrazumeva da se privredni subjekti racionalno ponašaju u poslovanju, a srpska javna preduzeća se tako ne ophode ni kada se utvrđuju cene usluga, dele plate, ni u pogledu fiskalne discipline i konkurentnosti. Nema ekonomske politike koja će takvom načinu poslovanja domaćih javnih preduzeća stati na rep - rekla je Dana Popović, profesor Ekonomskog fakulteta u jučerašnjoj raspravi o privatizaciji i budućnosti tih firmi u Srbiji.

- Ona su generator prevelike potrošnje jer niske cene, koje se određuju u dogovoru s vladom radi socijalnog mira, stimulišu potrošnju. Bivša vlada je pokušala da koriguje cene i dovede ih na realan nivo i izgledalo je da je vreme Miloševića prošlo, ali se opet vraćamo u to doba. Te firme su izvor nepotrebnih radnih mesta i nisam čula da je neko izračunao koliki višak ljudi tamo radi iako postoje standardi po kojima se to računa. Osim štete po ova tri osnova, od njih neko dobro i prihoduje, a to su političke partije. Najveći deo privrede funkcioniše kako joj bog da da se snađe. Ne primenjuje se ni Zakon o stečajevima i ne vidim da neko u vlasti želi da se liši prihoda i privatizuje ove firme - kazala je Popovićeva.

VRUĆ KROMPIR IZ RUKE U RUKU

Boško Mijatović je naglasio da je situacija u privatizaciji javnih preduzeća gora nego pre pet godina jer vlada ne zna šta će sa njima, mada se pritisnuta MMF-om, javno zalaže za prodaju. - Mislim da taj problem vlada ne može da reši jer nema nijednog ministra ili pomoćnika koji bi mogli da predlože poželjno rešenje. Restrukturiranje je veliki posao i vlada nema kadrova da to uradi, pa vruć krompir prebacuje jedna drugoj i u takvoj situaciji još mora i da ih finansira da bi opstala - kazao je on.

Ekonomista Nikola Zelić istakao je da privatizaciju javnih preduzeća regulišu nekoliko sistemskih i posebnih zakona i da oni sadrže ne samo loša rešenja već kontradiktorna, pa zato nema uslova za privatizaciju. Kao primer, Zelić je naveo da je vlasnik nepokretnosti javnih preduzeća, prema Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije, država, pa kada bi se striktno primenjivao, ona i ne bi imala šta da proda pošto su samo korisnici imovine. Zakon o privatizaciji predviđa da zaposlenima pripadne 30 odsto akcija ako se privatizuju na aukciji, a Zakon o javnim preduzećima predviđa da radnicima pripadne upola manje akcija. Da bi ona bila spremna za privatizaciju, potrebno je, podvukao je Zelić, da se izdvoje sporedne delatnosti, da posluju tržišno i da se cene oslobode kontrole. Da bi se privatizovala, trebalo bi bar dve godine pripremati uslove tako što bi nezavisno telo otklonilo sve zakonske prepreke i pratilo kako se odvija proces. Ne sme se raditi od slučaja do slučaja kao s NIS-om i rafinerijama, dodao je Zelić. - Ne postoji jedinstveno mišljenje kako ih privatizovati, neko misli da treba izdvajati jedno po jedno i prodavati. U svetu postoje ekstremna rešenja, pa tako je u Britaniji vodovod privatizovan, a u Francuskoj je u državnom vlasništvu. Model ne treba da bude isti za sva, mislim da EPS, koji je organizovan kao holding sa 11 zavisnih firmi, može emitovati akcije holdinga i ponuditi na prodaju po 10-15 odsto akcija da se sistem ne bi rasparčavao. Mislim da javna preduzeća u Srbiji treba privatizovati, a novac do jednog dinara uložiti u infrastrukturu i ekologiju - izjavio je Zelić.

Mirko Cvetković je istakao da u Srbiji postoji 521 javno preduzeće, gde radi 190.000 ljudi i da su u 2004. godini napravili gubitak od 21,3 milijarde dinara, što znači da, kada se stavi u odnos s kapitalom, na svakih 100 dinara gubitak je 2,3 odsto, dok je stopa prinosa na kapital privatnih preduzeća bila 8,17 odsto. To znači da bi javna preduzeća, da su privatna, imala zaradu od 79 milijardi umesto gubitak od 21 milijardu dinara.

- Kada se birao model privatizacije, izabrano je kompromisno rešenje, ni besplatna podela akcija ni prodaja, već prodaja 70 odsto kapitala i besplatna podela 30 odsto. Zakon o privatizaciji je ostavio otvorenim pitanje načina privatizacije javnih preduzeća, s tim da se to reguliše granskim zakonima a mnogi su shvatili da se isti model odnosi i na javna preduzeća. Opcije su otvorene i mislim da s modelom inicijalne ponude nemamo mnogo iskustva, a da bi dokapitalizacija bila najpogodnija za lokalna javna preduzeća - kazao je Cvetković.

S. Jovičić


vesti po rubrikama

^društvo i ekonomija

Biznismen Predrag Đorđević i Vladan Batić obelodanili krivičnu prijavu
"Znali za milijarde dolara Beogradske banke, a likvidirali je"
Debata stručnjaka u Medija centru o ostvarivanju medijskih zakona
Milena Dragićević-Šešić, eks rektor Univerziteta umetnosti
Ministar Ilić ne poštuje Zakon o telekomunikacijama (4)
Za više stotina stanova SCG bore se i funkcioneri iz Crne Gore
Čekajući fajront : DRAGOLJUB PETROVIĆ
Više od dve hiljade invalida protestovalo ispred zgrade Vlade Srbije
Republičkoj direkciji za imovinu do sada je pristiglo 6.500 prijava starih vlasnika
Zdravstveni radnici nezaštićeni, nema rukavica, maski...
  U školama oko 900 mesta za nadarene matematičare, fizičare i lingviste
Privatizacija javnih preduzeća nije odmakla od početka
Svetska banka uskratila pomoć za tržište kapitala