GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Političke stranke se prepucavaju na štetu naroda i države

Odsustvo parlamentarne debate

Imamo višepartijski sistem i parlament u kome, istina, ne učestvuje jedna od najvećih partija. Međutim, nemamo parlamentarnu demokratsku debatu u parlamentu.
Zanimljivo je da naše političke partije i ne znaju šta znači demokratska parlamentarna debata. Vladajuća koalicija tvrdoglavo brani svaki stav svog predloga nekog zakona a opozicija, pre svega radikali, tvrdoglavo odbacuju svaki stav vladinog predloga zakona kao da u vladi sede same neznalice i neprijatelji interesa naroda i države. Vladajuća koalicija odbacuje svaki amandman opozicije, kao da u tim predlozima nema ništa racionalnog i korisnog za poboljšanje zakona.

Radikali protiv sebe
I polupismeni građani shvataju da tu nešto nije normalno. U stvari, i jedna i druga strana objektivno radi protiv interesa društva i države ali i protiv interesa svoje partije. Neverovatno, jer kako radikali ne shvataju da generalnim odbijanjem svih zakona koje vlada predloži šteti ne samo društvu, već i interesima svoje stranke. Ako bi se radikali ponašali racionalno, demokratski i konstruktivno i podržavali one delove vladinog predloga nekog zakona koji su racionalni a kritikovali samo one koje smatraju lošim rešenjem, radikali bi tek tada dobili u kredibilitetu kao ozbiljna i patriotska partija. Time i jedna i druga strana gube, a najviše, naravno, gube građani.

Vladajuće stranke protiv sebe
Poseban je problem što i opozicija kada kritikuje neki stav zakonskog predloga i vladajuće partije koje tu kritiku automatski odbijaju, svoja obrazloženja ne objašnjavaju tako da gledaoci TV prenosa shvate u čemu je problem. A problem je što i vladajuće partije i opozicija više vode računa o uskim partijskim interesima nego o interesima građana, društva i države.

Ovaj problem niti počinje niti se završava manjkom parlamentarne demokratske debate u parlamentu. Naime, naše političke partije ne shvataju da je Srbija u krizi prouzrokovanoj u dobroj meri agresivnom, antisrpskom politikom Evropske unije i naročito Sjedinjenih Američkih Država. A u kriznim situacijama normalno bi bilo da se sve partije ujedine na platformi bitnih nacionalnih interesa, odbrane zemlje od agresora koji sebe licemerno nazivaju "međunarodnom zajednicom".

Odbijanje ljudskog dijaloga
A psovke i nekulturno ponašanje pojedinih poslanika ne samo da potvrđuju tezu da mnogi naši poslanici i ne znaju šta je demokratska parlamentarna debata, već govori i o veoma niskom vaspitnom i kulturnom nivou dela parlamentaraca.
Sve naše parlamentarne partije, a posebno opozicija, insistiraju na TV prenosima skupštinskih debata. A to je nelogično i kontraproduktivno za obe strane. Jer, ponašanjem u parlamentu obe strane vređaju zdravu pamet građana koji tu "debatu" prate posredstvom televizije. Svaki normalan čovek može da zaključi da to i nije istinska demokratska debata.

Evropska unija i SAD u znatnoj meri nastoje da prihvatimo norme ponašanja važeće u njihovom društvu. Ta pomoć može biti i dobronamerna ali je sigurno pre svega u interesu Zapada. Evropska unija i SAD, na primer, organizuju i finansiraju reformu našeg državnog aparata, što je svakako korisno i za nas. Ali, nikada, nijednom rečju nisu stavljali primedbe na nedemokratski rad našeg parlamenta. Da li je to slučajno, ili im haos u srpskom parlamentu više odgovara.

Bogdan Popović, Beograd


Agencije se uželele lažnih anketa

Brojne agencije za istraživanje javnog mnjenja iskazuju manje-više slične rezultate svojih anketa u vezi trenutnih rejtinga političkih stranaka na hipotetički skorim parlamentarnim izborima u Srbiji.

Međutim, dajem sebi slobodu da argumentovano izrazim sumnju u relevantnost tih anketa, što potkrepljujem sledećom notornom činjenicom: na političkoj sceni Srbije već godinu dana egzistira Partija ujedinjenih penzionera Srbija (PUPS), koja je na izbornoj skupštini održanoj 20. marta ove godine objavila da već ima više od 280.000 članova, što nijedna druga partija u Srbiji još nema! Ovu činjenicu su zanemarili gotovo svi mediji, sem časnih izuzetaka (Glas javnosti, Kurir, TV Pink) iz samo njima poznatih razloga, što je njihovo diskreciono pravo sem RTS-u, kome je to bila obaveza da objavi i pre transformacije u javni servis.

S druge strane, profesionalne agencije za istraživanje javnog mnjenja, čak i ako nisu obaveštene o postojanju ove partije, morale su da saznaju za tu činjenicu, sem ukoliko su njihove ankete o rejtinzima stranaka samo virtuelne! Drugim rečima, nemoguće je da ova politička partija nema bar jedan procenat zabeležen ni u anketama do sada ozbiljnih: Cesida, Medija galupa, Stratedžik marketinga i drugih agencija. Jer, po računu verovatnoće u anketama koje se sprovode po sistemu slučajnih uzoraka, nije moguće da partija kao PUPS, koja ima blizu 300.000 članova, nema ni jedan procenat?!

Logično se nameće zaključak da rezultati do sada sprovedenih anketa u vezi rejtinga političkih stranaka nisu verodostojni, odnosno, da postoji opravdana sumnja da su u pitanju fingirani rezultati tih anketa, i to na štetu najmasovnije partije na prostoru Srbije, koja ima već formirane opštinske odbore u svim opštinama u Srbiji.

Bez obzira na apstrahovanje njenog postojanja, partija ujedinjenih penzionera Srbije, koja radi upoznavanja javnosti, ne okuplja samo penzionere, već i sve ostale punoletne građane sa pravom glasa, strpljivo čeka nove parlamentarne izbore sa optimizmom da će ući u parlament i u novu vladu. Posle izbora će i mediji i agencije za ispitivanje javnog mnjenja, morati da uvažavaju ovu partiju časnih namera, čiji je osnovni cilj da se zalaže za socijalnu pravdu na delu, a ne samo na rečima.

Moma Mitrović, Aleksandrovac Župski


Šta posle referenduma u Crnoj Gori

U štampi i elektronskim medijima se dugo raspravlja šta će biti sa crnogorskim građanima u Srbiji posle referenduma i kakvi će se odnosi razvijati između Srbije i Crne Gore. Mislim da je to lakši deo problema, utoliko pre, jer su se stanovnici sa prostora Crne Gore već dugo, oko 180 godina naseljavali u Srbiji sa istim statusom kao i sada i nisu imali problema u stvarnom životu na tom prostoru, pa neće ni sada. Ako ih bude, biće kratkotrajni i pojedinačni.

Mnogo teže stanje biće u samoj Crnoj Gori. Razlog tome su već postojeći dualizmi. Od pravoslavnog srpskog nacionalnog bića posle Drugog svetskog rata nastale su dve nacije. Više od 30 odsto od ukupnog stanovništva izjašnjava se kao Srbi po poslednjem popisu. U realnom odnosu bez popisnih nameštaljki i izbornih dovijanja organa vlasti, ni onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci ne može biti više od tog procenta, može ih biti samo manje. Da bi ih bilo realno više moraće se prilikom zapošljavanja sprovoditi restriktivna politika pomenutih organa i u onako malom broju radnih mesta. To će dovoditi i do drugih ekonomskih i egzistencijalnih ograničenja, da bi se procenat Srba smanjio, a procenat Crnogoraca povećao ili ostao isti.

Drugi dualizam je jezik. Do sada je bilo oštrih suprotstavljanja, pojedinačnih i grupnih, po pitanju razdvajanja jezika na srpski i crnogorski. Latinica je potpuno zagospodarila crnogorskim prostorom u javnom životu. Crnogorski jezik je "obogaćen" sa preko 35 odsto izraza stranog porekla. Dovoljno je pogledati lokalne i plemenske rečnike koji su štampani u Beogradu pa da se zaključi kakva će biti leksička struktura crnogorskog jezika.

Pravoslavna crkva je podeljena po istom obrascu na srpsku i crnogorsku. Crnogorska autokefalna crkva je nastala mimo kanona kao nevladina organizacija registrovana u ustanovi državne administracije, mimo svih crkvenih pravila. U njenom organizovanju i radu učestvuju ljudi bez religijske orijentacije. Takva crkva nema religijsku, već političku ulogu i nije nastala iz reformisanja već iz političke potrebe. Trebaće čudotvorna alhemija da se takva ustanova pretvori u religijsku i to se jedino pomoću vlasti može izvršiti - nametnuti. Sada na red stupaju materijalni odnosi. Biće potrebno oduzeti ogroman broj crkvenih objekata pravoslavne crkve sa celokupnom materijalnom i kulturnom imovinom što je i do sada dovodilo do sukoba.

Dvojstvo u naučnim ustanovama takođe će proći sa dosta teškoća. Crnogorska akademija nauka je okupljala istaknute i afirmisane naučnike i umetnike na svim poljima. NJoj je suprotstavljena Dukljanska akademija koja će bez pravila u postojanju i radu u novoj državi potisnuti zakonom nastalu akademiju.

Ti dualizmi koji su novi i svi odreda do sada nepriznati od naroda i od zakonom nastalih državnih organa, treba da potisnu uz pomoć novonastale države i nacionalnih manjina postojeće organe vlasti većinskog naroda. Potiskivanje mora da ide do te mere da postojeći organi budu svedeni na najmanju meru, nevažni u svom postojanju, a nevažni da postanu važni i odlučujući. Nisam prorok, ali smatram da je to nemoguće sprovesti bez pritisaka i žestokih opiranja i sukoba koji mogu imati ozbiljnu oštrinu i razmere.

Momir Vukotić, Batajnica


Država odlučna da uguši sopstvenu privredu

Porez na naše lične dohotke je kriminalnih 73 procenta. Ministar finansija obećava, već treću godinu zaredom, da će taj "kriminal" uskoro da smanji na svega 60 procenata. Bože kakav bezobrazluk, kakva demagogija... To vam je isto kao kada udavljenima i neplivačima obećavate da će, u cilju spasavanja, nivo vode u gradskom bazenu sa sedam metara biti smanjen na šest metara dubine!? Dakle, to smanjenje vam pomaže da se ne udavite, isto kao što kandilo pomaže mrtvome čoveku!

Može li išta da pomogne našim privrednicima i poslodavcima? Naravno da može, a to je smanjenje poreza na plate na maksimum od 30 procenata. Na taj način državni budžet bio bi bar dva puta puniji, nego što je sada, sa stopom od 73 procenta! Kako je to moguće? Nećete verovati gospodo, to će biti jasno svakom ko zna tablicu množenja. Za sada, to namerno, ili slučajno nije jasno samo državnoj administraciji i oligarhiji.

O čemu se radi? Sadašnju stopu od 73 procenta plaćaju samo dve-tri firme i preduzeća, a svi ostali prijavljuju takozvane minimalne dohotke, da bi osnova za porez bila što manja. Ovo zna cela Srbija, a svi se prave nevešti. Kada bi poreska stopa na dohotke bila recimo 30 odsto, svi poreski obveznici, to jest poslodavci, prijavljivali bi državi plate svojih zaposlenih u stvarnom i realnom iznosu, koji je 3 - 4 puta veći od prijavljenih ličnih dohodaka. Iz izloženog, prostom računicom dolazimo do rezultata da bi država imala najmanje dvaput veći prihod od poreza na plate sa stopom od 30 procenata. Jednostavno da se shvatiti i izračuna, samo se postavlja još prostije pitanje: što to država ne radi i ne sprovodi u praksi? Na ovo pitanje normalnim ljudima nije moguće dati odgovor, a one druge je lako ubediti da je Sahara najveći glečer na svetu.

Milutin Mlađenović, Beograd