GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 30. 4. 2006. - Utorak 2. 5. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Krilni centar Crvene zvezde Miroslav Raičević prešao neobičan profesionalni put

Strpljivo čekam Šakotin poziv

Nostalgija je već vukla ka Srbiji. Da probam u našoj zemlji, da me ljudi upoznaju... Moji snovi se ostvaruju u voljenom klubu, slušam pohvale na maternjem jeziku. Verujte, to ne može da se poredi sa hvalospevima u inostranstvu. Cilj mi je dres naše reprezentacije iako mogu da igram i za Grčku

Danas je jedan od oslonaca igre Crvene zvezde. Elastičan kao guma, "meke ruke", kuca, blokira, pogađa iz daljine, u odbrani - zid. A, do letos se za njega čulo uglavnom kao za zeta trofejnog trenera Ljupka Petrovića. Ovo je priča o neobičnom profesionalnom putu krilnog centra "crveno-belih" Miroslava Raičevića.

Beg od tmurne svakodnevice krajem devedesetih završio je u Grčkoj. Igrajući za našu juniorsku reprezentaciju, tada sedamnaestogodišnji košarkaš Vojvodine, dobio je pluseve grčkih skauta i poziv za probu.
- Nisam ni znao u koji klub odlazim. Krili su me po solunskim dvoranama, trenirao sam sa drugim timom "ratnika". Upoznao sam i Predraga Stojakovića, igrao sa njim basket "jedan na jedan". Priznajem, nisam onda mogao da mu se suprotstavim. Peđa je vanzemaljac!

Stručnjaci Arisa znali su kakvog su igrača dobili. Ponudili su mu dugogodišnji ugovor i državljanstvo, što je Miroslav oberučke prihvatio.
- Aris je za mene predstavljao NBA. Iz kluba je otišao Žarko Paspalj, nastavio sam srpsku tradiciju. Pored mene je bilo puno zvezda, od kojih sam mogao puno da naučim: Grent, Solomon, Galakteros, Sigalas. Posle godinu i po, u Aris je stigao Dragan Šakota i pružio mi veću šansu. Zbog finansijske nestabilnosti klub je rasprodao skupe igrače, a otišao je i Šakota. Nije želeo da plaća greške drugih.

Nema tasta kao što je Ljupko

Volim te ili "saga po", tek Miroslav Raičević je u Solunu upoznao suprugu. Svetlana, kćerka Ljupka Petrovića je studirala psihologiju na američkom koledžu. Dugogodišnja veza je krunisana brakom, iz kojeg su iznikli "trofeji", sin Nikola (četiri i po godine) i kćerkica Anastasija (dve i po godine).
- Svetlana mi je bila velika podrška, upoznao sam je posle šest meseci. Igrala je nekada rukomet, ali je zbog grubosti napustila sport. Podršku mi pruža i tast Ljupko. Pri povratku u Zvezdu me je upozorio da u našem sportu ima puno prljavih poslova. Verujte, boljeg tasta nisam mogao da poželim.

Logično, talentovani Vrbašanin se preselio u Egejsku Makedoniju sa majkom. Vremenom se iz hotela preselio u stan, potom položio vozački ispit. Osamostalio se, majka je dolazila povremeno. Ali, posle finala FIBA kupa 2003. godine ni stan, kola ili novac mu nisu bili potrebni!?
- Sećam se, igrali smo protiv Prokoma u našoj dvorani. Solomon je promašio slobodno bacanje tri sekunde pre kraja, ja uhvatio loptu i poentirao preko tri igrača. Ludilo, navijači su me ubeđivali da je ceo Solun moj! Bio je to poslednji evropski trofej "žuto-crnih".

Grčke dane je krunisao kumstvom, prijatelju krstio dete. Ipak, posle sedam godina je došlo do zasićenja. I onda se opet javio Šakota. Pozvao je Raičevića u Zvezdu.
- Šakota me prelomio, jer je nostalgija već vukla ka Srbiji. Da probam u našoj zemlji, da me ljudi upoznaju... I onda, poziv Zvezde. Morao sam da iskoristim zicer i potpisao ugovor na godinu.

Ne smatra da je povratak u našu košarku korak nazad u karijeri.
- Naprotiv, napravio sam nekoliko koraka unapred. Moji snovi se ostvaruju u voljenom klubu, slušam pohvale na maternjem jeziku. Verujte, to ne može da se poredi sa hvalospevima u inostranstvu. Jedino mi je bilo čudno što ovde moram da treniram, jer sam se prethodno samo odmarao u Srbiji.

Deo misije je ispunio. Navijači ga poštuju, kao i uprava kluba. Ponudili su mu nastavak saradnje, a za Raičevića je interesovanje pokazalo i nekoliko NBA timova.
- Ne razmišljam unapred, tek po isteku sezone razmišljaću o novim potezima u karijeri. Poverenje Zvezdinih čelnika mi uliva samopouzdanje da nastavim u istom ritmu. NBA? Volim da upoznajem nešto novo, a NBA je izazov. Čuo sam da su neki timovi ponudili odlazak u letnje kampove, ali to su, za mene, prazne priče. Možda je Amerika trenutno preveliki izazov.

Raičević je zato sebi postavio realniji zadatak.
- Primaran cilj mi je dres naše reprezentacije, iako mogu da igram i za Grčku. Nadam se da ću se naći na širem spisku za SP, a za Grčku bih igrao jedino ako me moja zemlja ne bude zvala. Strpljiv sam, jer mi je plavi dres važniji od NBA i od klupskih titula.
A, kad zaigra za plave i pređe "preko bare" više neće biti zet Ljupka Petrovića. Rokadom, Petrović će postati tast Miroslava Raičevića.
- Što da ne - poručio je s osmehom - Na mlađima svet ostaje...

N. Radojević


vesti po rubrikama

^sport

Gost Glasa javnosti: Velemajstor Alisa Marić
Kako sam skrenuo levo kod Lazareva...
Ko to ne bi voleo da igra za Crvenu zvezdu?
Krilni centar Crvene zvezde Miroslav Raičević prešao neobičan profesionalni put
O prvaku Sarog kontinenta odlučivaće Makabi i CSKA
Jovana Brakočević: Buntovnica sa razlogom
Ofsajd je kad ste između muža i televizora