Nije učtivo dame pitati za godine, ali kada je reč o Alisi Marić, kraljici srpskog šaha, onda protekle dve decenije imaju značenje vremenskog perioda u kome je ona bila i opstala u žiži globalnog šahovskog pokreta, što je uspeh vredan pažnje. Alisa je osvojila dve olimpijske medalje, jednu evropsku i tri Kupa evropskih šampiona.
- Pa dobro, nije tako strašno tek sam napunila 20 - našalila se Alisa Marić prilikom gostovanja u redakciji Glas javnosti.

Kada pomislite na proteklo vreme, da li biste sada nešto uradili drugačije?
- Bio bi to meč na turniru kandidata za prvakinju sveta protiv Kis Jun, kojeg sam odigrala 1990. u Gruziji i kada sam napravila grešku u jednom potezu. Vratila bih taj jedan potez i onda bi se promenio čitav tok događaja.

Kaže se da pametni ljudi izvlače pouke iz prošlosti. Šta ne biste voleli da vam se ponovi i koliko iskustvo znači u šahu?
- Znači mnogo. Kada sam počela, imala sam 16 godina. Da sad krećem iz početka s ovim iskustvom sugurno bi sve bilo mnogo bolje. Bila bih prvakinja sveta.

Samo jedan pogrešan potez

Postoje li momenti u vašoj karijeri za koje kažete da su najbolji ili najgori?
- Pa, meč sa Ksi Jun. To je bio najveći rezultat, moj i uopšte postignut u našem šahu, a opet izgubila sam meč za prvaka sveta. To je ta situacija, s te strane gledano to je loše, ali taj poraz je značio i treće mesto na svetu, što je priznaćete odličan rezultat. U jednom, najgori i najbolji trenutak.

S obzirom na to da ste rođeni u Njujorku, da li ste posle 20 godina razmišljali da narednih 20 igrate pod drugom zastavom. Naročito ako znamo da se zbog mesta vašeg rođenja Amerikanci "hvale" da ste najuspešnija američka šahistkinja?
- Ne o tome nikad nisam razmišljala, ni onda kada sam igrala mnogo više nego sada. Rođena u Americi, ali sam ipak odavde. Mislim da bi meni bilo teško da napredujem u tuđoj sredini. Ne bih postigla više ni da sam kojim slučajem otišla u Ameriku. Inače mene ne privlači život na nekom drugom mestu. Ni u najgorim vremenima nisam razmišljala da negde odem. Tuđina je tuđina. Volela sam da igram negde na turniru i bilo bi mi lepo, ali najlepše je kod kuće. Tu su mi roditelji, porodica, rodbina, ljudi slični meni, s kojima sam odrasla i koji me iskreno podržavaju i najvijaju za mene. Bilo bi mi jako teško da to menjam. Uvek je bilo i biće lepih i ružnih momenata. Ipak kad sve sagledam ne bih mogla da se žalim.

Uspeh do 15 mesta na Olimpijadi u Torinu Gde je sada mesto našeg šaha. Ženska reprezentacija je bila u svetskom vrhu? - Eto sada nas očekuje Šahovska olimpijada u Torinu. Od četiri igračice, koje čine standardnu postavu, dve su otkazala zbog porodičnih obaveza. Nataša Bojković i Svetlana Prudnjikova, koje igraju na drugoj i trećoj tabli. To značajno smanjuje naš rejting i samim tim mogućnosti za visok plasman. Umesto njih igraće Irina Čoljuškina, Ana Benderać i Suzana Maksimović. Ne možemo da izračunamo koje ćemo mesto da zauzmemo, ali plasman među prvih 15 je dobar plasman, jer ekipa ne ide u najjačem sastavu. Kineskinje su favoriti za zlato.

Alisa igra na Mondijalu u Nemačkoj! Uskoro počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu, da li vas to interesuje i da ili ćete pratiti igre naše reprezentacije? - Hoću. U to vreme igraću na turniru u Nemačkoj. Nemci su napravili ženski šahovski turnir po sistemu fudbalskog prvenstva sveta. Pozvali su igračice iz zemalja koje učestvuju na SP, i igraćemo po tim grupama. Odmah sam se našalila da ću da kukam kao naši fudbaleri kako mi je teška grupa... Igraće se u Drezdenu, samo će umesto igračica iz Obale Slonovače igrati Nemice jer ovi nemaju šahistkinje. Sve je još u fazi dogovora, ali mi se svidela ta ideja.

Doktor i profesor

Pored reprezentacije, da li planirate i pojedinačno učešće na turnirima?
- Odigraću ciklus za prvenstvo sveta. Nekoliko godina sam napravila pauzu, u međuvremenu sam promenila posao i doktorirala. Počela sam da predajem na Fakultetu za menadžment BK, završila doktorat i izabrana sam za docenta. Sada planiram da se više posvetim šahovskoj igri. Na prošlom SP, u finalu je igrala Alisa Galjamova, koja je moja generacija...

Da li ste imali uzor u šahu i ako jeste ko je to bio?
- Bobi Fišer i to iz više razloga. Zbog stila igre jer je igrao sve vrste pozicija jednako dobro. Nije bio oštar napadač kao Talj, ili poklonik pozicione igre kao Kapablanka, on je bio kompletan. Njegov pristup igri je uvek na pobedu, bez dogovora i bez ikakvih kalkulacija. To je ono što privlači ljude i dan-danas, iako se on ne pojavljuje mnogo u javnosti.

Bio je nedavno uhapšen u Japanu?
- Da pratila sam tu situaciju. Postignut je dogovor pa je prebačen iz Japana na Island i tamo ga "tata" valjda neće da dira.

Žene vole sigurnost

Zašto je napravljena podela na muški i ženski šah, kada znamo da se šah ne igra na mišiće?
- Ne mora da postoji, iako postoji. Dokaz da ne mora da postoji je Judit Polgar koja igra isključivo s muškarcima i pripada grupi "vrhunskih muških velemajstora". Međutim, ona je izuzetak. Podela možda postoji u tome što žene sigurno razmišljaju drugačije. Više vole sigurnost, teže mirnijim i jasnijim pozicijama, dok muškarci vole da uđu u rizik, gde je pozicija krajnje napeta i neizvesna, gde jedan pogrešan potez vodi direktno u poraz. Žena će pre da izbegne tu poziciju, ako može, ali će takođe i ući u borbu ako mora, ako je to najbolja mogućnost u datom trenutku. Muškarci su generalno skloniji rizičnoj igri, dok žene igraju stabilnije.

Privlači me tenis

Kada biste se opet rodili, da li biste izabrali šah ili nešto drugo?
- Bila bih šahistkinja, ali mislim da bih se oprobala i u nekom drugom sportu. Na primer, u tenisu. Ne znači da ja imam smisla za tenis, ali to mi je privlačno. Pratim igru Ane Ivanović i baš me raduju njeni uspesi. Simpatična je.

Još je rano da se priča o naslednici Alise Marić, ipak da li ste negde prepoznali takvu?
- Nije rano, ali nažalost takve još nema. Trebalo bi da već postoji neka mlađa šahistkinja u reprezentaciji, to bi bilo normalno - kaže velemajstor Alisa Marić, obeležavajući 20 godina karijere, koju za sada "neke nove devojčice" teško da će moći ikad da nadmaše.

N. Matejić