GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 30. 4. 2006. - Utorak 2. 5. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Reporter Glasa u Parizu, drugoj najposećenijoj turističkoj destinaciji u svetu

Grad svetlosti, lep kao proleće

Mogu se naći nenormalno skupe stvari - žuti kraljevski čaj koji beru majmuni - pet grama košta 100 evra! Tu su i neverovatne perverzije - napraviće bočicu parfema sa vašim imenom

Pariz je dugo bio srpski san. Da ne spominjemo čuveno francusko-srpsko prijateljstvo za koje, nažalost, znaju samo Srbi. Pariz je Srbima oduvek predstavljao čudesni Eldorado u kojem možete uspeti u životu i ostati večiti boem. Nekada je svaki srpski par morao bar jednom u životu da poseti Pariz. To je bilo nešto što je moralo da se odradi u ovom životu. Više nije tako. Većini Srba obećane zemlje postale su one sa početnim slovom A (Amerika, Australija, Austrija, a nekima i Argentina). Pariz je, ipak, ostao tu gde je. I dalje je, iako je nama teško da poverujemo, druga najposećenija destinacija na svetu (iza Njujorka), a prva u Evropi.

Nećemo da tvrdimo da je Pariz najlepši grad na svetu. Samo ćemo reći da ga ni posle godinu dana boravka ne možete dobro upoznati. Ali, ovo će biti uputstvo za onog ko tamo ode na nedelju dana. Proleće je idealno vreme za posetu Parizu. Ozeleni, nije mnogo vruće, a kiše su kratkotrajne i osvežavajuće.

Puž od 20 delova

Pariz ima oblik puža izdeljenog na 20 delova koje zovu arondismani. Sena je u centru, a okolo su jednocifreni, dok gornji sloj, ka periferiji, predstavljaju dvocifreni arondismani. Zamislite puža i oni se ređaju tim redom. Svaki ima svoj život. Dešava se da pariski stanovnici retko zalaze u pojedine arondismane. Prvi je čuven po Luvru, drugi po pešačkoj zoni i ulici Montorgoj, treći je umetnički kraj Mare (sada naseljen pretežno homoseksualcima), četvrti po Bastilji, peti po turističkoj pešačkoj ulici Muftar i Panteonu gde su sahranjeni najveći Francuzi - Viktor Igo, Emil Zola, Pjer i Marija Kiri, Mone, Malro. Šesti je slavan po Sorboni i Latinskom kvartu, sedmi po Ajfelovoj kuli i Invalidima gde je Napoleonov grob, osmi po Trijumfalnoj kapiji i aveniji Šanzelize, deveti po Operi i robnoj kući Lafajet, deseti po kanalu Sen Marten. Sad je moderno da se izlazi u 11. arondisman, ulicu Oberkampf i Sen Mor jer, tamo su zanimljivi alternativni kafići, živa muzika. U 12. je moderno selo Bersi, koje od sela ima samo ime, u 13. su kineski, vijetnamski i tai restorani, u 14. je Apolinerov most Mirabo i moderni park Sitroen s fontanama na vrhu zgrade, 15. dominira kula Monparnas, a 16. je rezervisan za najbogatije (ali je zato i najdosadniji). Avenije 17. su žive i naseljene ljudima svih kolorita, 18. je proslavio Monmartr sa katedralom Sakre Kor, trg Pigal i kabare "Mulen ruž". U 19. je Park nauke koji deca obožavaju, a u 20. seoski deo Pariza s kućicama i bašticama i čuveno groblje Per Lašez gde su sahranjeni Šopen, Mise, Belini, Edit Pjaf, Oskar Vajld, Simon Sinjore, Iv Montan, Isidora Dankan, Prust, Bize, Delakroa, Blazak, ali i Džim Morison.

Pariz je strogo podeljen na levu i desnu obalu - nekad se govorilo da leva zarađuje, a desna troši, zato što su kabarei i kafei bili pretežno s desne obale. Danas je ta podela očiglednija u dubini džepa i boji stanovnika - leva je bogatija, a desnu, pogotovu pri severu i predgrađima naseljavaju Francuzi poreklom iz Afrike. Bulevari ka predgrađu su postali opasni, vaš reporter je doživeo da mu mladić od 17 godina pokazuje pištolj za pasom. Preko dana su tu pijace, na kojima se prodaje razna jeftina roba, ali noću ih treba zaobilaziti.

Protesti- od predgraĐa do centra

Posle novembarskih demonstracija u predgrađima i martovskih u centru, na televiziji vidimo da su kola spaljena, a izlozi polomljeni. Navodi se da je šteta od poslednjih protesta milion i po evra. Tragovi toga na ulicama više ne mogu da se vide. Mladi Francuzi protestovali su (na nekim fakultetima protest i dalje traje) jer su novim zakonom o radu oni koji imaju manje od 26 godina bili obespravljeni- mogli su da dobiju otkaz bez obrazloženja. Posle jednomesečnih demonstracija u kojima je učestvovalo nekoliko miliona ljudi, vlada ga je konačno povukla. Ipak, Francuze je najviše uplašilo da je to samo najava za ukidanje prava koja sada imaju. A to je nadoknada za nezaposlene koja traje skoro tri godine po gubljenju posla, godišnji odmor od pet do šest nedelja i praznici. Socijalna i zdravstvena zaštita na koju smo mi već zaboravili. E pa oni neće da zaborave. Vuče ih ponos i to što su napravili prvi generalni štrajk na svetu, u junu 1936. godine i tad dobili tri nedelje plaćenog odmora. Francuzi su uvek znali da traže. I dobijali su.

Narodna supa za beskućnike

Na ulici će vam tražiti sve - cigaretu, evro, ali i 5 impulsa sa telefonske karte! Mnogo je onih koji nemaju ništa, na tri mesta u gradu služi se "sup populer", narodna supa, odnosno jelo koje se besplatno daje beskućnicima koji stoje u redu da bi ga primili, ograđeni metalnom ogradom (kao mi kad čekamo vize). Svaki veći ulaz ugostiće nekog koji će tamo na miru prenoćiti.
S druge strane, kad se šetate u blizini hotela Ric i ulice Sent-Onore, čini vam se da bi ti ljudi koji tamo borave i pazare mogli da kupe čitav svet. Zato je Pariz i nepomirljivo podeljen na delove. Svako zna gde mu je mesto.

Prenoćište za 30 evra

Odmah da kažemo - u prestonici lepote i sklada možete proći i vrlo jeftino. Ako idete na bum i tražite hotele, jeftiniji, a u samoj žiži dešavanja, mogu se naći u okolini Bastilje. Taj deo grada je noću i najživlji. Prenoćište se može naći i za 30- 35 evra. Ne garantujemo čistoću i komfor. Ako hoćete nešto pristojnije, to će vas koštati oko 50 ili više evra. Hrana u samoposluzi nije mnogo skuplja nego kod nas, a obrok u restoranu staje između 20 i 30 evra, ukoliko ne odete u Kineski kvart, 13. arondisman, gde možete proći i za manje od 10. Baget je 0,80, 125 grama buđavog sira 1,5, kafa ako stojite 1,10, a ako sednete od 2 do 2,5 evra. Prevoz - koristite metro, najjednostavniji je i najbrži - košta vas nešto manje od 11 evra za 10 karata. Taksi nije jeftin, ali nije ni preskup - što znači da će vas desetak minuta vožnje koštati nešto više od 12 evra.

To je grad u kojem se mogu naći i nenormalno skupe stvari - žuti kraljevski čaj koji beru majmuni - pet grama košta 100 evra! Tu su i neverovatne perverzije - napraviće bočicu parfema s vašim imenom, ali i sve ostalo, za pristojnu nadoknadu.

U Ulici Sen-Deni (u kojoj se inače skupljaju i pedesetogodišnje prostitutke) nalaze se i dve naše prodavnice u kojima nostalgičari mogu da kupe "plazma" keks, kobasice, svinjsko pečenje, kravlji sir i novine.
Ako vam se kupuje odeća, tu su sve svetske marke, i poneka francuska, spomenućemo "promod" i "etam". Ako potrefite kakvu rasprodaju, i za 15 evra možete da kupite jedan komad. Ako ne, onda je to duplo više.
Ulasci u muzeje, galerije i zoološke vrtove su oko osam evra.

Mona Liza kao monitor

Lepotica Ajfelova kula je najpoznatiji spomenik protiv koje se svojevremeno digao sav umetnički svet, pisci, filozofi i slikari jer nije bila od kamena kao sva dotadašnja zdanja, nego od gvožđa. Deo grada u kome se nalazi je prilično pust, a bulevari su toliko široki da možete da pogodite da i nije naročito pogodno za šetnju. Ipak, ispod kule je travica, tamo se okupljaju mladi, ako imate sreće, pevaju s gitarama. Ležanje na travi, po parkovima i svim ostalim zelenim površinama, karakteristično je za Francuze. To je svuda dozvoljeno i pruža neopisivo zadovoljstvo jer je sve lepo održavano tako da možete i bosi.

Po slavi zatim sledi katedrala Notr-Dam. Ne bi bila nezaobilazna da je nije proslavio čuveni francuski pisac (i, ne smemo zaboraviti, srpski prijatelj) Viktor Igo. U katedrali se može posetiti i izuzetno bogat trezor.
Luvr ima preko 300.000 umetničkih dela, od Egipta, preko antike, do klasične umetnosti cele Evrope. Najčuvenija je Mona Liza, Leonarda da Vinčija koja je nešto veća od prosečnog monitora. Teško joj je prići jer je ograđena staklom, ali je ipak Japanci opsedaju video-kamerama. Tu su i čuvena Delakroova dela Meduzin splav i Alžirske žene, Vermerov Astronom, kao i nebrojano drugih slavnih dela.

Žorž Pompidur - centar moderne umetnosti. Ispred se skuplja dosta sveta, šareno je i živahno, a preko tog muzeja je Kulturni centar Srbije i Crne Gore.
Monmartr - slikarska kolonija, restorančići su u sredini, platna oko vas, nešto niže Roze kuća Tuluz Lotreka. Ovde možete čuti srpski od dve generacije slikara. Prvi talas je došao u Pariz šezdesetih, a drugi kad su počeli ratovi devedesetih.

Latinska četvrt je podeljena na dva dela - u jednom su samo turisti i tamo možete za 12 evra pojesti jelo, predjelo i dezert, drugi, onaj gde zaista idu pariski studenti je dosta skuplji, pun lepih uličnih tezgi s jagodama i ostrigama i šarenim cvećarama. Šanzelize aveniju posećuju samo turisti, ipak bar jednom se treba prošetati i videti njene luksuzne radnje i kafee.

Milica Bjelovuk


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Reporter Glasa u radničkom Majdanpeku
Mineralna voda izvire u dvorištu Aranđelovčanina Dragoslava Mijailovića
Prvomajska ispovest radnika Zorana Puzovića iz Užica
Reporter Glasa u Parizu
Uklesao na nadgrobnu ploču - umirem 2006!
Devet pari blizanaca u seoskoj školi