GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 30. 4. 2006. - Utorak 2. 5. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Stranački lideri Bošnjaka neće priznati granicu između Srbije i Crne Gore

Nećemo dozvoliti podelu Sandžaka

Podgorica i Beograd neka se dogovore s kim će Sandžak, ali celovit, nepodeljen. Ako se ne dogovore, neka građani o tome odluče na referendumu - kaže Džemail Suljević, predsednik Pokreta za Sandžak

BEOGRAD - I Crna Gora i Srbija prema Bošnjacima uoči referenduma u Crnoj Gori ponašaju se po principu - ko pre devojci njegova devojka. Problem je samo to što su oba udvarača u prosidbu krenula bez poklona, a i devojka neće da se udaje.

Iako je Bošnjake u Srbiji podelila borba za lokalnu vlast (Novi Pazar) do te mere da jedni (Rasimovi) sa drugima (Ugljaninovi) niti govore, niti zajedno idu u džamiju, kada je reč o opstanku na celovitoj teritoriji, izgleda da su složni. Isto važi, iako se to na prvi pogled ne bi reklo, i za njihovu sabraću u Crnoj Gori.

Granice Sandžaka definisane su na Berlinskom kongresu i današnje opštine koje su raspoređene u Crnoj Gori teritorijalno pripadaju Sandžaku. Ukoliko bi se Crna Gora otcepila, odnela bi sa sobom deo Sandžaka. To Sandžaklije neće da dozvole i kažu da Crna Gora, ukoliko hoće da se otcepi, mora da poštuje granice koje je postavio Berlinski kongres. A to znači, samostalnost Crne Gore - da, ali bez teritorija Bijelog Polja, Pljevalja, dela Berana i Plava.

Jedinstvena teritorija

- Bošnjaci iz Sandžaka neće priznati granicu između Srbije i Crne Gore kroz Sandžak posle eventualnog uspeha referenduma u Crnoj Gori i proglašenja nezavisnosti te republike. Ta granica nije ni berlinska ni avnojevska, to je samo administrativna granica koja nema utemeljenje u međunarodnim dokumentima ni odlukama merunarodnih foruma. Državna granica koja deli Sandžak na dva dela ugrožava naš prostor, naše nacionalno biće i mi na to nećemo pristati - upozorava Džemail Suljević, predsednik Pokreta za Sandžak.

Ako dođe do cepanja državne zajednice, objašnjava Suljević, naše je legitimno pravo da se kao građani Sandžaka na referendumu izjasnimo možemo li dalje sa Srbijom ili sa Crnom Gorom.
- Neka se Podgorica i Beograd dogovore s kim će Sandžak, ali celovit, nepodeljen. Ako se ne dogovore, neka građani na referendumu odluče. Sve stranke, koliko ja znam, u svom statutu imaju Sandžak kao jedinstvenu teritorijalnu jedinicu. Naša stranka, na primer, ima tu mogućnost, ili kanton, ili neku vrstu autonomije. SDA zastupa region, SDP takođe. Uglavnom, sve bošnjačke stranke su za celoviti Sandžak - tvrdi Suljević.

Dokument još na snazi

Muslimansko nacionalno veće Sandžaka (MNVS) donelo je, na osnovu rezultata referenduma u Sandžaku iz 1991. godine, memorandum o specijalnom statusu ove regije koji ima elemente državnosti i taj dokument je još uvek zvanično na snazi i nije opozvan.
Referendum je raspisan u maju, a održan u oktobru 1991. i iste godine je formirano i MNVS, koje je 1993. preimenovano u Bošnjačko nacionalno veće Sandžaka (BNVS). U vreme donošenja memorandum o specijalnom statusu za Sandžak, u sastavu MNVS tada su u bili i Bošnjaci iz Crne Gore. Oni su se na referendumu izjašnjavali o autonomiji sa mogućnošću priključenja nekoj od republika (nije eksplicitno rečeno kojoj od republika). Od 70 odsto biračka tela, protiv autonomije glasalo je samo jedan odsto izašlih birača, dok je za glasalo više od 98 odsto. Rezultati referenduma objavljeni su u formi zahteva, a pošto se referendum za autonomiju Sandžaka održao u vreme cepanja Jugoslavije, BNVS je sredinom 1993. usvojilo i objavilo memorandum o referendumu u vidu memoranduma.

I Fevzija Murić, predsednik Stranke za Sandžak, ne poriče da se čitav bošnjački nacionalni pokret, temeljen na ideji o specijalnom statusu Sandžaka.
- O ovoj ideji treba da razgovaramo sa Beogradom, zvaničnim Beogradom. Sandžak kao autonomija nije više toliko strana ideja srpskom biračkom telu i srpskim političkim partijama dole. U severnom delu Crne Gore čak i najekstremnije srpske partije znaju da o Sandžaku može sasvim normalno razgovarati - objasnio je Murić.

U Beogradu, međutim, nije bilo nijednog političara koji je hteo da razgovara o ovome. Tako je pitanje da li će možda autonomija ili status regije Sandžaku biti "poklon" Beograda u nekom novom ustavnom rešenju Bošnjacima zbog zalaganja za zajedničku državu - ostalo bez odgovora. Ali nije zgoreg podsetiti da je autonomija Sandžaka bila ideja za koju se zalagao svojevremeno i Sulejman Ugljanin, koji je sada za ostanak državne zajednice, za šta se zalaže i vlada u Srbiji.

Milo nije ispunio obećanje

Sa duge strane, Bošnjaci iz Srbije, bežeći od Miloševića tokom devedesetih, utočište su našli kod Đukanovića. To što su neki od njih dobili državne funkcije, Milu je pripomoglo da ga svet gleda kao demokratu, a Bošnjaci su bili zadovoljni. Sada, međutim, Bošnjaci već duže vreme nisu srećni i od Đukanovića traže da im se, ako želi njihov glas za nezavisnu Crnu Goru - ispune obećanja. Jedno od obećanja koje Milo nije ispunio svojim stranačkim partnerima jeste i zakon o manjinama, zahtev Bošnjačke partije, koja je ovih dana najavila da će, ako se zakon ne izglasa, početkom maja pozvati Bošnjake u Crnoj Gori da ne glasaju za Milovu opciju. Ovaj zakon je, kao je to objasnio dr Amer Halilović, čelnik ove stranke, za Bošnjake u Crnoj Gori bitan i ako referendum uspe i ako ne uspe. Jer, kako je objasnio, u oba slučaja Bošnjaci moraju da budu pravno zaštićeni sa mogućnošću da se kroz institucije bore za svoje interese.

- Mi, kao pojedinci, jesmo manjina u parlamentu, ali naše interese moramo da realizujemo kroz stranke čiji smo članovi, a ne kroz naše manjinske, što za nas nije dobro - kaže on.

Profesor dr Novak Kilibarda (DPS) smatra da su Bošnjaci u Crnoj Gori deo istorije toga naroda, ali na pitanje šta će se desiti ako Bošnjaci iz Sandžaka, ukoliko crnogorski referendum uspe, a oni zatraže da se i oni na referendumu izjasne sa kim će - Srbijom ili Crnom Gorom, kaže:
- Nemam nikakve potrebe da ja odgovaram na to pitanje izražavajući svoj stav, već ću da parafraziram misli vrhunskih intelektualaca Bošnjaka iz Sarajeva, akademika Muhamed Filipović ili istoričara Enesa Pelizija. Dakle, ti elitni predstavnici bošnjačkog naroda smatraju da je Sandžak samo naziv jedne administrativne jedinice kakvih je bilo mnogo u Osmanskom carstvu. Zato nema nikakve realne pretpostavke da govori o nekom entitetu Sandžaka. Sandžak je bio administrativna jedinica, pokušali su komunisti nekada da ga smatraju nekakvom posebnom jedinicom, ali mudra titovska politika je od toga odstupila. Prema tome, muslimani koji čine bošnjačku naciju na prostorima BiH, Crne Gore, Srbije i Kosova jesu jedna nacija, jedan narod, a nema niko pravo sabijati deo toga naroda u nekakav sandžakluk koji znači najobičniju administrativnu jedinicu Osmanskog carstava - objašnjava Kilibarda.

Svaka čast Sandžaku, kaže Kilibarda, ali to je jedan uslovni naziv koji se ne temelji ni na kakvom posebnom entitetu ili istoriji. Postoji bošnjačka nacija, i na neki način pežurativna je činjenica cepkati je na detalje kao što je Sandžak, što je, kako kaže Kilibarda, značio samo jednu sitnu administrativnu jedinicu iz vremena Osmanske carevine.

Brankica Ristić


vesti po rubrikama

^društvo i ekonomija

Zoran Šami: Verujem da se ne zna gde je Ratko Mladić
Nenad Bogdanović: Radikali su rasprodali državu
Premijer Kosova Agim Čeku objašnjava zašto Albanci žele nezavisnu državu Kosovo
Vlada Srbije pomaže Telekomu da pojača monopolski položaj
Vozači "Rakete" priterali vlasnika uza zid
Zoran Drakulić, predsednik Ist pointa, o stanju u privredi, inflaciji, RTB Boru...
Demografska slika u Srbiji sve više zabrinjava
Bez tendera do materijala za dijalizu
Zoran Stojković: Sudije izbegavaju odgovornost
Spiskao skoro 700.000 dinara za tri meseca
Stranački lideri Bošnjaka neće priznati granicu između Srbije i Crne Gore
Delegacija BK nezadovoljna posle posete državnim funkcionerima
Neradni dani smanjuju produktivnost na radnom mestu