GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 30. 4. 2006. - Utorak 2. 5. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Demografska slika u Srbiji sve više zabrinjava

Besparica utišava kolevke

Manje od jednog deteta u porodici rađa se u Srbiji i nigde više na svetu, dok smo po broju abortusa prvi u Evropi! Ako se ovako nastavi, u bliskoj budućnosti više neće biti Srba, upozorava demograf Biljana Spasić

BEOGRAD - Početak druge polovine ovog veka Srbija će dočekati kao stara nacija jer se procenjuje se da će stariji od 65 godina brojčano nadmašiti populaciju mlađu od 15 godina. U školsku 1990/91. godinu u Beogradu je upisano 20.509 prvaka, ali je u 2005. godini upisano šest hiljada manje dece, samo 14.238 prvaka. Razlog smanjenja broja upisane dece u prvi razred osnovne škole je opšte smanjenje broja živorođene dece u poslednjih deset godina, iako broj sklopljenih brakova sada (9.332) nije mnogo manji nego 1990. godine (9.469).

Psiholog i analitičar Žarko Trebješanin smatra da je negativan prirodni priraštaj i sve izraženija bela kuga poslednjih godina u Srbiji posledica niskog standarda građana koji se, najčešće zbog ekonomskih razloga, ne odlučuju na više dece.
- Osnovni razlozi su nizak standard i nepoverenje u budućnost. Ne samo što je ljudima loše sada, već misle da će tako biti i u budućnosti. Deca moraju da rastu i budućnost brine roditelje - kaže Trebješanin.

Uloga vlade i države trebalo bi da bude u stvaranju ambijenta koji će doprineti povećanju nataliteta. Koliko država (ne) brine o ovom problemu najbolje govori činjenica da ni državni sekretar za oblast socijalne politike, niti bilo ko iz sektora koji se bavi socijalnom zaštitom porodice i dece, nije želeo čak ni da prokomentariše ove alarmantne podatke, a kamoli da govori o aktivnim merama koje država sprovodi kako bi se povećao natalitet.

Evropa sve starija

Prema podacima Instituta društvenih nauka, u 2000. godini među većim populacijama demografski najstarija zemlja je Italija - više od 18 odsto Italijana ima 65 ili više godina, zatim Grčka, Švedska, Japan, Španija i Belgija. Među 25 demografski najstarijih zemalja u svetu, sa izuzetkom Japana, sve su iz Evrope: među njima je i Srbija (teritorija van područja Kosova i Metohije), sa udelom od 15,7 odsto starijih od 65 godina.

Negativan prirodni priraštaj, niska stopa nataliteta, kao i starenje stanovništva zahtevaju što hitnije sprovođenje više mera u različitim oblastima života - obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvu, stanovanju... Demograf Biljana Spasić navodi da u Srbiji po jednom bračnom paru ne dolazi čak ni jedno dete, nego 0,80 odsto.
- Manje od jednog deteta u porodici rađa se samo u Srbiji i nigde više na svetu, dok smo po broju abortusa prvi u Evropi. Ako dosadašnja demografska praksa bude nastavljena, u bliskoj budućnosti više neće biti Srba - rekla je Spasićeva.

Stanovništvo Srbije stari krupnim koracima i već se nalazi na listi najstarijih nacija u svetu. Prema podacima Instituta društvenih nauka, centralna Srbija i Vojvodina sa prosečnom starošću od 40,7 godina nalaze se na četvrtom mestu na listi najstarijih populacija u svetu. Spasićeva kaže da nepovoljnu demografsku sliku Srbije najbolje ilustruje podatak o broju mladih do 19 godina života.
- U Vojvodini i centralnoj Srbiji broj mladih do tog uzrasta neprekidno opada, a starih je sve više. Ako starih do 60 godina ima dva i po puta više nego mladih do 19 godina, to je kraj jednog naroda. Jedina zemlja na svetu koja ima veći mortalitet nego natalitet jeste naša nesrećna Srbija - kaže Spasićeva.

Pad rađanja naročito je izražen u devedesetim godinama prošlog veka: iako podaci iz 2001. i 2002. godine ukazuju na blagi porast neto stope reprodukcije, nivo rađanja je u proseku 25 odsto niži od potreba prostog obnavljanja. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj stanovnika se u 2002. godini smanjio za 3,3 promila, pošto je broj umrlih bio za 25.000 veći od broja rođenih. Predviđa se da će se trend pada prirodnog priraštaja nastaviti.

Kako bi se ublažili ovi podaci i natalitet povećao, od 1. januara ove godine na snagu je stupio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, prema kom zaposlene žene ostvaruju pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, takođe od 1. januara ove godine, uvodi se i roditeljski jednokratni dodatak za prvo dete od 20.000 dinara.

V. V. - Agencije


vesti po rubrikama

^društvo i ekonomija

Zoran Šami: Verujem da se ne zna gde je Ratko Mladić
Nenad Bogdanović: Radikali su rasprodali državu
Premijer Kosova Agim Čeku objašnjava zašto Albanci žele nezavisnu državu Kosovo
Vlada Srbije pomaže Telekomu da pojača monopolski položaj
Vozači "Rakete" priterali vlasnika uza zid
Zoran Drakulić, predsednik Ist pointa, o stanju u privredi, inflaciji, RTB Boru...
Demografska slika u Srbiji sve više zabrinjava
Bez tendera do materijala za dijalizu
Zoran Stojković: Sudije izbegavaju odgovornost
Spiskao skoro 700.000 dinara za tri meseca
Stranački lideri Bošnjaka neće priznati granicu između Srbije i Crne Gore
Delegacija BK nezadovoljna posle posete državnim funkcionerima
Neradni dani smanjuju produktivnost na radnom mestu