GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 30. 4. 2006. - Utorak 2. 5. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Zoran Drakulić, predsednik Ist pointa, o stanju u privredi, inflaciji, RTB Boru...

Vlada i porezom kažnjava izvoznike

Kredite za privredu treba osloboditi obavezne rezerve da bi pale kamate. Strancima ne treba dati RTB Bor - bakar je strateška sirovina

BEOGRAD - Predsednik "Ist pointa" Zoran Drakulić, čije kompanije spadaju u najveće proizvođače i izvoznike, kaže da se u privredi ne oseća poboljšanje poslovnog ambijenta, i da ekonomska politika ide protiv interesa proizvođača i izvoznika. On ne razmišlja o novom političkom angažmanu, ali i oseća dužnost "da kao građanin u datom trenutku podrži najbolju demokratsku opciju". Drakulić je konstatovao da Srbija nije iskoristila šansu naglog rasta svetske privrede. Srbija u ključnim godinama, dodao je on, nije uspela da privuče više stranog kapitala. "Pošto uvek, posle uspona svetske privrede dolazi do pada, naročito zbog rasta cena energenata i sirovina što uzrokuje inflaciju i rast kamata, bojim se da će Srbija u periodu oporavka, koji traje par godina, izgubiti šansu da privuče strani novac", upozorio je Drakulić u intervjuu za Glas i nastavio:

- Izvoznici Srbije nemaju nikakvog stimulansa, iako je povećan spoljnotrgovinski deficit u prva tri meseca. Taj podatak bi trebalo da upali "crvenu lampicu" u ključnim ministarstvima. Izvozna privreda i dalje ima veoma skupe pozajmice. Ono što stalno ističem - neophodna je diferencijacija kredita. Dakle, one banke koje finansiraju izvoznu privredu moraju biti oslobođene obaveznog depozita kod NBS. Razumem razlog za njegovo uvođenje, ali on neće dati dobre rezultate jer, država nije obezbedila dovoljno kreditnih sredstava privredi. Ako kompanije u okviru "Ju pointa", koje imaju preferencijalne uslove kod banaka, plaćaju osam - devet odsto kamatu, a firme iz sveta dva ili tri odsto, onda domaća privreda teško može da konkuriše stranoj, naročito ako se zna da mnoge druge domaće firme plaćaju čak 24 odsto kamatu. Takođe, politika kursa dinara je loša za izvoznike. Prošle godine smo imali apresijaciju dinara od osam odsto, a i ove godine domaća valuta jača.

Kako izlazite na kraj sa skupim kreditima?
- Gotovo 80 odsto pozajmica dobijamo u inostranstvu, koje su povoljnije nego u zemlji. Međutim, i tu imamo problem jer kada finansiramo određenu robu za izvoz kreditom iz inostranstva, Ministarstvo finansija nam uzima PDV na uzete avanse. Ta mera ne postoji nigde u svetu. Umesto da poštujemo što stranci hoće da finansiraju našu proizvodnju, to kažnjavamo. To je ukinuto i u Rusiji 2005, a ljudi se smeju kad čuju za tu meru našeg Ministarstva.

Za politiku imam uslove

Na pitanje da li bi u novoj vladi prihvatio neko mesto, Drakulić kaže da to zavisi od toga ko će je formirati. "Ukoliko to bude demokratska opcija stručnog sastava, bio bih eventualno spreman da pomognem. Međutim, angažman zavisi i od obaveza koje imam u kompaniji", naglasio je on.

Uvoz struje nije naš interes

- Bojim se da oko EPS-a i NIS-a ima jako velikih interesa i zahvaljujući tome ne vuku se pravi potezi. Interes države je da Rafinerija u Pančevu nastavi da radi. Jako je čudno i to što nemamo podataka zašto se ništa ne ulaže u izgradnju novih proizvodnih kapaciteta u EPS-u. Da li je to uticaj određenih lobija - ne znam, ali je opasno to da ništa nije izgrađeno u poslednjih 15 godina. Jer, imaćemo problem sa deficitom energije, a ne verujem da je interes Srbije da je uvozi. "Kolubara B" mora da se završi, a privatnog kapitala ima dovoljno - naglasio je Drakulić.

Vlada je usvojila plan o investiranju milijardu evra. Kako komentarišete mešanje države u privatnu inicijativu?
- To je izuzetno loš plan. Vidimo kako je reagovao MMF. Naročito kada vidite za šta će novac biti utrošen. Država nije dobar investitor, a i nije malo zadužena, čak 65 odsto bruto domaćeg proizvoda. Recimo, hoće da kupe 36.000 računara. To je populistička mera. Verovatno će neko iz toga da izvuče veliki profit. Bolje bi bilo da su se ta sredstva vratila onima od kojih su uzeta, a to je privreda. Pitanje svih pitanja je zašto vlada tu milijardu evra ne iskoristi da drastično poveća izvoz. Samo deo infrastrukturnih projekata treba finansirati.

Koliko visoka inflacija u Srbiji, koja više nije prioritet vlade, pogađa privredu?
- Evo podatka koji ilustruje uticaj. Nama je cena gotovo svih imputa od 2001. godine do danas porasla za oko 150 odsto, a kurs je "isplivao" oko 50 odsto. Dakle, drastično pogađa privredu. Nije prvi put da aktuelni ministar finansija promaši procenu, i to ne samo inflacije. Kada promaši, odgovornost prebacuje i koncentriše se na druge ciljeve. On kaže da je uzrok rast cene energije, ali ne kaže da ona pogađa i druge zemlje uvoznike, u kojima je inflacija neuporedivo niža.

Kakvi su planovi Valjaonice bakra, koja izvozi 90 odsto proizvoda?
- Ove godine planiramo proizvodnju 33.000 tona. Po sadašnjim cenama reč je o 240 do 250 miliona dolara ili mesečnom izvozu od 18 - 19 miliona. Konkurišemo najvećim svetskim proizvođačima, pa čak i Kinezima. Ove godine imamo i velike investicije u fabriku od oko 22 miliona evra. Taj program biće završen polovinom 2007. godine, na osnovu čega će proizvodnja biti povećana za najmanje 35 odsto. Kroz osamostaljivanje pojedinih delova fabrike planiramo dalje smanjivanje broja radnika sa 1.450 na oko 850.

Obzirom da je sud poništio odluku Agencije za privatizaciju i "Ist point" proglasio za najboljeg ponuđača za Beogradsku pekarsku industriju, hoćete li imati monopol, imajući u vidu da ste vlasnik i Klasa?
- Ta dva proizvođača zbirno imaju 15 do 20 odsto tržišta, što je daleko od monopola. Planiramo da od njih napravimo svetski sistem u proizvodnji pekarskih proizvoda. Ako se odlučimo da kupimo BPI, smanjićemo broj mesta na kojima se proizvodi jer ona ima pogone na osam ili devet mesta. To je neracionalno. Tu će biti velikih ulaganja jer želimo da napravimo novu modernu fabriku sa mrežom prodajnih mesta. U narednih nekoliko godina planiramo da uložimo 14-15 miliona evra. Konkurencija u toj industriji je velika, ali se nje ne plašimo. Dobro je da postoji.

Jeste li zainteresovani za RTB Bor?
- Zajedno sa partnerom se pripremamo za privatizaciju. Poslali smo stručnjake u rudnik Majdanpek, kao i u topionicu i rafineriju. Izveštaji su povoljni, a rudnik Majdanpek ima perspektivu. Ima nizak procenat bakra u rudi, ali proizvodnja može da bude isplativa. Prema preliminarnim računicama, za 18 meseci dostigli bismo mesečnu optimalnu proizvodnju od oko 3.000 tona bakra. Topionica bi trebalo da radi i sa uvoznim koncentratom, od dodatnih 3.000 tona mesečno. To je količina koju troše domaći proizvođači. RTB Bor je strateški važan za državu. Možda sebično govorim, ali pitanje je da li RTB treba da izađe na međunarodni tender. Imajući u vidu da je bakar danas u svetu strateška sirovina, pitanje je da li strancima treba dozvoliti da kupe RTB, izvoze proizvedeni bakar i tako zatvore naše proizvođače finalnih proizvoda. Jer, govorimo o ukupnoj godišnjoj proizvodnji vrednoj 500 do 600 miliona dolara. Taj novac lako može da ode iz Srbije. Zajedno sa svim proizvođačima u Srbiji planiramo da razgovaramo o tome sa vladom kako bi zaštitili interes domaće industrije.

Kakvi su uslovi poslovanja u Srbiji i zemljama u kojima je prisutan "Ist point"?
- Države u kojima radimo znatno su nam pomogle, naročito kada im je interes da podignu nivo privredne aktivnosti u određenim regionima. Pre 10-tak godina dobili smo besplatno rudnik u veoma siromašnom delu Kazahstana. Skinuli su nam i poreze. Zahvaljujući tome projekat pokretanja proizvodnje je bio izuzetno uspešan, a ceo region je napredovao. U Rumuniji takođe imamo veliku podršku vlasti. Vlada nam je dala zemljište na kome ćemo sagraditi veliko skladište za žitarice. Međutim, u Srbiji nažalost još nemamo taj osećaj, da, time što investiramo, imamo značajnu podršku. Moram da pohvalim Agenciju za privatizaciju, koja shvata značaj investitora.

Igor Krasnić


vesti po rubrikama

^društvo i ekonomija

Zoran Šami: Verujem da se ne zna gde je Ratko Mladić
Nenad Bogdanović: Radikali su rasprodali državu
Premijer Kosova Agim Čeku objašnjava zašto Albanci žele nezavisnu državu Kosovo
Vlada Srbije pomaže Telekomu da pojača monopolski položaj
Vozači "Rakete" priterali vlasnika uza zid
Zoran Drakulić, predsednik Ist pointa, o stanju u privredi, inflaciji, RTB Boru...
Demografska slika u Srbiji sve više zabrinjava
Bez tendera do materijala za dijalizu
Zoran Stojković: Sudije izbegavaju odgovornost
Spiskao skoro 700.000 dinara za tri meseca
Stranački lideri Bošnjaka neće priznati granicu između Srbije i Crne Gore
Delegacija BK nezadovoljna posle posete državnim funkcionerima
Neradni dani smanjuju produktivnost na radnom mestu