GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 30. 4. 2006. - Utorak 2. 5. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Bojan Stanojević, gradski menadžer, govori za Glas o aktuelnim problemima prestonice

Makiš 2 najveći neuspeh ove vlade

Nerešeni imovinsko-pravni odnosi koče izgradnju fabrike vode. Republički zakoni ne podržavaju koncesiju komunalnih preduzeća i usporavaju privatizaciju. Sindikalci moraju sami da odluče da li žele da od preduzeća prave socijalne ustanove. Izgradnja metroa počinje 2008. godine

Gradski menadžer najvećim neuspehom grada smatra to što nisu ispunili obećanje i izgradili fabriku vode "Makiš 2", čime su Beograđani na gubitku. Takođe, grad nije uspeo nijedno komunalno preduzeće da privatizuje. Naime, velike probleme, kako kaže, zadaju republički zakoni koji ne podržavaju opštinske koncesije.

Zašto je izgradnja fabrike vode "Makiš 2" već tri godine "na čekanju"?
- Nerešeni imovinsko-pravni odnosi najveći su problem. Kada smo u posao krenuli nismo znali sa čim ćemo se suočiti. Parcele su šezdesetih godina nacionalizovane, ali toga u knjigama nema. Dve godine rešavamo te probleme. Odobrenje za izgradnju trebalo bi da dobijemo do kraja maja, a radovi bi trebalo da počnu u septembru. Ostali tehnički i mali politički problemi su "ispeglani".

Metroom tek 2015. godine

Hoće li se Beograđani ikada voziti metroom?
- Hoće. Izgradnja bi trebalo da počne 2008. godine. Glavne raskrsnice šinskog metroa koji ide od Ustaničke na Zvezdari do Tvorničke ulice u Zemunu biće denivelisan. Novac nije problem. Počećemo da ga gradimo novcem iz budžeta pa ćemo videti kako ćemo ga i završiti.
Jedna trećina novca otići će sigurno na nabavku vozila. Metro nije nikako utopijski projekat, ali trajaće sigurno sedam do osam godina.

Male plate, veliki projekti

Kada počinje izdradnja mosta na Adi?
- Most ćemo morati da radimo sa stranim konsultantima. Veliki problem je što ovde ne možete naći kvalitetne ljude i adekvatno ih platiti. Kako da projekat vredan 150 miliona evra poverimo nekome ko radi za 500 evra mesečno? Očekujem da izgradnja počne sledeće godine, a most bi trebao da bude gotov najkasnije do 2010. godine.

Grad je uzeo kredit za izgradnju fabrike i sada plaćamo kamate za novac koji nismo iskoristili?
- Tvrdim da grad nije pretrpeo finansijsku štetu. Kredit od 20 miliona evra je dobijen od Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, a mi smo od toga potrošili samo dva miliona evra. Kredit stoji i čeka, a kamatu ne plaćamo na period od pet godina. Grad sada izdvaja 0,05 odsto mesečne kamate na "rezervisani" novac. Da smo "podigli" kredit kamata bi bila 4,5 odsto. Izgubili smo samo zato što fabrika još nije izgrađena.

Da li je grad završio plan restrukturiranja komunalnih preduzeća, kako ste obećali?
- Ne. Raspisaćemo tender za savetnika, a finansiraće ga Evropska unija. Savetnik za restrukturizaciju nam je neophodan kao pomoć, a očekujem da tender bude raspisan do kraja juna. Do klasične privatizacije neće doći, ali je neophodno iz preduzeća izdvojiti osnovne od sporednih delatnosti, koje će biti spojene u jednu ili više kompanija kojima će biti garantovana saradnja sa gradom od tri do pet godina, nakon čega će moći da samostalno izađu na tržište.

O privatizaciji "Gradske čistoće" priča se od 2003. godine. Zašto još ništa nije urađeno?
- Studije o restrukturizaciji "Gradske čistoće" potpisane su sa Svetskom bankom za obnovu i razvoj, međutim ne zna se ko treba da pripremi takvu odluku za vladu. Veliki nam je problem što republički zakoni ne podržavaju opštinske koncesije. Hteli smo da uvedemo privatni sektor i na deponiju u Vinči, ali ni to ne možemo bez odluke Republike. Zato smatram da je neophodno hitno oformiti agenciju koja će se baviti ovim pitanjem.

Komunalna preduzeća moraju da smanje broj zaposlenih. Koliko radnika mora da ode?
- Nije nam ideja da nikoga otpustimo, želimo da se dogovorimo sa sindikatima. Do smanjenja broja radnika mora doći ili neće biti povećanja plata. Za svakih jedan odsto smanjenja planirali smo da plate povećamo za 0,5 odsto dok bi drugih 0,5 odsto otišlo za socijalne programe. Na sindikatima je da odluče da li će komunalna preduzeća biti socijalne ustanove sa 25.000 zaposlenih ili će imati 15.000 do 16.000 radnika sa pristojnim platama. Veliki problem u preduzećima je stara starosna struktura, moramo da ih podmladimo.

Kako komentarišete odluku o štrajku Beogradske unije sindikata?
- Mislim da je odluka Beogradske unije sindikata neozbiljna. Oni su manjinski sindikat, a mi smo potpisali Poseban kolektivni ugovor sa reprezentativnim sindikatom komunalnih preduzeća. Plate radnika u gradskim komunalnim preduzećima su u proseku od 10 do 15 odsto veće nego u privredi Beograda i kreću se od 25.000 do 32.000 dinara.

Irena Zdravković


vesti po rubrikama

^Beograd

Tradicionalni uranak samo na Avali
Umerenost u jelu i piću
Beogradska rubrika izabrala najboljeg i najgoreg funkcionera
Igrajte JOGAZ sa Ronaldinjom!
Makiš 2 najveći neuspeh ove vlade
Praznično radno vreme trgovina, banaka i pošta
 


     


FastCounter by LinkExchange