GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 27. 4. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Jermeni iz Srbije održali pomen žrtvama genocida iz 1915. godine

Parastos kod Krsta u kamenu

Skupili su se ispred crkve Svetog arhangela Gavrila u Zemunu, na mestu na kom se nalazi spomenik postavljen u znak sećanja na pilote koji su poginuli noseći pomoć postradalima u zemljotresu u Jerevanu 1988. godine

Iz mistične zemlje, čija tradicija doseže do Noja koji se, prema biblijskom predanju, posle potopa, iskrcao baš na planini Ararat, Jermenka Goar Harutjunjan pre 10 godina stigla je u Beograd. Danas ovde živi sa dve kćerke, koje podjednako dobro govore i jermenski i srpski jezik i aktivistkinja je Jermenskog ženskog centra "Armenka".

Živi za budućnost, ali, kao i ostali Jermeni, ne zaboravlja prošlost. Posebno ne strašnu noć 24. aprila 1915. godine, kada je vlada tadašnje Turske (sadašnja Zapadna Jermenija), misleći da će na taj način rešiti "jermensko pitanje, " naredila pokolj u kom je stradalo dva miliona njenih sunarodnika. Mnoge jermenske organizacije po svetu se i dan-danas bore da Turska prizna taj zločin. Upravo u znak sećanja na žrtve strašnog genocida, Jermeni u Jermeniji, ali i širom sveta okupljaju se svakog 24. aprila i pale sveće. Na 90. godišnjicu genocida nad Jermenima okupili su se ispred crkve Svetog arhangela Gavrila u Zemunu. Baš na mestu na kom se nalazi jermenski spomenik Haćkar (Krst u kamenu), postavljen u znak sećanja na pilote koji su poginuli u vojnotransportnom avionu, noseći pomoć postradalima u zemljotresu u Jerevanu 1988. godine. Skup je, kao i svake godine, počeo minutom ćutanja, a zatim je usledio parastos, govor predsednika Jermenske zajednice i kulturno-umetnički program.

Prijateljstvo dugo osam vekova

Jermeni su, prema pisanim podacima, u Srbiju stigli još u 13. veku, tačnije 1218. godine. Kada je Sveti Sava, obilazećći Jermeniju, video njihove hramove, odlučio je da dovede građevinare iz ove zemlje da u blizini Petrovca na Mlavi izgrade manastir Vitovnicu. U njemu se i danas nalazi ktitorski natpis ispisan na crkvenoslovenskom i jermenskom jeziku. Pominju se Jermeni i u Kosovskom boju - došli su sa turskom vojskom, a kada su saznali da treba da ratuju protiv hrišććana, prebegli su kod cara Lazara i vojevali protiv Turaka. Posle poraza srpske vojske, povukli su se u planine kod Sokobanje, gde su izgradili manastir Jermenčić, koji i danas postoji. Na današnjem Zelenom vencu u Beogradu nekada je bilo jermensko groblje, a istorijsku bliskost dvaju naroda potvrđuju i prve Vukove knjige, štampane upravo u jermenskom manastiru u Beču.

- Dečica, ali i mi stariji, obučeni u tradicionalne nacionalne nošnje, pevali smo jermenske pesme i igrali naše plesove - objašnjava Goar Harutjunjan, dodajući da su kao "specijalne goste" ove godine imali i dvojicu policajaca, koji su došli da provere o kakvom je skupu reč, a onda ostali na gozbi, na kojoj su služeni nacionalni specijaliteti Jermenije.

Goar jedino žali što Jermeni u Srbiji nemaju priliku da se češće sreću i druže jer u Beogradu nemaju čak ni svoje prostorije.
- Pošto je deo Jermenije pripao Rusiji, za vreme Josipa Broza mnogi Jermeni su iz Srbije otišli u Kanadu, Ameriku i Francusku. Nekada je Jermenska zajednica imala svoju zgradu u Dalmatinskoj 78, u kojoj je svojevremeno bila smeštena i jermenska škola, ali nam je zgrada posle rata oteta. Sada se na sve načine borimo da to povratimo - priča Goar i dodaje da su se, posle pokolja 1915. godine, preživeli Jermeni rasuli po okolnim državama - od Grčke, Makedonije i Hrvatske do Srbije, u kojoj su i pre toga imali jaku dijasporu. U Srbiji danas živi oko 1.500 Jermena, a kako objašnjava, mnogo više je onih koji su se potpuno asimilovali. Najviše ih živi u Beogradu, Valjevu i u Vrnjačkoj Banji, a broj im se devedesetih godina znatno povećao, kada se oko 500 Jermenki, među kojima je bila i Goar, udalo za Srbe.

- I oduvek smo živeli kao veliki prijatelji, jer smo narodi sličnih mentaliteta i temperamenta. Zajednička nam je ta borbenost, ponos i ljubav prema svojoj zemlji. Hrana nam je takođe slična, samo što mi koristimo više začina, a jedina razlika je u tome što ovde više pada kiša - objašnjava mlada Jermenka, na tečnom srpskom jeziku.

A. Klarić-Žak


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Nema taj ni srca ni duše ko spomenike dira
Parastos kod Krsta u kamenu
Poplavljenu kuću videli na televiziji