VELIKO GRADIŠTE - Lidija Milošević (33), samohrana majka iz Sirakova kod Velikog Gradišta, već godinama sa porodicom živi na ivici egzistencije, bez ikakve nade da će im bilo ko od nadležnih pomoći da prežive. Ona brine o baki Nataliji (86), duševno oboleloj majci Jelici (51) i svoje dvoje dece, Marku (10) i Mariji (4).

Svi ih zaboravili I pored toga što celo selo zna da su Miloševići veoma siromašni, mali Marko u školi nije oslobođen plaćanja užine niti mu je omogućeno da besplatno dobija knjige. Iako Sirakovo ima crkvu i svog paroha, Lidija kaže da on nijednom nije obišao njenu porodicu niti joj u bilo čemu pomogao, kao što ne pomaže ni Centar za socijalni rad u Velikom Gradištu.

Duguju 200.000 dinara Ona ne uspeva da za svoju porodicu ostvari pravo na socijalnu pomoć jer ima pet hektara zemlje, iako nije u stanju da ih obrađuje, upravo zbog nedostatka para. Zbog ove zemlje njena deca nemaju pravo ni na dečji dodatak. "Pored sve bede, moramo da platimo 200.000 dinara na ime zaostalih doprinosa za poljoprivredno-penzijsko osiguranje, što je nemoguće. Molila sam da nas oslobode ovog duga, ali su me i ovde odbili", kaže Lidija.

- Nikako ne mogu da se zaposlim, iako sam završila srednju školu, kožarski smer. Jedini prihod u našoj porodici je bakina penzija od 2.200 dinara i alimentacija koju moj drugi muž plaća za Mariju, od 1.700 dinara. Marko ne prima izdržavanje od prvog muža jer nije želeo da ga zakonski prizna, a nemam novca da bi ga na to primorala sudskim putem. I to malo para što stigne u kuću moram da dam na majčine lekove, koji su joj neophodni jer je težak duševni bolesnik. Obolela je posle petog razreda osnovne škole, posle preležanog zapaljenja mozga i mora stalno da uzima pet vrsta lekova, zbog teškog, psihopatskog stanja - kaže Lidija.

I pored toga što je nesposobna za bilo kakav rad, Jelici je 1995. godine u Beogradu odbijen zahtev za dobijanje penzije. Godinu dana pre toga Centar za socijalni rad u Velikom Gradištu odbio joj je pravo na naknadu za tuđu negu i pomoć, iako ona ne može bez tuđeg nadzora jer je agresivna.

- Majka često fizički nasrće na nas, čak i na svoje unuke. Marka je nedavno napala vilom i ubola ga ispod oka. Zbog toga nemam ni trenutka mira, naročito noću, jer ona ne bira vreme kada će da nasrne. Bezbroj puta sam je do sada smeštala na neuropsihijatrijsko odeljenje požarevačke bolnice, gde se i sada nalazi. Posle svakog napada, moram da pozovem policiju i odvedem je u bolnicu. Jedini koji nam uvek pomažu i koji nas nikad nisu odbili, to su policajci iz Velikog Gradišta, kojima sam zbog toga veoma zahvalna - priča Lidija.

Na pitanje da li je Centar za socijalni rad u Velikom Gradištu pokušao da ovoj porodici pomogne tako što bi Jelicu trajno smestio u neku ustanovu, jer je veoma opasna po okolinu, naročito po decu, Lidija je odgovarila odrečno.

Ova očajna žena nekad je radila u "Modi" u Gradištu, ali je preduzeće propalo i ona je ostala bez posla. Jedno vreme radila je i u privatnoj firmi "Univerzal" u Majilovcu, ali joj je njen vlasnik Slaviša Rajčić-Raja dao otkaz.

- Iako zna u kakvoj sam situaciji, ostao mi je dužan 250 evra. Na jedvite jade poslao mi je 100, a ostalih 150 nikako ne mogu da izvučem jer me uporno izbegava kad ga zovem telefonom - tvrdi.

D. Novković