GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 9. 4. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

U gostima kod Brankice Vasić Vasilise, koja neguje muziku Balkana

LJubomorna na Mađare

Naši susedi imaju školu narodnog pevanja i ne beže od onoga što jesu, Irci su od igranja napravili brend, a srpski izvorni zvuk odavno je u zapećku

Još i pre nego što je Brankica Vasić postala Vasilisa i prošle godine snimila album izvornih pesama "Amanet' za PGP RTS njen glas obišao je planetu u pesmi "Dreams", numeri čuvenog Kusturičinog američkog filma "Arizona drim". A ovaj trend se nastavlja prvo u projektu Alana Simona "Gaja", na kome je Brankica učestvovala sa još 300 svetski priznatih muzičara, a onda je popularni di-džej Sem Popet odlučio da se pesma "Oblak", s pomenutog CD-a, nađe na svetski poznatoj kompilaciji "Buda bar". Bilo kako bilo, tek posle 30 godina pevanja i mnogobrojnih koncerata sa Goranom Bregovićem, Sanjom Ilićem i "Balkanikom", ali i Vasilom Hadžimanovim, Vasilisa će 16. aprila u Centru "Sava" održati svoj prvi solistički koncert. Ova umetnica, čiji je glas bez granica obišao meridijane, ugostila je Glas u svojoj kući jedne dorćolske večeri uz priču o muzici, genetici, saradnji sa drugim velikim muzičarima.

Bez kompleksa
Iako je školovana pevačica, završila Muzičku akademiju teoretski odsek, pevala u Horu radio Beograda, u "Kolegijumu muzikumu", učila od Mladena Jagušta, tradicionalna pesma joj je kaže izašla iz duše.

NEPRISTOJNA PONUDA

Ni Brankicu Vasić nisu zaobišle nepristojne estradne ponude koje su se odnosile na "otvaranje" usta za druge.
- Nudili su mi veliki, ogroman honorar da pevam ženi neke pesme za CD. Ne znam ni ko je ona, ni kako peva. Ali tu vrstu drskosti nisam mogla da podnesem. Da za mnogo para neko očekuje nešto tako. Naravno da sam odbila.

GLAS NA PUTU DO SVETA

Posle koncerta sa "Balkanikom" u Užicu dogodilo se da skoknem do Zlatibora na predah. Otišla na neku tezgu da kupim novi CD. Mladić koji prodaje me prepozna i pita da li sam pevala prethodne večeri. Kažem da jesam, a on me zamoli, pošto se razumem u muziku, da mu kažem ko peva njegovu omiljenu pesmu i pusti mi "Dreams" iz "Arizona drima". Nasmejala sam se, a Bane koji je bio sa mnom kaže: "Pa, hajde otpevaj mu". Zapevala sam, a dečko me gledao s nevericom, ne umem ni da opišem koja se sreća videla na njegovom licu. Zvao je sve svoje drugare jer to je njegova omiljena pesma koju ima snimljeno 26 puta za redom i sa kojom se bude i leže. Meni je sve to velika satisfakcija, nije mi važno što me ljude ne znaju, glas je otišao u svet - on ima svoj put jer ja sam pevač pre svega.

- U narodnoj pesmi sve je grleno. Čim je narodno ne podrazumeva školu, tako da to opersko pevanje nema mesta u narodnoj pesmi. Na koncertu će sa mnom biti i "Gudači Sv. Đorđa". To me inspiriše da pevam i klasiku. Iako je izvorna muzika moja ljubav iz detinjstva, to je ipak nešto za šta sam se školovala - kaže Brankica.

Narodna pesma je, prema njenim rečima, otišla u zapećak, ali je etnolozi čuvaju toliko da će je pre ugasiti nego sačuvati jer pesma mora da živi.

- Uvek sam imala tu priliku da učim sa izvora. Moja baba je iz Vučitrna, roditelji iz Prizrena, pa imaju taj neki vizantijski prizvuk u pevanju. Kod nas u kući se nisu pevale samo pesme sa Kosova, pevale su se pesme iz Šumadije. Prizrenci su jedna posebna škola, ljudi koji su nadprosečno muzikalni. Obavi se slava, otvore se vrata, komšiluk se posećuje, a pridveče svi odlaze na najvišu tačku. Šuklje. I najstariji je dužan da smisli pesmu, a onaj do njega po starini je zadužen da pamti sve šta se pevalo.

o je takozvana prizrenska svetla sirotinja. Gde god da se uđe, ljudi sačekuju goste sa pesmom. Taj potencijal i lirsko pevanje postoje samo tamo. Postojale su žene koje su bile zadužene da prenose mladim devojkama pesme, a moja majka je bila jedna od njih. Šta god da ti tamo nude, oni ti daju najljubavnije, da li je kora hleba, čaša vode ili pesma, bilo šta, oni to pružaju od srca. Punom šakom kao na dlanu - kaže Vasilisa i dodaje da je za nju najvažnije da se ne obruka, da ne postidi svoj narod, svoje roditelje i svoju decu.

- Mi, Srbi, stalno se nešto pravdamo... A nepotrebno je. Jednom prilikom, na programu festivala u Bergenu 1996. pored mog imena pisalo je "Balkan". Rekla sam: "Ja ne pevam". Pitali su zašto? Rekla sam da sam iz Srbije i da, ako Mađarici piše da je iz Mađarske, onda će meni pisati da sam iz Srbije. Rekli su mi da to nije popularno. "Onda vam ja ne trebam" rekla sam. "Dajte mi moju kartu, vraćam se za Beograd. Ako ste me zvali, a zna se šta pevam i odakle sam, mora tako i da piše". Neću da pevam pod "lažnom" parolom. Nemam kompleks.

Ipak, svojom muzikom za film Bregović joj je otvorio vrata celog sveta, s njim je obišla pola sveta i pevala pred toliko ljudi da mnoge kolege mogu to samo da požele.

Publici se daje potpuno
- Bregović i ja smo imali susret od 10 minuta i otišli smo u studio. On je rekao "Hajd da snimimo". Ima savršenu intuiciju, zna, oseća šta je njemu treba od tog nekog prekoputa. I iz prvog smo spojili dve pesme i snimili - ističe pevačica.
Odustala je od napornih turneja sa Bijelim dugmetom i "Orkestrom za svadbe i sahrane".

- Trošim se, ne izlazim da bi me ljudi videli. Dajem se potpuno. To je kao striptiz. Otvoriš sebe, dušu. Pustiš ljude sebi, onako kako se njima sviđa. Može da na koncertu bude i po 10.000 ljudi, koliko je i bilo na Breginim koncertima, ali ja pevam samo jednom čoveku koga i ne vidim. Osećam i imam jedno biće, moje, koje širi onu dalju priču i meni je vraća. To što se tamo dogodi - to su zvezde.
Želi da se na jednom mestu nađu svi oni koji čuvaju muzički kod ovih prostora i naprave nešto zajedno.

- Volela bih da pozovemo sve ljude koji na planu očuvanja naše muzike nešto rade. I Biljanu Krstić, i braću Teofilović, i Sanju Ilić i "Balkaniku". Da pokušamo nešto, poput Iraca, koji su od svog igranja napravili brend. Užasno sam ljubomorna i na Mađare i na Bugare, koji imaju školu narodnog pevanja i određen odnos prema onome što jesu.

O. Stojimirović, Foto: A. Jovanović


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

U gostima kod Brankice Vasić Vasilise, koja neguje muziku Balkana
Beograđanin Petar Bakić, stručnjak vizuelnih efekata, radi za Holivud
Slobodanka Đuričić, kolekcionar kamenja