GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Petak, 31. 3. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Nadomak Beograda godinama nema struje, vode, kanalizacije, asfalta...

Dobrodošli u Grmovac

Gojko Škrbić, izbeglica, lakše nabroji šta nema, nego šta ima. Nema - struju, vodu, kanalizaciju, asfaltni put. Ima - Šešeljev poster s mapom velike Srbije na pomoćnom objektu kraj poljskog klozeta. Ima dvorište s pogledom na autoput Beograd - Zagreb. Ima čičkove u bašti. Ima veštačko jezero od podzemnih voda. Ima 54 godine. Došao je iz Sanskog Mosta bez svoje volje, "da pojača ovde". On je mislio da "pojača", a, veli, "niko ga ne j... tri posto". Gojko sedmu godinu živi u Grmovcu, naselju opštine Zemun, kod Dobanovaca, podignutom na isparcelisanim njivama uz autostradu.

- To je nama Šešelj prodo za 3.600 maraka po placu. Nije skupo - veli. Invalidi i popovi dobili su besplatno, a deo predviđen za groblje, takođe je isparcelisan i prodat. Sad, kad neko umre, idu na Bežanijsko groblje.

- Ja sam, inače, već, živ u grobu. Koji ti je život ako ti zimi već u četiri sata moraš ić leći. Mrak. Napolju i u kući. Ja gledam u sina, sin u mene. Pukli živci, puklo sve, više se ne smemo pogledati, a kamoli da pričamo jedno s drugim - kaže Kninjanin LJubo. Doselio se na Vidovdan. Sad će osmi Sveti Vid u Grmovcu.

Voda odatle 200 metara. Da su magarad, podvlači, stigla na ovu livadu, ljudi bi se smilovali i rekli: dajte toj magaradi da se napiju vode. Septička jama pored bunara dubokog osam metara. Nekako mu to ne deluje sigurno, al' vodu pije. Mora. Žedan.

- Potrovaćemo se. Kakav ptičji grip, ovde će biti neki poseban virus. Nisam vodu nikad nosio na kontrolu. Ja neću smeti da je pijem kad vidim čega sve u njoj ima. Vidio sam to i golim okom, ne treba mi analiza. Gliste su ovakve - pokazuje široko razmaknuvši palac i mali prst.

Ranije je tu bilo poljoprivredno zemljište. Mašine su bacale đubrivo. Sloj od osam metara đubrivo probilo. Na osmom metru je voda. Kad mu stigne unuk iz Crne Gore, gde mu se ćerka udala, "upali crtani" preko akumulatora. Na pola crtanog nestane struje. Unuk jedva za tri dana dođe k sebi, i beži natrag u Bijelu. LJubu brine kako će unuk gledati na njega. On je, seća se, još 1966. imao prvo kupatilo u selu. Tamo u Krajini. Gde mu je sad sve spaljeno. Ceni Srbiju kao rođenu majku. Ali mu se sve više čini da mu je maćeha. Gde god se branio srpski narod, kaže, bio je i on.

Dođe u Srbiju sa Dinare posle "Oluje" da traži svoju familiju. Nađe ih motelu u Kolarima kod Smedereva. Pokupio ga onda Arkan, odveo u Slavoniju. Kad se vratio odande, opet je tražio porodicu, našao ih u Osipaonici. Četrdeset duša spava u obdaništu u jednoj sali. Mlađi plaču, stariji plaču, kupanja nema. Išao kopati kukuruz, što nije nikad, da bi skupio pare za plac u Grmovcu. Mislio, blizu Beograd, biće posla, u rešenju stajalo, struja i voda. Deset maraka dnevnica za kukuruz, a plac košta 300 puta toliko. Žuljevi od kopanja, pokazivao ih i u opštini kad je došao po rešenje.

- Šešelj svaka mu čast, što je Srbin. Ostalo, neću da pričam. Dođemo žena i ja u opštinu. Radili jedan muškarac i dve žene. Pitam ih: gospodo, koliko je ovo sigurno i legalno. Sve sam izgubio, nemojte i ovo. Nasmešili se, pogledali jedni u druge. Vele: ove godine država dala, sledeće može da uzme. Ako ste jedan put reskirali, reskirajte i drugi put - seća se. Prepirao se sa suprugom u autobusu za Osipaonicu. Žena veli: aaa, ti si mi pametan, nećeš, a tri hiljade ljudi može. LJubo se iz revolta vrati i uplati plac.

- Kamo sreće da sam tad oči izgubio. Šešelj je pao s vlasti u Zemunu, došla druga braća, i prema mom sudu, laičkom, dalmatinskom, počeli da se svete Šešelju. Ali preko nas. I ako ima boga, dobar je s kim ima posla - objašnjava. Iznad ulaznih vrata okačio potkovicu. Za sreću. Na još nekim kućama isto. Tuš visi s krova. Kupanje preporučljivo leti. Zimi zapiranje. Bandere za struju izgradili od samosoprinosa. Zafalilo para za trafostanice. Prvu trafostanicu majstori instalirali pre sedam dana. Biće ih još desetak, a biće valjda i struje za sve. Asfalt se nekako nadomesti gumenim čizmama. Slobodan Kalanj ide sa štakom, kanadskom. Ranjen je u ratu, kod Bihaća. Sto posto invalid. Kad je blato, padne, pomoli se gospodu Bogu, opsuje par puta, ustane, nastavi dalje. I opet tako. Sin mu kao dečak ostao bez desnog oka. Ženi visok pritisak. Septička jama kraj kapije, liči na bazen. Fića uparkiran, neregistrovan i u kvaru.

- Tranzistor mi je kontakt sa svetom. Imam lampu na plin. Hladnjak, idem molim prijatelje po Dobanovcima da ostavim meso. Kad uzmem meso, dok se vratim, izgubim apetit i za jesti. A kamoli spremati. Ne krivim nikoga. Krivim samog sebe. Što sam ovo sebi dozvolio. Ja nemam drugo. Sve mi je srušeno dole u rodnom kraju. Prvo sam iz Zagreba proteran. Pa došao u rodni kraj, zakačio me rat. Dođem ovamo. Bombardovanje. Bio sam i u Iraku. I tamo me bombardovali. U Libiji bio, i tamo bombardovanje. Gde bi ja više iš'o? - pita više za sebe.

Deci je opština Zemun nedavno obezbedila kombi. Da ne pešače do škole 10 kilometara. Kao što su radili do skoro. Pomera se nešto. Još voda, asfalt i kanalizacija. Načuli su da se u blizini gradi akvalend. Rekla-kazala. Biće, valjda, kad se izgradi tabla: NJelcome to Aljualand. Možda postave pored: NJelcome to Grmovac. Muzej o sedam godina života na srpskom Divljem Zapadu ne planiraju.

D. Petrović


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Inovator Petar Martinović modernizacijom kaljeve peći konkuriše elektranama
Nadomak Beograda godinama nema struje, vode, kanalizacije, asfalta...