Božidar Kljajević, istoričar i geograf iz Zemuna, odvažio se da po porodičnoj lozi poznatog naučnika zagrebe malo dublje. U istraživanjima je stigao čak do Boja na Kosovu i otkrio da je Tesla Srbin iz Hercegovine, čije poreklo po očevoj liniji vodi od Pavla Orlovića, barjaktara kneza Lazara. Naime, objašnjava Kljajević, Tesle vode poreklo od Hercegovačkog bratstva Komnenovića, koji su se iz sela Čarađa u Goliji vremenom raselili po Hercegovini. Jedan deo porodice je otišao u Zetu, a potom ka Gruži, a drugi u Liku i odatle u Bosansku krajinu.

- Tom drugom kraku loze pripadaju Tesle. Bratstvo Komnenovića je u Banjanima jedno od najstarijih, a potiču od Komnena Bajice. A, sam Komnen je predak starih Orlovića iz Ibarskog Kolašina, tako da su Tesle u stvari potomci braće Pavla Orlovića, kneževog barjaktara koji je poginuo na Kosovu - priča Kljajević i objašnjava kao su Orlovići stigli do tih krajeva.

Braća Pavla Orlovića, Milija i Martin, posle kosovske bitke krenuli su sa majkom i nešto pokretne imovine put Dubrovnika. Na putu su se zaustavili u selu Vratkovići u Hercegovini i tu se Milija zagledao u kćerku kneza Vratka. Ubrzo je postao knežev zet, a Martin i majka su nastavili za Dubrovnik. Tamo su živeli nekoliko godina, ali su se, na Milijin poziv, vratili da žive kod njega u Čarađi.

		KRADLJIVCI VEKOVA "Majstor za poreklo" priča i kako istoriju pišu pobednici, pa su nam, kaže, Nemci ukrali celih pet vekova, od pada Zapadnog rimskog carstva do 10. veka. - I ne samo nama, nego i mnogim drugim evropskim narodima. U tom periodu, sve do Nemanjića, o istoriji Srba se ne zna ništa. Pripisali su nam tako germanski istoričari kako smo na ove prostore došli sa lukovima, strelama i cevčicama pomoću kojih smo disali dok smo preplivali Dunav. Ne znam samo, otkud nam onda odjednom, u 10. veku, tako zadivljujuća kultura i kako se na srpskim dvorovima jelo zlatnim viljuškama i kašikama - priča Kljajević. ŠEŠELJ I ĐINĐIĆ - DALEKI ROĐACI Kopajući po poreklu porodica iz naših krajeva, Kljajević je pronašao podatke o poreklu mnogih javnih ličnosti, između ostalih i Vojislava Šešelja, pokojnog premijera Zorana Đinđića, ali i Lepe Brene. - Neobično je kako se u politici radikali i demokrate najviše glože, a ne znam da li bi to bilo tako da znaju da su Vojislav Šešelj i pokojni premijer Zoran Đinđić, u stvari poreklom iz istog plemena. Od Nikšića, koji slave svetog Luku. Iz te je loze poteklo mnogo poznatih ljudi - vojvoda Karađorđe, Miša Anastasijević, preci Jovana Skerlića, kraljica Draga, Matija Bećković - kaže istoričar i dodaje da je do Lepe Brene pokušavao da dođe, ali bezuspešno i to samo da joj kaže da joj je porodična slava sveta Petka. - Ona je od velikog bratstva Brajovića, čija su trojica braće prešla u islam, a jedan je od njih uzeo prezime Jahić. Suljo Jahić bio je svojevremeno turski barjaktar u Podgorici, a porodica je zatim otišla u Brčko. Mada, pogledajte njen izgled, Brena ne liči na muslimanku - objašnjava Kljajević.

- Navodi u pojedinim novinama da je Tesla Crnogorac su me zato iznervirali, jer je tekst pisan napamet, sa puno nagađanja. Tačno je jedino da je Teslina majka od Mandića - ali iz Hercegovine. Ona mala glumica, Vjera Mujović je, na primer, u srodstvu sa Mandićima, a preko njih i sa Teslom - objašnjava Kljajević, koji je na podatke o Teslinom poreklu naišao slučajno, proučavajući porodice iz oblasti Zete. A, onda je pronašao tekst doktora Pera Šoća, koji ga je naveo da piše o Teslinom poreklu.

- Šoć u svom tekstu navodi da bratstvo Tesla u Krajini i Lici potiče od zetskih Komnenovića, od kojih su i Nikolajevići u Gruži i Gaćinovići u Hercegovini. Ovo je još 16. februara 1935. godine izdato u "Srbobranu", listu koji izlazi u Pitsburgu, pa zato mislim da je Šoć lično poznavao Teslu, te da mu je ovaj to u nekom razgovoru lično rekao. Zatim sam sve to pogledao i u knjizi Svetozara Tomića, u kojoj sam potvrdio ovu priču. To i jeste draž ovog posla, što nikad ne znate kad ćete naići na neki podatak koji će vas zadiviti. LJudi koji se bave rodoslovima znamenitih ljudi, nažalost, često odu pogrešnim putem, kao da žele da sami odaberu poreklo porodice. A u životu nekolike stvari ne zavise od ljudi, jer je od Boga dato da ne možete da birate samo roditelje, poreklo i prirodnu smrt. Sve ostalo zavisi od ljudi - priča Kljajević, koji se utvrđivanjem porekla srpskih porodica bavi otkad je završio studije u Nikšiću i to tako što je prvo napravio rodoslov svoje porodice. Mislio je, kaže, da će poreklo određivati samo prijateljima.

- Ali, to je kao kad prvi put uzmete drogu - malo pomalo sam postajao opčinjen. Jer, ako čovek želi da poznaje poreklo jedne porodice, mora da zna poreklo svih - seobe su to na ovim prostorima sve isprepletale. Prvo sam radio tajno, jer je to ipak bilo vreme komunizma, kada su ljude poput mene proglašavali nacionalistima. Ali, ja to radim iz ljubavi prema istini, jer, ima tu na hiljade zanimljivih priča. Kako, recimo, objasniti zašto dečak, kom su oba roditelja Mađari, gusla, ako ne znate porodičnu istoriju i gene, jer su mnogi Srbi mađarizovani. Ne možete da verujete koliko u Srbiji danas živi potomaka starih plemićkih porodica, koji toga nisu ni svesni - priča Kljajević.
A da bi nepogrešivo odredio poreklo nečije, kaže, morao je da pročita more knjiga, ali i da na terenu osluškuje porodične priče starih ljudi. Imao je sreće što je knjige dobijao od prijatelja, pronalazio po zabitim policama Akademije nauka i u Narodnoj biblioteci, ali i skupljao na terenu.

- Jovan Cvijić, kog jako cenim, u vreme kad se komuniciralo "s brda na brdo", bez štampe i televizije, slao je sledbenike na teren, da pišu o poreklu porodica. I tako oni dođu u selo, okupe tri-četiri osamdedesetogodišnjaka i saznaju svaki podatak unazad 250 godina, sve do sredine 17. veka. Tako sam i ja iz dedinih i majčinih sećanja uspeo da dešifrujem poreklo svoje porodice od pre 150 godina. Nepogrešivo. Jer, nekada je lagati bilo strogo zabranjeno, nemoralne su ljude svi izbegavali, a tradicija je bila bitna - zaključuje istoričar i dodaje da podatke do kojih je došao ne planira da objavi, nego da ih zavešta crkvi, da ostanu za buduće generacije.

Aleksandra Klarić-Žak, Foto: Vesna Anđić