Procedura za prenos posmrtnih ostataka svojih najbližih u Republiku Srpsku ili Hrvatsku može trajati i po šest, sedam meseci i, u zavisnosti od mesta gde se prenose, koštati od 800 do 2.000 evra. Nakon izbijanja rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini stanovništvo srpske nacionalnosti spas je pronašlo u Srbiji i Crnoj Gori, a posle potpisivanja Protokola o proceduri organizovanog povratka izbeglih i prognanih lica u Hrvatsku 1998. godine u svoje domove se vratilo oko 15.000 izbeglica. Neki od njih preneli su posmrtne ostatke bližnjih koji su umrli tokom godina provedenih u Srbiji i koji su bili sahranjeni, a za to su morali da plate i čekaju čak po nekoliko meseci.

Neophodan poziv ambasadi

- Prenos posmrtnih ostataka sada se radi kao i u vreme pre rata. Potpuno je isti postupak za prenos mrtvih iz Srbije u Bosnu ili Hrvatsku, kao i onih koji su poginuli na nekom ratištu, pa porodice žele da ih sahrane u Srbiji ili su sami za života izrazili želju da budu sahrane u Srbiji. Na primer, ako neka hrvatska porodica želi da prenese posmrtne ostatke nekog svog, mora da se javi ambasadi odnosno konzulatu, a zatim obrate nekom pogrebnom preduzeću koje rešava celokupnu papirologiju uz određenu nadoknadu - kaže Savo Štrbac, predsednik Informaciono-dokumentacionog centra "Veritas".

		Troškove plaća Hrvatska - Prenos posmrtnih ostataka nestalih lica iz Hrvatske potpuno je besplatno za porodice jer troškove prenosa, identifikacije, opreme i transporta do granice snosi Komisija Hrvatske za nestala lica. Ako porodica plati prevoz, od granice ima pravo da traži nadoknadu troškova. Preko Komisije Saveta ministara SCG za nestala lica ostvaruje se prvo kontakt sa ambasadom, pečaćenje sanduka posle ekshumacije, uzima zahtev za prenos leša preko granice - kaže prof.Čedomir Marić, predsednik Udruženja porodica nestalih lica iz Krajine.

Iako se najveći broj izbeglih i prognanih opredelio za integraciju u državnu zajednicu SCG, i to 60,6 odsto izbeglih i prognanih iz Hrvatske i 59,8 izbeglih iz Bosne i Hercegovine, sve je više onih koji žele da se vrate i sa sobom prenesu posmrtne ostatke roditelja, rođaka ili prijatelja kako bi ispunili njihove poslednje želje.

- Jedno su građani izbegli iz bivših SFRJ republika, a drugo su građani prognani sa Kosova. Ovi sa Kosova imaju državljanstvo SCG i, ako su prijavljeni u Beogradu, ostvaruju pravo da budu sahranjeni na nekom od naših gradskih grobalja. Oni koji su prijavljeni u nekoj drugoj opštini mogu biti tamo sahranjeni. Deo izbeglica koji su registrovani i poseduju izbegličke legitimacije najčešće izraze želju da budu sahranjeni u rodnom mestu - kaže Mladen Glavaš, zamenik direktora JKP "Pogrebne usluge" u Beogradu.

On napominje da ako neko želi da eshumira i prenese nekog svog iz sanitarnih razloga mora da sačeka najmanje godinu dana od sahrane, da pošalje uverenje o posedovanju grobnog mesta i zahtev za ekshumaciju.

- Potrebna je saglasnost i Ministarstva zdravlja i Ministarstva spoljnih poslova i tek na osnovu tih saglasnosti dobija se sprovodnica. Ono što je pasoš za žive to je sprovodnica za mrtve. Cena ekshumacije je različita od slučaja do slučaja i zavisi od perioda koji je protekao od sahrane do ekshumacije. Tu postoje tri kategorije - period do tri godine, od tri do deset godina i više od deset godina. Ako je leš, recimo, stariji od deset godina potpuno je jasno da je neophodno ponovo kupiti i limeni i drveni sanduk, pa su onda i troškovi veći. Cena prevoza računa se po kilometru i iznosi 0,7 evra. Potrebno je uračunati i dnevnice vozača, kao i putarinu. Ekshumacija košta od 3.631 dinara za više od deset godina do 16.340 dinara za period do tri godine - kažeGlavaš.

Godišnje 20 ekshumacija

Prema evidenciji svake godine se uradi oko 20 ekshumacija, a u taj broj su uračunati i leševi izbeglica zbog prenosa u otadžbinu, ali i zbog prenosa sa jednog na drugo groblje u isti ili drugi grad. Neka posebna evidencija o ekshumaciji i prenosu ne postoji.

		Bitan uzrok smrti U Ministarstvu spoljnih poslova kažu da stupanjem na snagu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti izmenjena je i procedura za prenos posmrtnih ostataka umrlih lica u zavisnosti od toga da li su ta lica umrla od zarazne bolesti ili ne. - Ukoliko je lice umrlo od zarazne bolesti bolesti odobrenje za prenos posmrtnih ostataka i sprovodnicu daje nadležni sanitarni inspektor. Ako neko nije umro od zarazne bolesti potvrdu o smrti popunjava lekar koji je konstatovao smrt i to je jedini dokument potreban za prenos pokojnika iz Srbije - kaže Dragan Đurović, pomoćnik ministra u Ministarstvu spoljnih poslova, i napominje da se urne prenose na isti način kao i tela pokojnika.

Milan Gaćeša, predsednik Izvršnog odbora Udruženja za pomoć izbeglicama i prognanicima iz Hrvatske, kaže da je prvi od uslova koji se moraju ispoštovati pre nego što se prenesu posmrtni ostaci posedovanje potvrde o grobnom mestu, a zatim bi se trebalo obratiti pogrebnom udruženju registrovanom za međunarodni transport koje vodi brigu o iskopu.

- Sve to košta od 1.300 do 1.500 evra. Mora se nabaviti limeni sanduk koji se vari i mora izaći veštak koji će sve to odobriti. Dozvole se dobijaju preko ambasada odnosno konzulata. Sa prebacivanjem se ne može krenuti dok se ne pribave svi papiri, a to nekada zna da traje i po pola godine, a nekada i više. Ako se desi da je neko tek umro i želi da bude sahranjen u Republici Srpskoj ili u Hrvatskoj papirologija se završava i za dva dana, jer je tada dozvoljeno i faksom slati podatke i mrtvački list - kaže Gaćeša.

On napominje da je neophodno izdavanje dozvole da se leš prenese preko granice i naglašava da ako je neko umro pre, na primer šest meseci, iz sanitarnih razloga mora da se sačeka najmanje godinu dana da bi se ekshumirao leš.
U pogrebnom preduzeću "Radosavljević" kažu da je za njih prenos posmrtnih ostataka ustaljena procedura.

- Pokojnik se smešta kod nas do transporta, prikupljamo potrebnu dokumentaciju i transportujemo ostatke. Nudimo i pogrebnu opremu koja mora uključivati i limeni sanduk, smešten u drveni sanduk. Za ekshumacije naplaćujemo između 200 i 500 evra zavisno od mesta u Srbiji gde se to radi. Najjeftiniji drveni sanduk košta 25.000 dinara, 30 dinara po kilometru naplaćujemo transport do granice, a 40 preko granice. Prikupljanje dokumentacije naplaćujemo 3.000 dinara - kažu u ovom pogrebnom preduzeću.

Saša Damjanović iz Komesarijata za izbeglice kaže da prvi korak koji neko mora da učini ako želi da prenese nečije posmrtne ostatke mora da se obrati SMIP-u i tamo dobije dozvolu za izvoz leša.
- Posle toga uzima se dozvola od ambasade ili konzulata za unos leša, nabavlja umrlica, potvrda od komunalaca, državljanstvu i o posedovanju grobnog mesta - kaže Damjanović.

Podaci iz jula 2001. godine pokazuju da je u Srbiji registrovano 377.731 osoba sa regulisanim izbegličkim statusom i 74.249 ratom ugroženih lica koja po međunarodnom pravu ne ispunjavaju uslove za sticanje statusa izbeglica. nV. Vuković

D. Milošević