GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 19. 3. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


O upotrebi stranih reči i izraza, posebno iz engleskog jezika, u svakodnevnom životu u Srbiji

Tuđice su neophodne ali bez pomodarstva

- Dr Stana Ristić: Veliki uticaj na jezik imaju globalizacija, moderna tehnologija i naučni tokovi koji traže nove reči
- Mr Dejan Miloradov: Strane termine olako prihvatamo i sve češće čujemo glagole daunlovati, forvadovati...

Zaposleni rade u ofisu, voditelji prave brejk u bekstejdžu, u trendu su advertajzing menadžeri, aktuelni su butici, šopovi i kompanije, otvara se sve više fastfudova, sportisti igraju u plejofu, knjižare prodaju bestselere... Da se kojim slučajem Vuk Karadžić vrati među Srbe, razumeo bi svaku treću reč u srpskom jeziku. Svakodnevni govor, novinski stupci i imena preduzeća i trgovinskih radnji puni su stranih reči i izraza koji se, uglavnom, nepravilno koriste, a u razgovoru je teško čuti rečenicu bez jedne ili više stranih reči.

Dr Stana Ristić, saradnik u Institutu za srpski jezik u SANU, kaže da postoji više razloga zbog čega se upotrebljavaju tuđe reči u našem jeziku.
- Veliki uticaj na jezik imaju globalizacija, moderne tehnologije i naučni tokovi koji traže nove reči kojih nema u našem jeziku pa ih preuzimamo uglavnom iz engleskog jezika. Drugi razlog je što je jezik intelektualaca prepun stranih reči, a drugi socijalni slojevi imitiraju intelektualnu elitu tako da se strane reči iz prestižnih krugova prenose i na druge slojeve. Mediji prenose vesti iz sveta i često nemaju dovoljno vremena da sve prevedu na naš jezik, pa u brzini koriste strane izraze - objašnjava Ristićeva.

Stare i nove reči

Neke reči koje su se koristile u 19. veku u srpskom jeziku:
dunđer - zidar,
balugdžija - ribar,
kujundžija - zlatar,
ekmedžija - pekar,
šuster - obućar,
čatiti - čitati,
plajvaz - pisaljka, olovka,
ašikovanje - zabavljanje,
sahan - bakarni tanjir,
kevilj - momak u pubertetu,
duvar - zid,
ćeramida - crep

Ona smatra da je upotreba stranih reči u svakodnevnom govoru, iako postoji odgovarajuća domaća reč, uglavnom pomodarstvo.
- Ljudi koriste stane reči da bi ostavili utisak obrazovanije osobe i da bi imitirali elitu. U različitim strukama stručnjaci su primorani da koriste strane reči i iz navike ih prenose na druge oblasti. Upotreba stranih reči u govoru normalna je pojava, samo je treba kontrolisati - kaže Ristićeva.

Da tuđica u srpskom jeziku mora biti, ali u određenoj, meri smatra i Dragoljub Zbiljić, predsednik Udruženja "Ćirilica".
- Ostali jezici imaju manje stranih reči jer njihovi lingvisti i institucije vode računa o svom jeziku. Kod nas je problem što nemamo sprovođenje Zakona o službenom jeziku i pismu. Treba imati u vidu da je najugroženiji deo jezika sadržan u javnoj upotrebi. Ne postoji ozbiljna briga o jeziku i pismu, a za to je najveći dokaz zaturanje milenijumskog srpskog pisma, koje se danas u javnoj upotrebi sreće gotovo samo u izuzetnim prilikama. Kada jedan narod, posle toliko stotina godina postojanja, počne da zapostavlja jezik i pismo, on se na taj način lišava mogućnosti da ostane prepoznatljiv na kulturnoj i naučnoj mapi Evrope i sveta - upozorava predsednik udruženja "Ćirilica".

Zbiljić savetuje da treba da se ugledamo na Mađare i Hrvate koji, nekada i na neodgovarajući način, pronađu reč i uspeju da sačuvaju svoj jezik od preterane najezde i upozorava da će se pogubni uticaj stranih reči na naš jezik tek pokazati.
- Naši susedi Hrvati su mnogo stroži u tom pogledu i njihovi lingvisti proteruju strane reči. Za razliku od njih, srpski jezik je veoma otvoren za prihvatanje tuđica - kaže mr Dejan Miloradov, leksikograf koji radi na projektu Matice srpske - Rečnik srpskih govora u Vojvodini.

- Mnogo smo nemarni. Nemamo čak ni svoju gramatiku. Sterija je još u 19. veku pokušao da očisti jezik, ali nije uspeo. Strane termine olako prihvatamo i sve češće čujemo glagole daunlovati, forvadovati... To me strašno nervira! Postoji vindovs na srpskom jeziku, ljudi su prema njemu skeptični, ali ja mislim da je to stvar navike - objašnjava Miloradov.
Srbi vole olako da prihvata sve što je tuđe. Kada prošetamo ulicama, videćemo da je srpski jezik skoro izbačen iz naziva preduzeća, ustanova, zanatskih radnji, naziva velikog broja proizvoda široke potrošnje... Da je među nama sve više pokondiranih tikvi pokazuju imena naših turističkih agencija koje se zovu Femili turs, Rekreaturs, Folov mi, izdavačka preduzeća su Klio, Plato, Eduka, a hoteli su Splendid, Mažestik, Interkontinental, Rojal, Bristol... Prodavnice se sada zovu Mega market, Velkom, poslastičarnice Svit lend, pečenjare Pigi i Tviti, picerije Kvik, a pekare Bonapetito, Europolis...

- Strane reči se pojavljuju u imenima preduzeća, ali ćemo danas retko naći vlasnika trgovina koji je obrazovan. Nažalost, neobrazovni ljudi nam kreiraju imena. Ti ljudi treba da se ugledaju na vlasnike firmi iz 19. veka i njihove nazive, kada su ljudi dobro znali jezik. Svi nazivi su bili napisani ćirilicom i bili su veoma duhoviti. A sada ništa nema na srpskom jeziku. To sve vide deca i onda koriste strane izraze. I kada im kažeš da je to pogrešno, oni odgovore da tako niko više ne govori - kaže Miloradov.

- Ne moraju svi ljudi da znaju engleski jezik da bi znali značenje naziva neke prodavnice ili pekare. Nekad ni radnici ne znaju šta znače imena preduzeća i dućana u kojima rade. Kada je Milan Vujaklija pisao Leksikon stranih reči i izraza zabeležio je 40.000 stranih reči, a sada ih verovatno ima oko 600.000. Zapanjena sam kako naš narod daje imena radnjama. Do skora smo imali Butik mesa u Nušićevoj ulici u centru Beograda! Svaki dućan je sada butuk, mada nam je, istina, i dućan ostao od Turaka. Najgore su od svega su srpsko-engleske kombinacije reči. Ipak sam optimista jer će mnoge strane reči nestati iz upotrebe onako kako su i došle - smatra lektor Glasa.

Da bi se smanjila upotreba stranih reči i jezik donekle očistio od nepotrebnih tuđica, potrebna je organizovana akcija.
Stana Ristić, saradnik u Institutu za srpski jezik u SANU, smatra da treba normirati adaptaciju stranih reči.

- Strane reči se usvajaju preko govornog jezika gde se mnoge adaptiraju onako kako se izgovaraju. Ova oblast ne može se lako kontrolisati ukoliko se ne uvede u školski sistem, lektiru, televizijske emisije i druge institucije. Potrebna je jedna organizovana akcija, a to ne može uraditi samo jedna institucija - smatra Ristićeva.

Mr Dejan Miloradov kaže da bismo sprečili ovu pojavu moramo krenuti od škole i napraviti reformu školstva.
- Moramo napraviti organizovanu akciju sa određenim ciljem, kao neki marketing. Ne treba strane reči terati iz našeg jezika već predstaviti problem i reći zašto je to dobro ili loše. Moramo objasniti ljudima zašto je korisno imati ćirilicu jer je to najsavršenije pismo. Ne treba da im serviramo priču da je latinica loša. Svaki narod na svetu ima neku svoju posebnost. Grci se ulaskom u EU nisu odrekli svog alfabeta, u Bugarskoj nema ništa napisano latinicom, a nazivi kineskih radnji u Srbiji ispisani su kineskim slovima. To je znak prepoznavanja. Treba da pokrenemo neku kampanju kroz dečje knjige, brošure, časopise, a mediji moraju odigrati važnu ulogu - savetuje Miloradov.

M. Jakovljević


vesti po rubrikama

^društvo & ekonomija

Mališani u karantinu dobro se osećaju
Tuđice su neophodne ali bez pomodarstva
Otključan auto-popust za lopove
Uskoro na prodaju devet rudnika
Seljaci za štetu od grada nisu dobili ni siću
Skoro nijedna srpska firma ne posluje u Hrvatskoj
Labud i živina u Bajinoj Bašti negativni na virus
Maraš do petka za SCG, a vikendom za nezavisnu CG
Izvor vode žive: Molitva